Električni orgazam u Feedbacku: Vudu distorzija

Električni Orgazam, foto: Vukašin Stanojević

U prepunom klubu Feedback legendarni ex-Yu rok bend Električni orgazam održao je prvi od dva koncerta u čast 30 godina od objavljivanja albuma “Distorzija“.

Ovaj bend, inače jedan od i dalje aktivnih zvezda srpske rok scene, sinoć je u Feedback doveo neočekivano veliki broj odraslih, koji su, kao pre 20 godina, igrali i pevali na sav glas. Bez njih ovo veče ne bi bilo to što jeste. Električni orgazam postoji od 1980. godine, a u Nišu nisu nastupali skoro tri godine. Koncert je održan u dva čina, sa pauzom od 10 minuta između istih kako bi se muzičari odmorili i presvukli.

Počeli su nešto posle 22 časa i već sa prvim hitovima publika je bila oduševljena. Srđan “Gile” Gojković i Ljubomir “Ljuba” Đukić su, pozdravivši publiku, svoj dvoiposatni put kroz vreme otpočeli sa “Hajde Bejbe Daj Da Vidim Sad“, a nastavivši sa dva vrlo poznata hita “Ti to možeš” i “Da si tako jaka“, u koje su članovi benda uveli publiku malo sporije nego inače, čime je cela energija koncerta pojačana.

Kako su se pesme smenjivale, tako je publika sve intenzivnije reagovala. Svaka naredna pesma, svaka naredna instrumentalna deonica, publiku je sve više terala na igru. Gile i Ljuba su se, s vremena na vreme, smenjivali na mikrofonu za neke pesme poput “Vi“,  gde je Ljuba preuzeo scenu.

Povremeno su se kroz repertoar provlačile i neke pesme iz filma Crni Bombarder, poput “Hodam sad kao zombi” i “Svečane bele košulje“, koje su u prvim redovima (gde je imalo prostora za igru) adekvatnije ispraćene.

Negde na pola nastupa, kao po dogovoru, već izmoreni Gile najavio je pauzu od desetak minuta i bend se polako povukao sa scene. U međuvremenu, u poluzadimljenom prostoru, publika je rezimirala utiske. Čule su se hvale na pesme “Spojimo se sad” i “Bliži Suncu“, gde je publika imala priliku malo da se, uz lagane ritmove, opusti i zapleše.

Uz zvuk strave i užasa, koji je publiku na puš – pauzi prizvao nazad, 10 minuta kasnije, bend se vratio na scenu i, nakon kratkog nameštanja, krenuo sa “Vudu Bluzom“. Publika je, kao i inače, spremno dočekala pesmu “Ša La La“, spremna na igru. Ova pesma je, ne računajući borbenost publike za bis (o čemu ćemo kasnije), bila najglasnija.

Usledile su pesme “Debela devojka” (posvećena Sonji Savić, Giletovoj tadašnjoj devojci) i “Ja sam težak kao konj“, koje su u publici bile ispraćene skakanjem. Gile je zatim posebno najavio pesmu “Vidim svoj lik” sa “Distorzije“, a Branislav “Banana” Petrović je sa Ljubom odsvirao kratak “Horor Bugi” na klavijaturama. Stariji članovi publike, sada već umorni, su se malo razdrmali uz pesme “Ne postojim” i “Hej ti“.

Usledila je pesma “Kapetan Esid“, za vreme koje je Gile uperio mikrofon ka publici i pevao zajedno sa njom. Usledile su “Bejbe ti nisi tu” i “Igra rokenrol cela Jugoslavija”, koja je publici došla kao šlag na tortu i u kojoj je posebno uživala. Inače, zbog ove pesme i patriotizma koji nosi uza se, Električni orgazam je morao da napravi kraću pauzu (1989-1991). Ovo je Gile izjavio u intervjuu za Mondo portal januara ove godine.

Zvanično poslednja pesma bila je “Kako bubanj kaže” u čast Čavketu, bivšem bubnjaru benda koji je ostavio značajan trag u 36 godina dugoj istoriji ovog benda. Nakon ove pesme, bend se zahvalio publici ali je bio sprečen da napusti binu. Nekolicina publike nije dozvolila Giletu da siđe sa bine uz glasno sihrono: “Bis, bis, bis!”.

Začuđen ovakvom reakcijom, i uz malo nagovaranja od strane gitariste, Gile se vratio na scenu i odsvirali su nekoliko pesama među kojima su “Krokodili dolaze” i, na nagovor publike, “Zlatni Papagaj” (ujedno i poslednja svirana pesma) proizveli najbolju atmosferu i karakterističan završetak koncerta.

Drugi koncert Električnog orgazma će se održati u nedelju od 18 časova, ali, prema najavi benda, biće matine, obzirom da je večernji termin u Feedbacku zauzet.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Save

Save

Jedan komentar o “Električni orgazam u Feedbacku: Vudu distorzija

  • Сића

    А Небо нису свирали? Слушао сам пре 2 године у Притоу и мислим да су свирали на 70% некадашње своје енергије. Године су то учиниле, чинило ми се као да су успорени. Али ипак увек их треба чути и подржати. Па ово је гомила једних од најлепших рок песама старе Југославије. А и панк фаза је фантастична. Небо, Крокодили, Златни Папагај, Хајде бејбе, Дебела девојка, Капетан Есид, Бејбе ти ниси ту, Ја сам тежак као коњ… е моји данашњи клинци где су ваши родитељи да вас усмере, а не да по дикотекама и кафићима падате у транс и како да се смувате уз ритмове и речи ружичастих “великих” звезди – ја кад чујем једну строфу добијем наког на повраћање. зато не даје ДА ВАМ НЕБО ВЕЖУ ЖИЦОМ И ДА ПО ВАШЕМ МОЗГУ ЦРТАЈУ ШЕМЕ…

    Reply

Ostavite komentar: