Epilog

Nova Tempore

Izdavač: T.I.O.L.I. Records, 19. 12. 2016.

Producent: Dragan Urošević Uroš

Žanr: hard & heavy

Trajanje: 39:04

4.3/5

Ocena

Još od davnina jedna od prvih asocijacija na pomen grada Kragujevca je – kvalitetna, specifičnim notama „bojena” rok muzika i veoma talentovani muzičari koji je izvode. Pre nepune decenije, oformila se nova ekipa dobro poznatih lica koja su svoje karijere godinama unazad počela da grade u brojnim drugim, manje ili više poznatim grupama (Heartless, Libido, EKG, Osvajači, Darkshines…), a u onoj tački kad su već bili prilično bogati iskustvom i uhodani u ovom „biznisu”, rodio se, možda i simbolično nazvan – Epilog.

Kroz godine koje su usledile od njegovog nastanka, polako, ali sigurno, ovaj sastav je gradio sebi čvrstu poziciju pod raskošnim rokenrol nebom i stekao značajnu reputaciju. Radeći isprva pretežno kao cover bend koji je bio prilično tražen i popularan na raznim moto skupovima i sličnim manifestacijama, vrlo brzo se ispostavilo da je sviranje kultnih obrada “lekcija“ koju su oni davno prešli, doktorirali, i da je dalji rad na taj način ništa drugo do tapkanje u mestu, stoga se prirodno nametnulo pitanje – kada će doći do stvaranja autorskog materijala? Kako je jasno da se ovde radi o skupini koja jednoj ovakvoj sferi pristupa na vrlo profesionalnom i ozbiljnom nivou, svi oni koji su se ovo zapitali morali su da sačekaju da se sve kockice sklope, te da Epilog konačno uđe u studio i rok scenu na ovim prostorima ukrasi svojim čedom genijalnog imena – “Nova Tempore”.

Na čelu sa gitaristom Draganom Uroševićem Urošem, koji je tokom ’80-ih i ’90-ih godina bio član (i jedan od osnivača) Osvajača i ujedno tvorac nekih od njihovih najvećih hitova, svakako da je taj karakterističan stil pri komponovanju neminovno morao da se odrazi i na njegovu sadašnju karijeru, ali ne bi bilo zgoreg naglasiti na samom početku – Epilog nisu Osvajači broj dva. Iako se kroz ceo ovaj album mogu na više mesta uočiti, odnosno čuti brojne sličnosti između njih, kojima posebno doprinosi pevač Predrag Pavlović sa bojom glasa koja neodoljivo podseća na onu koju ima Zvonko Pantović Čipi, Epilog je ipak nezavisan entitet čija priča se tek sada ozbiljno zagreva za ulazak u svoj klimaks.

Prva stanica sa koje krećemo na putovanje kroz neko novo vreme možda bi nas odvratila od toga svojim nazivom, ali ne dajte se zavarati – “Nevolja” je više nego idealan start za ovo putešestvije. Sa refrenom koji se uvlači pod kožu, zavodljivim ritmom, provokativnim tekstom i odlično odrađenim aranžmanima, bilo je za očekivati da se ona postavi na prvo mesto trackliste i zavede slušaoca. Za nju je ujedno snimljen i video spot koji bi svakako bio adekvatniji da se u njemu našla i jedna ženska persona u ulozi – nevolje, dakako. Naredna numera, “Javi Se”, savršeno nastavlja započet niz sa svojim eksplozivnim refrenom i silinom energije koja izbija iz njega. Pažnja se fiksira i na veoma stabilnu ritam sekciju koja je u ovom slučaju daleko više od stuba oslonca, kao i na svojevrsni intro u izvrsnu solažu koja se, kako to uglavnom i biva, ispostavlja kao neizostavan sastojak ovakvog muzičkog produkta. Verovatno jedina falinka ovde su iritantne deonice na klavijaturama koje su sasvim lako mogle da se izostave, no i uprkos tome, „Javi Se“ spada u top momente ovog ostvarenja.

Nakon prve dve pesme, koje su žanrovski i tematski u sličnom maniru i koje u par navrata čak zvuče kao izgubljeni hitovi iz ’80-ih, muzički horizonti se šire već sa sledećom trakom koja nam postavlja pitanje – “Šta Vreme Nosi?”. Odgovor na to teško da iko od nas može dati sa preciznošću, no zato možemo da odgovorimo na jedno drugo – šta nam je bend ovde priredio? Vidno žešći izraz i priklanjanje klasičnom metal zvuku koji posebno eskalira na završnici – da, žanrovsko igranje je uvek dobrodošlo kada dolazi od strane onih koji znaju kako se to radi, pa ni u jednom trenutku ne gube svoj trademark već ga samo obogaćuju: misija uspešno izvršena, idemo dalje. “Kad Ponestane Nade” podosta smiruje strasti i uvodi nas u mračan klub gde za šankom sedi devastiran čovek i uz poslednji dim cigarete ispušta i svoju poslednju nadu. Dubiozna atmosfera prožeta tugom krasi ovu pesmu koja je i te kako dobrodošla na ovakvom albumu, a ona istovremeno predstavlja i most koji vodi ka verovatno jedinstvenoj situaciji u kojoj je ratovanje pozitivno konotirano – a to je onda kad ga vodimo sami sa sobom usled njenog veličanstva, ljubavi koja nas je obuzela.

“Vodim rat sa sobom, misli gore kad sam s tobom, vetru teram inat, sa sobom vodim rat!” – ovakvi stihovi imaju osnova da mnoge dirnu u “žicu”, međutim, kada na njih naiđete u jednoj rok pesmi, to svakom slogu višestruko daje na jačini i snazi, kako figurativno, tako i doslovno. Opis jedne od najčuvenijih „borbi” ljudske vrste iznet kroz nadasve melodičan niz omamljujućih tonova, na sebi svojstven način je začinio ovo putovanje i čak izazvao želju za plesom – naravno, onim u dvoje. Ples, iliti igra sa različitim elementima, očigledno je nešto što bend voli da radi na “Nova Tempore”, pa već u njenom narednom činiocu, “Laži Ispod Kože”, nailazimo i na vokalne deonice sa eho efektom koji je kao pikanterija dodat da začini – i pošto je propisno doziran, to je sasvim prihvatljivo. Visoki vokalni registri po kojima je Predrag još od ranije poznat, ovde naročito dolaze do izražaja, iako sama numera pomalo zvuči kao ponavljanje neke od prethodnih i unosi strah od manjka diverziteta, no pre nego što on uspe previše da vas obuzme, pažnju će vam skrenuti nešto “Daleko Od Nas”.

Poletna, simplifikovana pesma sa zaraznim uvodnim rifom, u kratkim sekvencama čak podseća i na rani EKV, a to se ogleda ponajviše kroz ritam sekciju koja nas, kao takva, dodatno uzbuđuje unoseći pomalo i duh prošlih vremena skoro neosetno integrisan u jedan proizvod današnjice. Sledeća na redu, “Iz Očaja”, napokon donosi ono što su svi ljubitelji vrsnog gitarskog umeća nestrpljivo čekali – razloženiju i kompleksniju solažu koja je sebi lagodno obezbedila titulu jednog od highlightova albuma na opštem nivou. Ova numera se dosad evidentno pokazala najpodobnijom za gitarsko “filovanje” u ovakvoj meri i zaista je pohvalno kada muzičari, posebno gitaristi, umeju da osete i procene gde ima pravog prostora za virtuoznost, a gde treba biti kratak i efektan pri soliranju.

Neočekivan zaokret dolazi sa jednom pravom, elegantnom baladom, “Sneg”, koja predstavlja duet sa Borom Đorđevićem. Preplitanje dva sasvim drugačija vokala, praćeno suptilnom klavirskom pozadinom i upotpunjeno galantnom solažom se nesumnjivo pokazalo kao interesantna kombinacija, iako je činjenica da spoj pomenutih glasova nije prijemčiv za svakoga, posebno tokom refrena – mač sa dve oštrice koji će izazvati samo krajnosti u reakcijama, što je, u suštini, vrlo dobra stvar. Na kraju dolazimo do dve bonus trake, kojima je pripala čast da zatvore NT. “Reci Ako Znaš” je verovatno najslabiji momenat sa kojim se ovde srećemo, budući na to da zvuči generično i mlako i da se, kad bi se uklonila sa liste, njeno odsustvo ne bi ni primetilo. No, ona nas je ipak dovela do poslednje stanice, “Ti Nisi Ti” (na kojoj je ritam gitaru svirao Boža Friedman, a bubnjeve Vojin Ratković) koja je njena sušta suprotnost – energetska heavy bomba koja je stavila tačku na ovo izdanje u velikom stilu i prezentovala bend u pravom svetlu – baš ono što je bilo neophodno da bi se ono zaokružilo u jednu kompaktnu celinu.

Kao što je opšte poznato i fanovima i izvođačima, snimanje hard & heavy albuma u našoj zemlji, u ovo doba, nadasve je riskantan potez koji može, odnosno mora biti povučen samo i jedino od strane onih pasioniranih i neizlečivih zaljubljenika u muziku koji, iako sasvim svesni pomenutog rizika, ne mare previše za njega. Takva jedna skupina ljudi, koju čine Dragan Urošević Uroš (gitara), Predrag Pavlović (vokal), Ratko Petrović (bas gitara), Darko Spasić (gitara) i Stefan Jevđić (bubnjevi) svima nama je dala na dar sopstveni, lični pečat novog vremena, svoj Nova Tempore, koji u sebi objedinjuje praktično sve ono što valjan rok album treba da poseduje – muzičare znalce koji vladaju svojim instrumentima, kvalitet kako u sadržinskom, tako i tehničkom pogledu, kao i onu posebnu crtu koja se provlači od prve do poslednje sekunde, a lako može da izmakne onom ko ne obrati previše pažnje – potpuna saživljenost sa onim što se radi. “Ćuti, ne pričaj, reči su bez značaja!” (“Iz Očaja”) – koliko god bili posvećeni i zaneseni rečima, što autorka ovih redova vidno jeste – kada je rokenrol u pitanju, neosporno je da će pažljivo birane note neretko ispričati veće, dublje i značajnije priče od bilo koje izgovorene reči. Epilog je svoje note odabrao i svoju priču s nama podelio, sve što je preostalo je da sada i mi pronađemo svoju ulogu u njoj.

Lista pesama:
1. Nevolja 3:38
2. Javi Se 3:33
3. Šta Vreme Nosi 3:33
4. Kad Nam Ponestane Nade 3:49
5. Rat Sa Sobom 3:52
6. Laži Ispod Kože 4:02
7. Daleko Od Nas 2:59
8. Iz Očaja 3:17
9. Sneg (Duet Sa Borom Đorđevićem) 4:11
10. Reci Ako Znaš 4:18
11. Ti Nisi Ti 3:52

Ostavite komentar: