Ekstremna magla uz ekstremni metal; Khors sa gostima u Novom Sadu

khors

Khors

Zaslepljujuća magla koja se sinoć spustila na Novi Sad je bila sasvim u skladu sa jednim od događaja koji je bio održavan u gradu, a radi se o svirci bendova Khors, Apostate i Ashen Epitaph, koja je bila smeštena u klub Quarter.

Pogodan dodatak ovoj manifestaciji je, osim vremenskih prilika, bila i izložba ručnih radova novosadske umetnice Regine Kozlik, koja je, po svemu sudeći, bila veoma zanimljiva prisutnima i svakako vredna pogleda. Od samog ulaska u klub za koji je, nažalost, bilo jasno od samog starta da neće ugostiti veliki broj ljudi, ipak je vladala neka vrsta prijatne i intimne atmosfere. To je verovatno bio rezultat dobrog raspoloženja prisutnih, kako posetitelja i organizatora, tako i članova samih bendova, koji su evidentno odlučili da zanemare te negativne okolnosti i iskoriste priliku na najbolji mogući način: počaste fanove više nego sjajnim nastupima.

Početak koji je bio najavljen za 21h je, usled poduže tonske probe, poprilično okasnio, te je prvi bend za ovo veče, Ashen Epitaph, tek oko 22h izašao na binu i započeo svoj, pa, slobodno se može reći koncert, a ne klupsku svirku. Iako tokom njihovog nastupa tek uslovno može da se kaže da je bila prisutna određena publika, momci su svoj posao “odradili” kao pravi profesionalci i kao da je pred njima daleko više od dvadesetak ljudi. Bez greške su potvrdili zašto su jedan od najdugotrajnijih i najkvalitetnijih bendova na domaćoj sceni, što u okviru žanra koji sviraju, što generalno. Set-lista je bila sačinjena pretežno od pesama sa njihovog drugog albuma, “Sunshine above the grave”, izdat za Miner records 2012. godine, ali i sa prethodnih izdanja, te je miks proizašao iz svega toga bio prava poslastica za ljubitelje klasičnog death metal zvuka. Od samog početka, bilo je primetno da bend uživa u izvedbi, što im daje ogroman plus, posebno u pomenutim okolnostima. Odlična ritam sekcija je duž cele svirke davala savršenu podlogu ostalim članovima, koji su je adekvatno “filovali” snažnim vokalom i “vrištećim” solažama, koje su bile jedan od neprikosnovenih highlight-ova, a svi zajedno su emitovali obarajuću energiju na kojoj bi mnogi mogli da im pozavide. Za uho su prosto morale da zapadnu pesme poput naslovne „Sunshine above the grave“, kao i „Path to the abyss“ i „Andromeda 768“, koje imaju sve osnove da jednog dana postanu klasici death metala na ovim prostorima. Uz veliku zahvalnost na podršci, bend je okončao nastup sa pesmom “Hate”, a publiku ostavio u nadi da će uskoro ponovo da dođu i prirede još jednu fenomenalnu svirku.

khors2Nakon malo duže pauze, posle 23h, svoje mesto na bini zauzimaju doom death metalci iz Ukrajine, Apostate, kojima je ovo bila prva prilika da gostuju u našoj zemlji. Svojim karakterističnim zvukom i sviračkim umećem, uspeli su da održe prisutne, pa im čak malo i povećaju broj, iako je to ipak bilo jedva vidljivo, minorno. Dve stvari koje su bile krajnje uočljive tokom njihovog nastupa su da se takođe radi o bendu koji već prilično dugo egzistira na sceni, kao i da su majstori svog “zanata”. Iako za pomenuti žanr teško da može da se kaže da je preterano zastupljen kod nas, činjenica je da ljubitelja istog itekako ima, te je nemoguće ne zapitati se gde su svi oni bili sinoć. Pomalo melanholična, čak depresivna atmosfera, koja je svakako bila očekivana tokom ovakvog nastupa, bila je zastupljena od prve do poslednje pesme, kojih iako nije bilo puno, bile su dovoljne da dočaraju zvuk koji kreira Apostate i možda privuku potencijalne nove fanove. Bend je ovu priliku iskoristio i da odsvira novu, još nenaslovljenu pesmu, a pored nje, na repertoaru su se našle i “Solar misconception”, s kojom su započeli nastup, kao i “Pain served slow”, “Pale reflection” i “Sisyphean struggle”. U pitanju je uglavnom materijal sa njihovog poslednjeg albuma, “Time of terror”, koji je izdat ove godine, osim “Sisyphean struggle” koja se našla na prethodnom albumu, “Trapped in a sleep”, iz 2010. godine. Iako u momentima manje, pa i više monotona, svirka je ipak bila uspešno “odrađena” i za prave poklonike ovakvog metala nešto što sledeći put definitivno ne bi trebali da propuste. Kraj njihovog nastupa je označio da sledi pravo zadovoljstvo za sve blackere – zvezde večeri, Khors.

khors7Na veliko zadovoljstvo i benda i prisutnih, u međuvremenu je klub uspeo da ugosti još ljudi, što je konačnu cifru dovelo između 40 i 50. Suvišno je reći koliko je to mala i neosporno sramna brojka posetitelja ovakvog događaja, ali to nipošto nije sprečilo ukrajinske pagan black metalce da svoj performans izvedu na najbolji mogući način. Atmosferu su adekvatno upotpunili veoma autentičnim stajlingom i veštačkim dimom, koji su se savršeno uklopili u njihov nastup. Prateći svojevrsni trend večeri, i oni su se dokazali kao veterani koji itekako znaju šta rade. Od prve pesme uspeli su da osvoje publiku, a tokom nastupa, to osvajanje je išlo konstantnom uzlaznom putanjom. Predstavljali su pesme sa svog poslednjeg albuma, “Night falls onto the world of ours” – “No oaths, no tears, no knees!”, “Following the ways of blood”, “My cossack way”, a na set-listi se, naravno, našao i materijal sa starijih albuma, kao što su “Mysticism” i “Wisdom of centuries”, s kojih su svirali naslovne numere. Skoro da je nemoguće posebno izvojiti bilo koju od njih, budući da je svaka, na određen način, priča za sebe, a opet deo velike celine u vidu njihovog epskog zvuka. Energična, ali nenapadna i u momentima veoma melodična izvedba, na veoma visokom, svetskom nivou po svom kvalitetu, začinjena pomenutom atmosferom, neminovno je morala da zagreje prisutne i čak izazove burne ovacije. Svojom vidnom posvećenošću i ljubavi prema tome što rade, uspeli su da okončaju ovo dešavanje kako mu i dolikuje, a usput se i pokazali kao jedan od reprezentativnih primera istinskog pagan black metal benda. Iako je bio očekivan bis, on se ipak nije desio, što je verovatno jedini nedostatak njihovog nastupa, ali možda i svojevrsno “udaranje” čežnje publici kako bi ih se zaželela i uskoro opet ugostila u daleko većem broju.

Ono što se upadljivo nameće kao jedan od glavnih problema, ne samo kod ovog, već generalno događanja ovog tipa, ne samo u Novom Sadu, već duž cele zemlje – Sizifov je posao ugoditi metal fanovima. To je ista stara priča koja se vrti već godinama unazad: kada se ništa ili slabo šta dešava što njih zanima, onda se kuka i žali; kada se konačno organizuju takve svirke, većina njih se galantno ni ne pojavi. Cene ulaznica uglavnom nikad nisu neke basnoslovne sume, koje jedan prosečan građanin sebi ne bi mogao da omogući – jasno, ako bi drugačije slagao prioritete u trošenju novca bar do tog konkretnog dešavanja koje ga eventualno interesuje. Sinoćnja svirka je prisutnima “ispostavila” pravi metalni koktel koji se ogledao kroz nastupe tri sjajna benda, koji su bez sumnje zaslužili daleko više publike, ali su i uprkos nedostatku iste, svoj posao uradili vrhunski. Iako je svakako lepo videti takvu dozu entuzijazma, opet je to nešto što se ne sreće previše često. Stoga, podržati lokalna dešavanja pre svega je nešto što bi, naravno u meri u kojoj može, svaki fan ove muzike trebao videti kao jednu od svojih glavnih obaveza i funkcija jer se muzika i scena upravo i održavaju u životu na osnovu te publike. Ispoštovati već slušane i poznate bendove, a isto tako i otkriti neke nove, koji vrlo lako mogu da oduševe, nesumnjivo je jedan od esencijalnih elemenata metal koncerata, koji bi uvek valjalo imati na umu pri razmišljanju o odlasku na iste i nekako ga infiltrirati u sopstveni doživljaj muzike uopšte.

Ostavite komentar: