Električni Orgazam

To što vidiš to i jeste

Izdavač: Dallas Records, 2010 (CD)/7.5.2012. (Deluxe CD)

Producent: Voja Aralica

Žanr: garage/stoner/dance rock, rock, funk, soul, motown, reggae

Trajanje: 109:25

4.5/5

Ocena

Objaviti svoj najtiražniji album trideset godina posle izlaska albuma prvenca nije toliko velika stvar ukoliko su vaši prethodni albumi prošli nezapaženo, a vi nekim čudnim entuzijazmom i dalje objavljujete albume i čekate da postanete „sledeća velika stvar“. Ipak, u slučaju bendova kao što je Električni Orgazam, sa istim stažom i nizom značajnih izdanja iz osamdesetih i prve polovine devedesetih, ovakav ishod treba posmatrati kao bajkovit, no, kako njihov poslednji studijski album To što vidiš to i jeste i sam svojim nazivom pokazuje, i dalje izvodljiv.

Nakon osam godina diskografske pauze, El. Org. su objavili To što vidiš to i jeste, i to u cardboard pakovanju sa minimalističkim omotim isključivo uz kupljenu karticu za mobilni telefon. Ovo nužno zlo, iako ne mnogo daleko od do sada poznatog kiosk rocka, ili, avaj, deterdžent popa, makar se isplatilo i prvi tiraž od pedeset hiljada primeraka je prodat u roku od mesec dana. Zatim je hrvatski Dallas Records objavio album u standardnom pakovanju sa još tri nove pesme, da bi se nakon dve godine pojavila konačna, deluxe verzija albuma, postavši tako prvo izdanje tog tipa kod nas.

Praktično u krizi od albuma Letim, sanjam, dišem, kada su komercijalno bili na vrhuncu ali na samom albumu pokazali manjak inspiracije, Električni Orgazam su nakon odličnog povratničkog duplog Zašto da ne!, doživeli da im kola ponovo krenu nizbrdo. Otišao je Čavke, a bend je zatim objavio još dva albuma, jedan ratne 1999, i prošao kao gotovo svi ostali iz te godine, a drugi 2002, nakon petooktobarskih promena, kada je domaći rock utonuo u san o boljem sutra. Sve to je uticalo da tek sa povratkom Ljube Đukića bend povrati onaj sjaj koji su imali na svom kreativnom vrhuncu.

Kako bi shvatili šta nije štimalo, bend se sa Ljubom vratio na početak karijere i revitalizovao materijal sa najranijih izdanja, što im je pomoglo da se na tom jednostavnijem repertoaru dobro usviraju. Ta usviranost se definitivno osetila na To što vidiš to i jeste i slobodno se može reći da bend nikada nije bio svirački potkovaniji nego sad, što se vidi i po dužini trajanja pesama: najkraća na albumu je prvi single, „Nemaš nikom ništa da, daš“, koja traje nešto manje od četiri minuta, dok najduža, „Nikad ne znam“, traje skoro jedanaest minuta.

No, ne treba biti u zabludi da je bend krenuo putem neke progresive, jer bi taj termin označio nešto mnogo sterilnije u odnosu na zvuk koji trenutno bend neguje. Od prvih taktova klasičnog 12-bara „Nemaš nikom ništa da daš“ do poslednjih taktova dance rockerske „Da da da da“, bend je u svom arsenalu imao soul („Noć me zove“), motown („Ti to možeš“), funk („Pokaži mi (kakav je tvoj grad)“) sa jedne, ali i stoner („Bliži Suncu“), krautrock („Nikad ne znam“), i reggae („Mister ministar“) sa druge. Treba se nakon ovog listanja zapitati kako je sve to uspelo da se smisleno upakuje u album?

Stvar postaje razumljivija ako se sazna da je celokupni album nastajao iz dugih jam sessiona pa kako u toku procesa improvizacije nema žanrovskih barijera, tako i sam rezultat uobličavanja materijala je jednostavno dobio okvire onih žanrova sa kojima su se sami članovi saživeli, ali ne i bez žigosanja obelejžjem Električni Orgazam. Metodologija svirke toka misli se i oseća na više mesta na albumu, a posebno u „Bliži Suncu“ sa svojim psihodelično-stonerskom prizvukom, i „Nikad ne znam“, jednim ranim Public Image Limitedom za 21. vek koji se definitivno isplati slušati do kraja.

U ovoj drugoj, i u „Mister ministar“, Gile je pevao iz falseta koji možda na prvo slušanje neće biti prijatno, čak naprotiv, ali se aranžerski uklapa kako uz muziku, tako i uz tekst. „Mister ministar“ ima verovatno i najbolji tekst na albumu, jer poigravanjem sa različitim upotrebama reči „star“ na vrlo crnohumorni način daje komentar na život političara. Kao autor, Gile nije najspektakularniji tekstopisac, ali ima jedan redak dar, a to je da zanatski uklopi emociju teksta uz muziku, tako da ni muzika ni tekst ne odudaraju jedno od drugog ili da, još gore, usiljeno deluju jedno protiv drugog.

Njegov drugi dar je i stalna želja za novinama, pa je tako sebe zatekao da pored falseta peva basove u dvoglasima, čak i da repuje u „Noć me zove“. Isto tako je i svirački proširio svoj muzički opseg otrkivši lepote wah pedale, koju Orgazam nisu preterano koristili do sada. Kao frontmena grupe, treba pohvaliti i njegov odnos sa Ljubom, koji je gotovo dobio kofrontmensku poziciju i dosta pesama na lead vokalu, a novina je i podela vokalnih deonica u vidu dueta, što je potencijal koji do sada nisu koristili, ali se pokazao kao nešto što bi trebalo više koristiti na nekom novom materijalu.

To što vidiš to i jeste pokazuje upravo onu sliku Orgazma kakav bi bio da je Ljuba ostao u bendu i čini se da se nadovezuje na Kako bubanj kaže sa neizbežnom dozom Distorzije. To dokazuje i pojavljivanje živih verzija „Kako bubanj kaže“ i „Ja želim promene“ na bonus disku, koje se savršeno uklapaju u ovaj zvuk benda. Tu je i živa verzija „Mentalno“, koja za razliku od originala nema Giletov promukli glas. Među bonusima se našla i nova „Sedam dana (je nekad dovoljno)“, za koju je dobro što je bend potpisao sa „je nekad dovoljno“ u zagradi, kako ne bi publika pomislila da je obrada EKV-a.

Razlog za to je i stvarna reggae obrada EKV-a, „Krug“, koja se originalno pojavila na tribute albumu Kao da je bilo nekad: posvećeno Milanu Mladenoviću iz 2003. godine, inače prva pesma koju je ova postava snimila, ne računajući eksperiment „Zato stojim sam“ sa Harmonajzera, u kome Banana svira klavijature, a Koja gitaru. Ostatak bonus diska čine editovane verzije pesama za koje su snimljeni spotovi, „Nemaš nikom ništa da daš“, „Mister ministar“, „Ti to možeš“, „Bliži Suncu“ i „Sedam dana (je nekad dovoljno)“, kao i sami spotovi za iste pesme.

Značajno je na kraju pomenuti i Voju Aralicu koji je produkcijski posao odradio na vrlo visokom nivou i dodao još jedan zajednički imenilac celom materijalu. Pored njega, lepo je i pomenuti gostovanje Gagija Mihajlovića o kome je dobro čuti da još uvek drži gitaru iako mu se izgubio trag. Gagi je daleke 1983. godine gostovao na albumu Les Chansonnes Populaires, a između njegova dva gostovanja bend je objavio šest studijskih albuma. Ipak, Orgazam odavno nije bio ovako dobar, a mnogi su ga se za sve ovo vreme uželeli.

Spisak pesama:

CD 1:

1. Nemaš nikom ništa da daš (3:56)
2. Noć me zove (4:16)
3. Bliži Suncu (7:07)
4. Ti to možes (5:04)
5. Pokaži mi (kakav je tvoj grad) (5:25)
6. Nikad ne znam (10:56)
7. Vrati se (4:52)
8. Mister ministar (4:47)
9. Gde god odem (4:22)
10. Da da da da (7:58)

CD 2:

11. Sedam dana (je nekad dovoljno) (7:40)
12. Mentalno (Live) (3:11)
13. Ja želim promene (Baby baby baby) (Live) (7:15)
14. Kako bubanj kaže (Live) (5:49)
15. Krug (5:25)
16. Nemaš nikom ništa da daš (Single Edit) (2:51)
17. Mister ministar (Single Edit) (3:25)
18. Ti to možes (Single Edit) (3:57)
19. Bliži Suncu (Single Edit) (5:30)
20. Sedam dana (je nekad dovoljno) (Single Edit) (5:39)

Ostavite komentar: