Enter Apocalyptica u Hali sportova

Apocalyptica / foto: Branislav Milošević

Samo površna i unazađena malograđančina može da kaže da helsinški violonečelski kvatro, pod nazivom Apocalyptica, nije pokidao moždane vijuge publike, u utorak, u Hali sportova “Ranko Žeravica” u Beogradu. Trenutno su na turneji pod nazivom “Plays Metallica by Four Cellos” na kojoj proslavljaju 20 godina od kako su snimili svoj prvi album pod istim nazivom.

Na samom početku, koncert nije obećavao, sudeći po samoj publici koje je bilo izuzetno malo naspram prostranosti dvorane. Svi su sumnjičavo šetuckali po parteru, bojažljivo palili cigarete i pokušavali da smire uzavrela ushićenja zbog svog omiljenog benda. Ali, 5 minuta pre nego što je rajska rokačina krenula, hala je bila dovoljno napunjena da iscrpi apokalitptičnu energiju iz ljudi.

PART I: Nemi ulazak na scenu, četvorice srednjovečnih momaka koji su, bez reči, posedali, krenuo je sa drastičnim bljuvanjem vatre kroz gudala uz pesmu “Enter Sandman”. Pesma, bez imalo zastoja, pauzice i puš-piš pauze, prebacuje se na uzvikivanje dobro poznatog stiha “Obey your master” iz obavezne lektire “Master of Puppets”. Uz vilice koje padaju na pod, od šoka i uzbuđenja, koje izazivaju njihovi zvukovi, razume se, koncert klizi već u treći klasik “Harvester of Sorrow”.
Uz malecko predstavljanje, razmenu simpatija bina-publika-bina, svirka pada u trans uz “Unforgiven”; pa peva uz “Sad but True”; pušta prve graške znoja na “Creeping Death”; vraća se polako u život kada čuje struganje “Wherever I May Roam” i, na kraju, odjavljuje prvi deo seksualnog iskustva sa auditorijumom sa “Welcome Home”.

PART II:  Njihov povratak, uz bubnjara, na podijum Hale sportova postao je uskomešano iskustvo preliveno najfinijim lepotama heavy metala koje četiri violončela mogu da proizvedu. Krajnje je neukusno nabrajati pesme koje su u drugom delu, ne koncerta, već svirketine, koje su bile najžešći produkti grupe Metallica. Toplotni udar se širio kroz vazduh, ali, bez obzira, Apocalyptica je testerisala publiku sa “Whiplash”, rendala sa “Fight Fire With Fire” i procedila sa ljutim “Escape”. Uprkos tome što su u drugom delu krenuli da sa masom vode ljubav uz rastuženi “Fade to Black”, rasturili je sa desetominutnom “Orion”, i dokrajčili sa “Battery”, stali su na kraju na “Seek&Destroy”. Između njih, bilo je rešetanja “For Whom the Bell Tolls” i ljuštenja “Until It Sleeps”, ali, ipak, na kraju je bio zaista kraj.

BACK FOR MORE: Ne lezi vraže, uz euforičnu publiku, koja je sve pesme otpevala, prepevala i ispevala, koja, da nije bilo obezbeđenja, provalila bi direktno ka muzičkim instrumentima, ne bi li uradila već nešto sa njima, svetla su se ponovo probudila uz giganta “Nothing Else Matters”. U sali muk. Svi pale telefone, neki, hvala nebesima, i upaljače, njiše se čitava sala, pevuši tugaljive stihove pesme koja će, držimo palčeve, nadživeti ovaj svet.

A na kraju, one and only, “One”, bez naročite eskplikacije, objašnjavanja i pojašnjavanja, briše granice između publike i benda. Svi oni koji su ih prvi put uživo čuli će definitivno se vratiti ponovo. Svi oni kojima je ovo bio već drugi, treći ili četvrti put, sa suzama će dizati ruke i preklinjati za još. Ali, jedno je sigurno, Apocalyptica će se vratiti u Beograd. Barem su tako rekli.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Ostavite komentar: