War_of_Kings

Europe

War of Kings

Izdavač: UDR Records, 2.3.2015.

Producent: Dave Cobb

Žanr: Hard rock, heavy metal

Trajanje: 54:12

3.9/5

Ocena

Od ponovnog okupljanja 2004. godine, bilo je na albumima Europea dosta stilskih lutanja – bez iskoraka iz hard rock okvira, razume se – koja su se činila kao traganje za ruhom koje bi nekadašnje perjanice pop metala mogle poneti u XXI veku; no, nakon nešto više od decenije, može se učiniti da kretanje od sirovijeg do melodičnijeg zvuka i natrag, nije bila potraga za odgovarajućim muzičkim izrazom, već eksperimentisanje radi eksperimentisanja – što, jasno, mora podići ugled Europea u našim očima.

Takvom utisku umnogome doprinosi novi album grupe, War Of Kings. Njihov prošli album, Bag Of Bones, bio je okrenut tradicionalnijem hard rock zvuku, ukorenjenom u bluesu; u pitanju je bila izvrsna ploča, kakve se ne bi postideo nijedan teškaški sastav sa juga Sjedinjenih Država, i činilo se da su Europe, nakon ne odviše uspelih pokušaja da naprosto nastave plovidbu glavnim tokom tamo gde su je 1992. prekinuli (Start From The Dark), priključe se mlađim sastavima hard rock provenijencije (Secret Society) i usklade savremene težnje u hard rocku sa melodičnim sintetičkim zvukom po kome su nekada bili prepoznatljivi (Last Look At Eden), pronašli izraz u kome bi u današnje doba mogli imati najviše uspeha. (Naravno, mogli su Europe naprosto snimati albume poptuno arhaične – nemali broj njihovih kolega iz osamdesetih to danas radi – koji bi kod dela publike imali uspeha – pogotovo u vreme obnovljenog interesovanja za popularnu kulturu osamdesetih, uključujući  i glam metal – no to nisu učinili, svesni da bi time izašli iz kategorije ozbiljnih bendova.) No, umesto da nastave da jašu na talasu uspeha u bluesy hard rock vodama, tri godine kasnije Europe odlučuju da udovolje svojim progresivnim skolonostima.

Rat kraljeva je takođe okrenut hard rock izvorima, ali se ne oslanja na uopštenu formulu, već na radove britanskih velikana teškog rocka i pionire teškog metala. Ima na albumu komada deeppurpleovskih, sa klavijaturama izraženim, ali ne (kao u doba najveće slave grupe) dominantnim i sintetičkih boja („California 405“, „Days Of Rock ‘n’ Roll“), ima poigravanja sa bluesom i orijentalnim motivima sasvim ledzeppelinovskih („Praise You“ „Rainbow Bridge“), ima, naposletku blacksabbathovske masivne epičnosti („War Of Kings“, „Children Of The Mind“). Čitav album je beskomprominsno čvrst – to, naravno, ne znači da težina ovog albuma prevazilazi onu koja bi se mogla očekivati od jednog glam metal sastava druge generacije, već da nema podilaženja zakonima tržišta – zvuka uronjenog u tradiciju, a savremenog; ogromna zasluga za to, svakako, pripada producentu Daveu Cobbu, koji je prošle godine uradio sjajan posao sa prvim – i, po svemu sudeći, poslednjim – albumom California Breeda, koji mu je, naposletku, mogao biti preporuka za rad na ovom albumu.

Impresioniraju lakoća i prirodnost sa kojom sastav koji se u istoriju rocka upisao krupnim slovima zahvaljujući svojim pop metal himnama izvodi siroviji hard rock, njihova sposobnost da ponude punokrvnu rokačinu poput „Hole In My Pocket“, trenuci u kojima Ian Haugland zvuči sasvim johnbohnamovski, poput „Light Me Up“ i „Children Of The Mind“ (tipično glamerski pršteći zvuk bubnjeva je, razume, odbačen), odricanje Johna Noruma od pretencioznih soloa zarad blues bravura, što je naročito vidljivo u laganijim komadima, veoma uspeloj baladi „Angels (With Broken Hearts)“ (koja umnogome podseća na najbolje balade iz opusa Europea, „Coast To Coast“ i „Homeland“) i fini instrumental „Vasastan“. No, siroviji zvuk najčešće zahteva vokal znatno grleniji no što je melodični glas Joeya Tempesta, mada on sa godinama jeste dobio na patini. Zato Tempest svoje saborce gdegde prati uz dosta napra – ali mu to, valja naglasiti, ipak polazi za rukom – ali se u pojedinim komadima („Second Day“, „Children Of The Mind“) stavlja na čelo.

Naposletku, tekstovi pesama sa War Of Kings nisu stupidni; to je, valjda, najbolji kompliment koji tekstovi jednog hard rock benda glamerskog pedigrea mogu dobiti. Daleko je, naravno, to od primisli na poeziju, ali je i prilično odmaklo od banalnosti tekstova iz najuspešnije faze benda (setimo se samo pesama „The Final Countdown“, „Ninja“ ili „On The Loose“). Zainteresovanost za teme van trougla seks – droga – rock ‘n’ roll (u kome se i dan-danas kreće veliki broj kolega Europea iz osamdesetih), te sposobnost da se njime pozabave na iole uspeo način – valja imati na umu da maternji jezik članova benda nije engleski – za pohvalu su, i predstavljaju ono što Europe odvaja od ogromnog broja bivših zvezda iz drugog zlatnog doba hard rocka. Razume se, ni tematika ni zvuk ne čine War Of Kings naročito originalnim izdanjem, ali svakako ga čine izdanjem vrednim pažnje.

Spisak pesama:

  1. „War Of Kings“ – 4:36
  2. „Hole In My Pocket“ – 3:42
  3. „The Second Day“ – 5:23
  4. „Praise You“ – 4:34
  5. „Nothin’ To Ya“ – 3:54
  6. „California 405“ – 4:31
  7. „Days of Rock ‘n’ Roll“ – 3:05
  8. „Children Of The Mind“ – 4:30
  9. „Rainbow Bridge“ – 3:16
  10. „Angels (With Broken Hearts)“ – 5:19
  11. „Light Me Up“ – 6:10
  12. „Vasastan“ (Digipak bonus) – 5:11

Ostavite komentar: