Eksplozija sirove energije uz Pro-Pain

Pro-Pain

Foto: Arhiva

Novosadski klub Quarter je sinoć bio domaćin gostima iz Amerike, bendu Pro-Pain, koji nastupom u Novom Sadu nastavlja turneju po Evropi.

Dan ranije su nastupali u Beogradu (Gun Club), a podršku na obe svirke pružili su im bendovi Six reasons to kill (Nemačka), Undivided (SAD) i Don Gatto (Mađarska).

Iako je veče bilo poprilično hladno, veliki broj fanova iz Novog Sada i drugih gradova stajao je ispred kluba, čekajući da na početak koncerta. Nešto posle 21 čas prvi nastupaju Don Gatto, koji su dobili zadatak da probiju led i u 20 minuta nastupa započnu zagrevanje atmosfere u klubu, koji polako počinje da se puni. Sledeći na binu izlaze Undivided, bend iz SAD, i u istom maniru nastavljaju koncert izvodeći svoje autorske numere, svirajući hardcore sa povremenim ubacivanjem gitarskih solaža. Six reasons to kill, gosti iz Nemačke, bend koji je imao člana više od ostalih bendova, i frontmenom koji ni minuta nije stojao u mestu. Izneli su dekoracije za binu, koje su ujedno i cover art za njihov album, i počeli da praše brzim ritmovima i sjajnim scenskim nastupom. U jednom trenutku bina je postala tesnija, frontmen skače sa bine, preko monitora i obezbeđenja, i dolazi do prvih redova, gde mu publika daje šansu da odmori glasne žice tako što im je prosledio mikrofon (koje je kasnije ostao bez kabla od silnog skakanja po bini).

Svi pomenuti bendovi su imali kvalitetne gitare i ritam sekcije, i jake vokale koji su se trudili da prenesu poruke pesama i prateće emocije adekvatnim scenskim nastupom. Znači – nema stajanja, nema mlakog i nezainteresovanog pogleda uprtog u publiku, ne postoji mlitava sredina. Svi su binu natopili znojem, trudili su se da uspostave dobru komunikaciju sa publikom i skaču po bini (i sa nje), jer je to bilo jedino što je moglo da se poredi sa atmosferom ispred bine.

Pro-Pain. Na njihov nastup su neki fanovi čekali skoro 15 godina, i dočekali su sjajnu svirku, koja je trajala sat i po. Ne, sat i po nije malo ako se uzme u obzir to da su napravili samo dve kraće pauze da se zahvale publici i možda kako bi popili vodu. Energiju, koja je prštala na sve strane, mogli ste komotno seći nožem. Njihov nastup bio je kombinacija promocije novog albuma, „Straight to the Dome“, i podsećanja na neka ranija muzička ostvarenja. Rezultat – posle prvog „Hello Novi Sad!“ kreće kiša piva koje leti na sve strane, a dve trećine kluba postaju jedan veliki mosh pit. U njemu ste mogli videti najraznovrsnije fanove, od onih kojima kosa prelazi polovinu istetoviranih leđa do uredno obrijanih glava. I svi skaču, svi pevaju, svi su ili mokri do kože ili goli do pojasa, a na svakih pola minuta se može videti kako nose nekog iznad glava, podižu one koji su pali i nastavljaju istim tempom. Jedino što je bend mogao da uradi jeste da nastavi još žešće, još sirovije, još snažnije, kako bi se odužili na ogromnoj podršci koju su dobili od publike. Vratili su se da odsviraju još jednu numeru na bis, a neke od pesama koje su izvodili bile su „Get Real“, „In For The Kill“, „Fuck It“, „Unrestrained“, „Straight to the Dome“, „State of Mind“i „Make War Not Love“.

Jedna od stvari koju su posetioci odmah primetili jeste savršenost zvuka koji se mogao čuti, i bilo bi u redu pohvaliti i taj (tehnički) deo koncerta. Svaki instrument je imao dovoljno „prostora“, odnosno instrumenti nisu „gušili“ jedni druge za vreme nastupa, nije bilo mikrofonije (zakleti neprijatelj bubnih opni fanova, naročito onih u prvim redovima), i sa razglasa se mogao čuti jasan, „pun“ zvuk gitara i bubnja. Vokale nije potrebno komentarisati, samo ih zamislite kako čine kožu fanova naježenom non-stop.

Takođe, za svaku pohvalu je i ponašanje članova svih bendova prema posetiocima. Izuzetno prijateljski raspoloženi, uvek spremni da potpišu kartu, da se fotografišu ili popiju koju čašu piva s vama pričajući o raznoraznim temama. Što se tiče zvezda večeri, Pro-Pain-a, svako ko makar malo prati njihov rad zna da će za vreme nastupa predgrupa članovi Pro-Pain-a biti u publici, podržavaće kolege, ispoštovaće svakog ko im zatraži par minuta vremena i sa beskrajnim strpljenjem će odgovarati na pitanja koja su čuli bezbroj puta. Ovo je dobar primer za sve koji se bave muzikom. Nema kompleksa zvezde, fanovi se posmatraju kao prijatelji i pristupa im se iskreno i otvoreno, pa i ne čudi što je pored mene prošao veliki broj do kože mokrih, srećnih fanova, koji će imati šta da ispričaju onima koji, na žalost, nisu mogli da dođu na ovu kvalitetnu svirku.

Ostavite komentar: