EKV

Iznad grada

Izdavač: Mascom Records, 13.7.2015.

Producent: Dušan Ercegovac, Ivan Vlatković, Vlada Negovanović

Žanr: alternativni rock

Trajanje: 119:15

4.0/5

Ocena

Današnji dan, 5. novembar, poslednjih dvadeset i jednu godinu nam služi kao dan sećanja na Milana Mladenovića, jednog od najznačajnijih autora jugoslovenske rock muzike, koji je preminuo na današnji dan 1994. godine. Ipak, za razliku od lani, kada smo se prisećali Milanovih starih radova, pre svega u okviru Šarla Akrobate i Ekatarine Velike, ove godine imamo priliku da njegovu zaostavštinu sagledamo i kroz novi koncertni album Ekatarine Velike, sa snimkom iz Sava Centra 1993. godine, pod nazivom „Iznad grada“.

Koncertna diskografija EKV-a, ne računajući opskurni kasetni boks-set „Osvrni se mirno na godine prošle“ iz 1997. godine, išla je hronološkim redom od 1987. do 1991. godine, po turnejama na kojima su snimani. Prvi koncertni album, i jedni objavljen za života benda, izašao je 1987. godine sa snimkom iz zagrebačkog Kulušića. „EKV 1986 LIVE“, na čijem omotu se po prvi put pojavljuje skarćenica EKV, pratio je tek „Live ’88“, objavljen 1997, većinski sačinjen od koncertnih snimaka iz Novog Sada, i „Kao u snu – EKV Live 1991“, sa nastupom iz Doma omladine Beograda, decembra 1991. godine.

Jedna od kockica koja je falila mozaiku, naravno uz snimke pre 1986. godine, su koncertni snimci benda u okviru promocije poslednjeg studijskog albuma, „Neko nas posmatra“, koji su se zvanično pojavili tek ove godine, i to sa snimkom poslednjeg beogradskog koncerta održanog 12. novembra 1993. godine u Sava centru, koji je ujedno i jedan od poslednjih koncerata u njihovoj dvanaestogodišnjoj karijeri. „Iznad grada“, objavio je Mascom Records u saradnji sa bivšim menadžerom benda, Dušanom Ercegovcem koji se potpisuje i kao jedan od producenata albuma.

Za ovaj album važi isto pravilo koje važi za knjige, a to je da ga ne treba ceniti po omotu, s obzirom na činjenicu da je dizajn omota toliko loše urađen da će naspram njega omot novog albuma Pink Floyda, „The Endless River“, izgledati kao remek-delo. Zaista, u 21. veku, ni početničkom bendu, a kamoli onom veličine EKV-a ne bi trebalo da se desi da omot njihovog izdanja izgleda kao nasumice skinuta slika sa interneta preko koje je neko u Microsoft Paintu dodao ime benda i albuma. Ipak, kvalitet snimka kako tehnički, tako i muzički će sigurno nadomestiti nezadovoljstvo omotom albuma, ukoliko ga uopšte imate.

Period karijere u kojem je sniman ovaj živi album je promocija njihovog poslednjeg studijskog albuma, „Neko nas posmatra“, koji je tadašnja kritika je oberučke iskasapila. Imajući to u vidu, vrlo malo bendova može da se pohvali tome da u najslabijem periodu karijere zvuči ovako dobro kako EKV zvuči na ovom albumu. Na albumu se oseća odsustvo basiste Bojana Pečara, no basista Dragiša Uskoković Ćima i bubnjar Marko Milivojević su svoj posao odradili više nego profesionalno, a Milan i Margita Stefanović su imali pomoć i Gorana Čavajda Čavketa na perkusijama, Tanje Jovićević na vokalu, i Miladinom Radivojevićem na kongama.

Iskustvo slušanja ovog albuma može se okarakterisati kao smeštanje slušaoca u „fan pit“, u kom se izuzetno jasno i glasno čuje pevanje publike zajedno sa bendom, višeminutno vrištanje i dozivanje članova (kako album i počinje), i traženje pesama od benda (posebno „Sarajevo“). Realistički pristup ćete naći i u samoj svirci, jer snimak nije šminkan, pa čete čuti i mikrofoniju i koju promašenu notu, kako su ih doživeli i sami slušaoci na koncertu. Zvuk celog benda tokom koncerta je kristalno jasan, konsistentan i uravnotežen zahvaljujući Vladi Negovanoviću, koji je savršeno izmiksovao i producirao ovaj album.

Što se tiče repertoara, na ovom duplom izdanju, našli su se tada aktuelni album „Neko nas posmatra“, gotovo u celosti, i presek karijere, doduše, sa dosta izostavljenih klasika, što je i sasvim normalno za bend čiji opus sačinjavaju albumi koji se danas smatraju kreativnim vrhuncem alternativne i mejnstrim muzike ovih prostora. Za one kojima EKV prestaje da postoji odlaskom Bojana Pečara i Žike Todorovića iz benda, slušanje ovog albuma možda neće biti najveće zadovoljstvo, ali sa druge strane, može biti i mogućnost da preispitaju svoje mišljenje i pruže šansu materijalu iz devedesetih godina.

Autor ovog teksta definitivno se našao u kasnijoj kategoriji, ponovo otkrivši neke nepravedno potcenjene pesme iz ovog perioda, koje u živoj verziji zvuče dosta uverljivije od svojih studijskih ekvivalenta. Među njima treba izdvojiti „Bežimo u mrak“, koja i otvara izdanje, sa tipičnom gitarskom rifologijom karakterističnom za period albuma „Ljubav“; superiornu verziju obrade „Istine mašine“ grupe Time, u odnosu na popastiji studijski snimak; „Anesteziju“, koja zvuči kao stvar sa mnogo ranijih ploča; optimističnu „Zajedno“, koja lista prijatelje benda, i „Neko nas posmatra“, koju je publika dočekala kao pravi hit.

Sa druge strane, tu su i bespotrebni pop pesmuljci poput „Just let me play some modern R’n’R Music“ i „Jadransko more“, koje nije trebalo staviti na album, a kamoli koncertnu setlistu. Nekima neće prijati ni izmenjeni aranžman pesme „Sarajevo“, sa deonicama na saksofonu, koje izvodi Nebojša Petrović. Sa druge strane, saksofon odlično parira duetu Milana sa Tanjom Jovićević u pesmi „Novac u rukama“, koji je definitivno jedan od najbolje izvedenih komada na celom koncertu.

Što se tiče ostalih klasika, odabir je bio odličan, čak iznenađujući na momente, a posebno oduševljava odsustvo pesme „Krug“ (što će razočarati sve one koji, nažalost, nisu čuli ni za jednu drugu pesmu EKV-a). Zaista je fascinantno čuti kako ceo Sava Centar peva „Oči boje meda“, „Kao da je bilo nekad“, „Ti si sav moj bol“, ili „Budi sam na ulici“, što je dokumentovani dokaz da nešto alternativno, može takođe biti i deo mejnstrima, i to njegovog elitnijeg dela, kakav je EKV u tom trenutku bio, a malo domaćih bendova pre i posle njih se može dičiti tom činjenicom.

Možda najveće iznenađenje je pojavljivanje pesama iz perioda kada se bend zvao Katarina II, sa hitom „Aut“ i opskurnom „Ja znam“. Neizostavni su bili i klasici i generacijske himne „Voda“, „Samo par godina za nas“, „Zemlja“, „Ljudi iz gradova“, „Tattoo“ i „7 dana“, ali definitivno ima još pregršt pesama iz osamdesetih koje su mogle da se nađu među njima. Upravo tu leži i najveća vrednost EKV-a i Milana kao autora, a to je činjenica da ma koliko ih osporavali zbog posthumne popularnosti, te pesme su izdržale zub vremena, rasle, a danas u stanju institucionalizovane rijaliti-turbo nekulture, one su nam potrebnije nego ikada ranije.

Spisak pesama:

CD 1

1.Bežimo u mrak
2.Oči boje meda
3.Istina mašina
4.Samo par godina za nas
5.Voda
6.Hej mama
7.Sarajevo
8.Idemo
9.Kao da je bilo nekad
10. Jadransko more
11. Glad
12. R’n’R Music

CD 2

1.Neko nas posmatra
2.Ja znam
3.Anestezija
4.Zajedno
5.Novac u rukama
6.Zabranjujem
7.Aut
8.Ja kažem ne
9.Ti si sav moj bol
10. Zemlja
11. Ljudi iz gradova
12. Tattoo
13. Budi sam na ulici
14. Sedam dana

Ostavite komentar: