Editors

The Weight of Your Love

Izdavač: PIAS, 28.6.2013.

Producent: Jacquire King

Žanr: Alternative rock, post-punk, soft rock

Trajanje: 47:38

3.2/5

Ocena

Već kada je Kris Urbanovič napustio Editorse, zbog, kako se navodi, neslaganja oko budućeg muzičkog pravca benda, moglo se naslutiti da naredni album neće biti tipična Editors ploča. Ipak, pitanje je da li je iko očekivao ovako neobičnu promenu koju donosi „The Weight of Love“.

Oštre, udarne i odsečne gitarske rifove odmenile su mnogo mekše, melodičnije deonice. Sa pojavom prvog singla „A ton of Love“ i sam vokal Toma Smita je dobio drugačiju boju. Smit je poznat po svom bariton glasu i to daje lepu, mračnu boju Editorsima, ali njegov izuzetan falseto tek na ovom disku dolazi do punog izražaja. Slobodno se može reći da je to najsvetlija tačka ovog albuma.

Štagod su Editors do sada snimili uvek je izazivalo mešovite kritičke reakcije. Jedni će kao pravo, autentično Editors ostvarenje priznavati jedino debi „The Back Room“ sa vrlo jakim indi himnama (jednostavnih kompozicija) poput „Munich“ i „Bullets“. Drugima će tek sa trećim albumom „In This Light and on this Evening“ Editors pokazati pravo lice, i zreliju progresiju. Uvođenje sintisajzera kao mnogo dominantnijeg instrumenta u odnosu na gitaru izrodilo je tada novi hit „Papillon“.

Šta je sa „The Weight of Love“? Kao i dosadašnja izdanja, dobija mešovite kritike. Još jedna nagla promena pravca. Jezgro benda od tri člana smanjuje značaj sintisajzera i opet u prvi plan vraća gitare. Album je i dalje mračan, samo na drugi način. Tekstualno su značajno napredovali, ali pomalo teže patetici. Do sada su se Editors uglavnom okretali temama od šireg društvenog značenja, bilo je tu i ljubavnih problema, ali u umerenim količinama. Zato je novo ostvarenje, kao što se i po imenu zaključuje, teško i mračno ali fokusirano na ljubavne patnje. „Mekši“ i sofisticiraniji zvuk se i mogao očekivati od producenta Džakvajr Kinga. Doduše, ne ovoliko ekstremno, više ka zvuku koji je izgradio sa Kings of Leon. Očigledno ni da sam Nešvil, gde se obavljalo snimanje, nije uticao da njihov zvuk dobije džeziran ili neki južnjački šmek.

„The Weight of Love“ je nešto slojevitiji u poređenju sa njihovim ranijim radovima. Prisutan je po neki orijentalni melos („Sugar“) i dosta žičanih aranžmana („What is this Thing called Love“, „Honesty“, „Nothing“) koji smanjuju dinamiku albuma. Drugi deo albuma uglavnom ima obeležja post-pank muzike, prepoznatljive na pesmama „Formaldehyde“, „Hyena“ i „Two Hearted Spider“. Iako više pristoje stilu benda, neoriginalne su, i previše podsećaju na starije post-pank bendove. Istinske Editorse nalazimo u tragovima, a možda jedina za njih tipična pesma je uvodna „The Weight“… ali samo donekle.

Album je na neki svoj način dobar. Iako je slojevitiji zvuči jednostavno, pitko (možda čak i plitko). Mlađoj i pop publici možda bude dopadljiviji zbog nekih paralela koje se mogu povući sa popularnim duom Hurts. Fanove Editorsa teško da će oduševiti.

Spisak pesama:

1. “The Weight”
2. “Sugar”
3. “A Ton of Love”
4. “What Is This Thing Called Love”
5. “Honesty”
6. “Nothing”
7. “Formaldehyde”
8. “Hyena”
9. “Two Hearted Spider”
10. “The Phone Book”
11. “Bird of Prey”

Ostavite komentar: