Enya: “Pesma mora da se poveže sa mnom emotivno”

WMG vlasnistvo

WMG vlasnistvo

Prošlo je sedam godina od kako je talentovana pevačica, operskog glasa, Enya obradovala fanove novom muzikom. Autorka vanvremenskog hita “Only Time” u novembru prošle godine objavila je povratničko izdanje “Dark Sky Island”. Pevačica u intervjuu za Balaknrock priča o konceptu albuma, putovanjima, dugoj muzičkoj pauzi i saradnji sa producentom Nikijem Rajanom i piscem Romom Rajanom.

BR: Na kakvo raspoloženje se odnosi ime „Dark Sky Island“ albuma?

Enya: Uvek je postojala tema te vrste koja se pojavi kada Niki, Roma i ja sednemo da zajedno pišemo pesme, uvek postoji ta vrsta nenamerne male teme koja se nekako nametne i ima ih dosta o putovanju, ali to može biti emotivno putovanje, ima dosta emocije tu.

BR: O kojim putovanjima se radi u pesmama?

Enya: Kao što naslovna pesma kaže, to je putovanje na ostrvo, zatim “The Humming” je o putovanju u svemir, znate. “The Forge of the Angels” opet priča o nekakvom putovanju, tako da je sve to jedna putnička tema koje je evoluirala.

BR: Zvuči kao da si izgubila bliske ljude…

Enya: Ima i toga, znate, sa porodicama to se dešava. I o tome je jedna od pesama – “I could never say goodbye”, govori o gubitku. Može to biti gubitak osobe koja je preminula, za mene je to, sa godinama, neizbežno da jednog dana izgubite osobu koja vam je veoma draga.

BR: Takođe si rekla da te smrt Nikijeve majke jako pogodila, jer si u početku svoje karijere živela sa njenom porodicom.

Enya: Pa, majke oblikuju vaš život dok ste mnogo mladi. Tako da “I could find my way” je o tome šta majke rade, žele da vas na neki način navode najbolje što umeju. Ali onda moraju da vas ostave, znate. Ako nešto smatrate dragim, onda su to ljudi koji su tu na samom početku. Možda ste nastavili dalje, preselili se u drugi grad, ali oni će uvek biti ljudi koji su vam dragi jer su bili tu kada vam je bilo bitno da razumete život i kada ste doživeli razočarenje, kada ste bili uzbuđeni, oni su ljudi sa kojima to želite da delite.

WMG vlasnistvo

WMG vlasnistvo

BR: Pesma “Even in the Shadows” zvuči neobično ritmično u odnosu na tvoje druge stvari. Da li je rad na njoj zbog toga bio teži nego na ostalim pesmama?

Enya: Raditi na ritmu bilo je drugačije za mene, tako da bih provodila deo vremena na tome, a onda bih se tek vraćala pisanju bilo kog dela na kome sam radila u tom trenutku. Onda bih se vratila i odsvirala Niku melodiju. Tako da je to bio drugačiji projekat u neku ruku. Možda si to primetio, da postoje drugačiji pristupi na određenim pesmama.

BR: Od tvog poslednjeg albuma “And winter came“ prošlo je sedam godina. Zašto ti je trebalo tako dugo?

Enya: Uzela sam pauzu, dugu pauzu, jer sam se saosećala sa albumima, imali smo neku malu rutinu, imala bih dve ili tri godine između svakog albuma od “Watermark” i to je zbog prirode toga. Mi smo troje ljudi i želimo da imamo vremena da zajedno smislimo muziku, a ja sam veoma spora u pisanju melodija i treba da budem sigurna da je ovo ono što želim da kažem. Nije to samo napisati melodiju.

BR: Koje atribute jedna pesma mora da ima da bi rekla: “Ova ide na moj album”?

Enya: Mora da se poveže sa mnom emotivno. Onda sednem sa Romom i osetim da li će ona da napiše stihove, da li može da se poistoveti sa time šta ja želim da kažem i da li će za to biti potrebno dosta vremena. Priroda svega ovoga je bila zakva da između dva albuma imamo razmak od dve do tri godine. Ali nakon “And winter came”, stvarno sam se osećala negativno, nisam mogla da pišem neko vreme, jednostavno sam osetila da mi je potrebna pauza.

BR: I onda zaista dugo vremena nisi pravila nikakvu muziku?

Enya: Odprilike jedno dve godine sam samo mislila: ne, ne i ne. Osećala sam da mi treba nešto vremena da sakupim više inspiracije i malo se izmaknem i više uključim u svoj svakodnevni život. Volim da putujem.

BR: Kada si znala da možeš ponovo da pišeš?

Enya: Čekala sam dok nisam osetila inspiraciju koja mi je omogućila da na neki način napišem album i to nije bilo iscrtano. To je poput putovanja. Volim kada evoluira.

BR: Kako se tvoje okruženje odnosilo prema tome?

Enya: Kada bi me izdavačka kuća pitala da li planiram da objavim izdanje ove godine i ja bih rekla ne, još nije dobro, treba mi više vremena, oni bi bili veoma razumljivi. Znali su kada kažem ne, da je to to. Ali je zato bilo vrlo uzbudljivo da se vratim i tada sam se osećala vrlo anksiozno. Mislila sam dobro, uradila sam to, imala sam pauzu, bilo je super, uradila sam sve što sam želela. Onda sam se setila da volim da pišem i nastupam. Osetila sam da sam vraćena nazad, znate, to je bila jedna vrsta prirodne progresija da se vratim i možda zato osećam da je bilo više života između albuma.

BR: Šta je ovoga puta bilo drugačije u odnosu na pređašnje albume?

Enya: Bilo je tog aaah, i to je bilo uzbuđenje pokretanja albuma koje je pratilo ceo proces izrade albuma jer je bilo izazovno baš zbog te velike pauze i ponašate se kao da je to vaš prvi album ponovo, više ne znate ko će biti slušaoci.

WMG vlasnistvo

WMG vlasnistvo

BR: Još uvijek imaš veliki broj fanova koji su ti verni već godinama.

Enya: Jesu, činjenica da su toliko razumljivi, dotle da kada kažem da ću uzeti dugačku pauzu oni to prihvate sa razumevanjem. Kažu nešto poput toga da znaju da idete na pauzu, ali da se raduju vašem narednom albumu. I to je vrlo ohrabrujuće jer kada odete na pauzu pitanje je da li će da se vratite u studio.

BR: Gde ste ovaj put spremali album?

Enya: U našem studiju, samo Niki, Roma i ja. Tako da je isto, tim je još isti sa kojim smo radili, ali sam osetila da smo se možda svi malo okuražili i čini se da nije uvek bilo tako. Možda je ovaj album samo imao najsvežiji pristup jer je bilo prvi put i prva reakcija koju smo imali.

BR: Kada radiš u studiju, ostaješ li u kontaktu sa spoljnim svetom i pratiš li novosti?

Enya: Za mene je bitno da ostanem u kontaktu sa novostima, ali ono što volim je da čujem naslove. Jer je tada ostatak samo spekulacija i ne znamo kakav će biti ishod. To je deo u koji ne želim da budem uključena. Ali mora na neki način da slušate šta se dešava širom sveta.

BR: Odakle dobijaš inspiraciju za svoju muziku?

Enya: To bi bila Romina poezija dok piše, jer način na koji sklapa stihove je vrlo poetičan ako ih čitate bez muzike. To je nešto što je uvek radilo za mene umesto jedne rečenice na koje ništa više nije rečeno. Svaki stih govori nešto i sa Rominom poezijom možete da interpretirate dosta vaših misli i emocija. Ostavlja to vrlo univerzalnim i voli to.

BR: Da li na početku procesa pisanja odlučuješ kako pesma treba da zvuči?

Enya: To je pristup za dosta pesama. Uvek pokušavam da ne izgubim iz vida šta pokušavam na početku da kažem. Ako je mek pristup, to je zbog toga što je melodija delikatnija i takav joj pristup treba.

enyaBR: “Echoes in Rain” zvuči netipično optimistično.

Enya: Bio je to sjajan dan i jednostavno sam tako želela da je otpevam. Ali to je bila druga vrsta pristupa za mene. Ali nikad ga nisam preispitivala. Kada sam napisala melodiju i to je bila prva reč koja je bila najjača, to je bila Aleluja i ostatak je nekako pratio i uklopio se.

BR: Da li se uvek slažeš sa Romom i Nikijem kada je pisanje pesama u pitanju?

Enya: Znate, u studiju ima trenutaka kada treba da kažem da sam progrešila. To mi teško pada kada pokušavamo da odlučimo o aranžmanima i uvek pravimo kompromise jer su Nikijeve ideje toliko drugačije od mojih. Tako da je to nešto poput – moja ideja, njegova ideja – postane ponekad malo lično. I onda je najbolje, znate, da kažete ne. Da se ne plašite da kažete šta je ispravno ili pogrešno.

BR: Živiš veoma povučeno. Šta za tebe znače putovanja?

Enya: Kada putujem sa promotivnim timom to je lepo jer radim sa dosta ljudi i zapravo dobijem uvid u to šta se dešava u njihovim životima i to se dosta razlikuje od odlaska na odmor, u neku zemlju, nekako ste distancirani.

Ostavite komentar: