Dža ili Bu

Kukovo leto

Izdavač: PGP RTS, 17.6.2013.

Producent: Theodore Yanni

Žanr: alternative/punk/garage rock

Trajanje: 53:59

4.5/5

Ocena

Čuvena kletva koja se pripisuje Kinezima, kako kažu, jedna od najgorih koju čovek može izgovoriti, narodski se može prevesti kao „dabogda živeo u zanimljiva vremena“. Četvrt i kusur veka duge karijere beogradskog benda Dža ili Bu svedoči da ova kletva itekako prati ovdašnje prostore, a da ćemo „nezanimljiva vremena“, kako i sam naslov njihovog šestog studijskog albuma kaže, dočekati na „Kukovo leto“.

Dža ili Bu su jedan od mnogih srpskih bendova koji su se upokojili u rasponu između bombardovanja 1999. godine i petoktobarskih promena 2000. godine. S obzirom na činjenicu da je da je dolazak „nezanimljivih vremena“, zakazan za 5. oktobar 2000, odložen „do daljeg“, bend se vraća iz mrtvih da proganja upravo one koje su podržali tog famoznog datuma. Nezaposlenost, tajkunizacija, sponzoruše, „estetska“ hirurgija, asocijalne Internet mreže, i eskapizam kroz „party“ kulturu, dokumentovani su na povratničkom albumu „Ultra muk“, kao slika društva koje se tetura na rubu ništavila.

Sa industrial i nu metal zvuka kao muzičkog vokabulara koji koristi album „Ultra muk“ iz 2007. godine, Dža ili Bu se na prelazu decenija vraćaju bazičnijem, garažnom zvuku, koji su gajili u jeku devedesetih godina. Ironično, vraćanje starim (dobrim?) vremenima se najpre poklopilo sa rehabilitacijom stranke koja je revolucionarno smenjena 2000. godine, da bi album „Kukovo leto“, bio objavljen u vreme kada je pomenuta stranka uveliko na vlasti, i to sa premijerskom pozicijom. Možda još ironičnije, izdavač, koji je objavio album, je još jedan „stari neprijatelj“ iz devedesetih, PGP RTS.

PGP možda i ne treba gledati onako kako ga, recimo, posmatra Đile Marković, stavljajući iste i „zločine protiv čovečnosti“ u jednu rečenicu, ali devedesetih godina bendovi sa pedigreom kakav su imali Dža ili Bu (ili Supernaut), nisu bili poželjna klijentela. No, da se neke stvari ipak nisu mnogo promenile pokazuje i činjenica da je „Kukovo leto“ jedan od dva rock albuma, i to od sveukupno šest objavljenih ove godine, do trenutka pisanja ove recenzije. Velike su šanse da će sva ovogodišnja izdanja PGP-a moći da se nabroje na prste, a pitanje da li će vam biti potrebna druga ruka kada su u pitanju rock albumi.

„Kukovo leto“, u 54 minuta muzike i 14 numera, ubraja i deo materijala prethodno objavljenog na kompilacijskom izdanju „Dobre stvari“, objavljenog prošle godine povodom 25 godina rada. Upravo naslovna pesma kompilacije otvara „Kukovo leto“, nudeći zanimljivo aranžmansko rešenje uvođenjem saksofona i ženskog vokala. Refren ovog singla, „Samo dobre nek’ se dese stvari“, dobija dimenziju uzaludnog optimizma, ako poslušate, a posebno ako pogledate hičkokovski spot za narednu pesmu, „Rizik“, u kojem frontmen Nebojša Simeunović Sabljar postaje latentni „psiho“.

Beskrajan pad“ nastavlja seriju pesama poput „Zemlja nojeva“, posvećenih onima koji su napravili „kratak let“ do „dalekog grada“ u kojem nije bilo sankcija, političke i ekonomske krize ili ratova. „U oblaku dima“ se bavi još jednom od ustaljenih tema na Dža ili Bu albumima, a to je preživljavanje od danas do sutra uz pomoć sredstava sa kojima se „putuje u zaborav“, kao svojevrsni nastavak „Večnih lovišta“. Oba pomenuta klasika su objavljena na albumu, „Strašni sud“ iz 1995. godine, pa i nije neka slučajnost da je bend, u najavi ovog materijala, „Kukovo leto“ poredio upravo sa „Strašnim sudom“.

Ipak, iako su mnogi emotivno vezani za „Strašni sud“, čiji značaj takođe ne treba ne negirati, album „Kukovo leto“ je superiorniji kako tehnički, sa produkcijom veterana Teda Yannija, koji je odradio odličan posao, tako i samim vokalno-instrumentalnim performansom, koji je teži za osamnaest godina muzičkog i studijskog iskustva. To se posebno vidi u pesmama kao što je „Humanoid Hemoroid“, koja, sa jedne strane, tekstualno daje crnohumorni socijalni komentar, dok muzički Sabljar isporučuje svoje najbolje vokalne partije, sa posebnim akcentom na doubletracking vokale i dvoglase.

Tajkunski twist and shout, „VIP“, još jedan je primer ispečenog zanata pravljenja pesama u najfinijem satiričnom duhu. „VIP“ nastavlja retoriku sa prethodnog albuma, hvatajući onaj duh Srbije u tranziciji kakav drugde nećete čuti. Ovaj singl, ako je verovati Youtube pregledima vrlo moderne i duhovite ekranizovane verzije, pretenduje na mesto njihovog najvećeg „komercijalnog“ hita. Ne treba štedeti hvale ni gitaristu Igora Panića Ziggyija, koji je iskristalisao „trejdmark“ stil (distorzija-wah-chorus) i definitivno postao kandidat za gitarskog heroja iz generacije muzičara izniklih u poslednjih petnaest godina.

Sa pesmom „Baksuzan dan“, bend se nakratko vratio i punkerskim korenima, da bi još jedan crnohumorni štih, „Devojka od gume“, morbidno romantičnu „Kad ti život udahnem“ Hladnog Piva, koja se bavi istom „materijom“, pretvorila u ništa manje morbidnu meru štednje. „Pakleno dobar plan“, sa blagim rap rock začinom, i pored dobrog aranžmana je verovatno najslabija stvar na albumu, što opet govori o visini kvaliteta celokupnog materijala. „Pesak Bengazija“ nastavlja tradiciju Sabljarovih autobiografskih pesama, koju je započeo čuvenom „Živeo Staljin“ sa „Lepe Kasete“.

Zanimljiva stvar vezana za pesmu koja zatvara album, „Gole istine“, je da toliko podseća na rani Dža ili Bu svojom suvom i sirovom produkcijom, da bi ste pomislili da je snimljena pre dvadesetak godina. „Gole istine“, kao nova pesma u starom ruhu stavljena je u jukstapoziciju sa bonus starim pesmama „Fliperaški san“, „Hajde“ i „Put“, koje su ponovo snimljene u modernijem izdanju. Uparivanjem bonusa i novog materijala, koji se i sam okreće za svojim prethodnicima, „Kukovo leto“ odaje počast celokupnoj karijeri benda, čija zaostavština ovim izdanjem dobija vrhunac autorskog i sviračkog izraza.

Da se vratimo na početak ovog teksta: možda će na ovim prostorima uvek biti kolebanja i previranja, ali će zato uvek biti i kvalitetnih autora, posebno u rock muzici kao senci svog vremena, koja se ne da pokoriti pred istorijiskim revizionizmom. Zato, u budućnosti, onaj ko želi da pristupi iole ozbiljnoj socio-kulturološkoj analizi Srbije u poslednjih par decenija, sigurno će morati da u obzir uzme i opus kritički angažovanih rock bendova iz istog perioda. Albumi grupe Dža ili Bu, kao jednog od tih bendova, samim tim postaju jedna od neizostavnih referenci o slici društva u kojem su nastali.

Spisak pesama:

1. Dobre stvari (2:41)
2. Rizik (6:29)
3. Beskrajan pad (3:55)
4. U oblaku dima (4:17)
5. Humanoid Hemoroid (4:16)
6. VIP (3:06)
7. Baksuzan dan (4:26)
8. Devojka od gume (4:06)
9. Pakleno dobar plan (2:54)
10. Pesak Bengazija (5:37)
11. Gole istine (3:36)

Bonus

12. Fliperaški san (2:57)
13. Hajde (3:17)
14. Put (2:22)

Jedan komentar o “Dža ili Bu ‒ Kukovo leto (2013)

  • Mladja

    Slucajno nabasah na ovu recenziju… Ovaj album je katastrofalan izbljuvak muzike netalentovanih ljudi, pevac koji nezna da peva, muzika je-vec odsvirano 1000000 puta pre. Tekstovi plitkoumni. I nikako mi nije jasno zasto se forsira ovaj bend koji ne poseduje ama bas nikakav kvalitet. Znam neke klince iz komsiluka koji imaju bolje pesme od njih. A imaju 15 godina.

    Reply

Ostavite komentar: