E-Play

Obični Ljudi

Izdavač: Mikser, 8.12.2013.

Producent: Nikola Vranjković i Andreja Jovanović

Žanr: Alternative, electro-rock, shoegaze rock

Trajanje: 53:04

4.9/5

Ocena

Hod po tankoj liniji između podzemlja i masovnog probijanja, ove godine, u slučaju beogradskog E-Playa, počinje da se menja na krajnje neočikvan način. Svojim četvrtim albumom, tematski i zvučno najsvedenijim do sada, ova alternativna četvorka (sada u formi trojke) skreće u pravcu melodija i „hukova“ kojima se smeši velika publika, a pri tom ne gubeći ni „a“ od onog alternativnog. Kako im je to pošlo za rukom, saznajemo u nešto više od 53 minuta muzike.

Članovi benda koji nastupaju na ovom albumu su Maja Cvetković, Danilo Nikodinovski (poznat i iz Consecrationa) i Goran Ljuboja, popularni Trut, sa izuzetkom pesme Ovde, gde glavne vokale izvodi Biljana Todorovski (a potpisuje i tekst), koja nije prisutna na ostatku albuma zbog skorašnjeg porođaja. Ovom prilikom Biljana ima dosta razloga da bude srećna, prvi je očigledan, dok je za drugi zaslužan njen bend. Maja, Danilo i Trut su, pod vodećom palicom Nikole Vranjkovića u ulozi producenta (i još nečega) na albumu, napravili album vredan i pažnje i pamćenja.

Još prvim singlom Hiljadu Ljudi, bend je naglasio drugačiju atmosferu u odnosu na Drago mi je da smo se upoznali. Ovog puta mirnije od Vremeplova, sa manje agresije, bend napada mozak pravo u centar. Sinergija Danilove gitare i Majinog basa na pomenutom singlu nagovestila je pravac Običnih Ljudi i svima je već bilo jasno da će E-Play izdati izuzetno interesantno delo. Harmoničnom idilom odiše i Iluzija na kojoj gostuje pijanista Matija Dedić (sin Arsena Dedića) – bas „vozi“, bubanj nosi, gitare zvone u pozadini, a Matijine klavirske deonice dodaju elemente džeza koje nismo mogli da očekujemo od E-Playa. Verovali ili ne, kombinacija već poznatog zvuka benda i džez klavira, ne samo da je dobitna, već je dobitak značajno veći od očekivanog. Vrlo emotivnu numeru Ovde potpisuje Biljana Todorovski, i jasno se vidi razlika u senzibilitetu u odnosu na ostatak albuma. Što nikako ne treba uzeti kao negativnu konotaciju, ni prema Ovde ni prema ostatku albuma.

Da se čuveni elektro-rok „agresori“ nisu umorili, svedoče nam Ljubica i Heroj. Tvrde bas linije prati atmosferična Danilova gitara i tekstovi koji nisu vedrijeg karaktera već se oseća izvesna mučnina u njima, koja savršeno prati muziku. Zanimljiva igra reči u Ljubici će vam ući u glavu istog trenutka kada je čujete, ukoliko, naravno, uspete da se osvestite od Danilove apokaliptične gitare i Majinog rifa na basu. Prava poslastica na albumu, za muzičke gikove je Sedam, instrumental koji se nalazi na sedmom mestu na albumu i, kao što smo do sada videli, odlično služi svrsi otvaranja koncerata.

Možda najveći trenutak ovog albuma je i najpopularniji singl – Divan Dan. Na nedavnoj promociji albuma, Maja je pomenula da do ove pesme ne bi došlo da nije bilo Danila Nikodinovskog. Ovom pesmom, E-Play na najsigurniji mogući način dostiže svoj (komercijalni) zenit, i pruža nam jedan od najboljih hit singlova ove godine. Melodija na gitari za koju je zaslužan Nikodinovski, emocija u Majinom glasu i vrlo dobro tempiran Trutov ritam zaista predstavljaju dobitnu kombinaciju. Loš Dan može bez problema da ustupi svoje mesto Divnom. Pored Divnog Dana, vredi i istaći pesmu Možda Neko, koja predstavlja najprisniji trenutak u bendu i naprosto vas ubeđuje da su samo Maja, Danilo i Trut mogli da naprave ovakav album. Pesma je epski trijumf ove postave. Gotovo filmski, pesma “bilduje” atmosferu dok bend ne počne da zvuči kao jedinstveni izvor zvuka.

Tekstove na albumu potpisuje Maja (osim kao što je pomenuto, teksta za numeru Ovde, čiji je autor Biljana) i svi su donekle inspirisani običnim životnim situacijama, ljudskim emocijama i pričama. Otuda i naziv Obični Ljudi. Glavni adut predviđene popularnosti ovog albuma zapravo ne leži u hitičnim melodijama i rifovima već u atmosferi koja nikada nije bila bolje sklopljena i usklađena. Valja pomenuti i impresivnu listu gostiju – Bojana Vunturišević iz Svi Na Pod! je tu na pratećim vokalima, Kristina Kika Jovanović takođe, Peđa Milanović svira bas u brejku Čoveče Ne Ljuti se, a Nikola Vranjković, pored što majstorski všri ulogu producenta, u raznim ulogama gostuje širom albuma. Nikolina i Andrejina produkcija na ovom albumu zaslužuje posebnu medalju, a album je preporučljivo slušati na što boljim nosačima zvuka.

Da li ovaj iskorak E-Playa ka većoj publici ima nekih mana? Ako bismo baš cepali dlake, zamerke bi se odnosile na postojanje još dve verzije pesme Iluzija (Gramophonedziev remiks i Matijina verzija pesme) na uštrb potencijalnog svežeg materijala, no i njega ima sasvim dovoljno. A, ruku na srce, dodatne verzije Iluzije čine ugođaj potpunijim. Od te dve, vredi istaći Matijinu verziju, instrumentalnu, smirujuću, očigledno namerno ostavljenu za kraj albuma. Koji je značaj ovog albuma za E-Play? Zreliji zvuk i sigurniji pravac su svakako muziku popeli na veći nivo, i kako nam se čini, za E-Play ne postoji nazad, već samo napred, u neki još divniji dan.

Spisak pesama:

1. Heroj
2. Divan Dan
3. Hiljadu Ljudi
4. Ljubica
5. Iluzija ft. Matija Dedić
6. Ovde
7. Sedam
8. Možda Neko
9. Čoveče Ne Ljuti Se
10. Velika Iluzija (RMX Gramophonedzie)
11. Mala Iluzija (Matija Dedić)

Ostavite komentar: