Dušan Pešić (Rain Delay): “Uvek sam osećanja najbolje izražavao kroz pesme”

dusan-pesic2Nakon nekoliko “regularnih” nastupa po Srbiji i par akustičnih nastupa među kojima je poslednji na beogradskom Guitar Art festivalu, imali smo prilike da porazgovaramo sa “ubicom dečjeg lica” (usled prijatne pojave iz koje se prolamaju neki od najžešćih screamova i growlova), Dušanom Pešićem koji je pevač i gitarista beogradskog sastava Rain Delay. Nakon decenije postojanja i tri albuma, tokom prošle godine su nastupile drastične promene unutar sastava benda, kao i snimanje četvrtog albuma, sa kojeg već po nastupima izvode novu pesmu, “Winged Lion“.

BR: U toku prošle godine je došlo do velikih promena unutar benda. Od čitave dotadašnje postave si ostao samo ti, kao jedini originalni član i frontmen sastava. Možeš li nam reći nešto više o razlozima tako drastičnih akcija?

Dušan: Personalne promene su počele još krajem 2012. kada su Stefan Radojković (basista) i Bojana Bianca Milosavljević (vokal) izašli iz benda. Na mesto basiste došao je Milan Šuput, moj veliki prijatelj i sjajan muzičar, koji je inače ranije svirao u bendovima Consecration i Sacramental Blood, što dosta govori o njegovoj potkovanosti. Već tada smo delovali kao kvartet, sve dok u aprilu 2013. Željko Zec (gitara) i Marko Mrki Mrčarica (bubanj) nisu napustili bend. Svako od njih je imao neki svoj razlog, jednostavno, životne prilike su ih udaljile od RD-a kao životnog projekta. Bio je to težak trenutak za mene, ali praktično, već sutradan sam okupio novu ekipu. Sa Milanom i dvojicom Novosađana (koje ću malo kasnije spomenuti) bend je otpočeo tzv. “2.0” fazu.  Jako mi je drago što bivšim članovima dobro ide na putevima koje su izabrali. Naime, Stefan se danas uspešno bavi društveno-političkim naukama, Bianca uspešno pliva u profesionalnim muzičkim vodama, a Mrki i Željko pored svojih stalnih zaposlenja sviraju opasan old-school death metal u bendu The Hell, nasledniku benda Awating Fear. To su sve moji prijatelji sa kojima sam podelio najvažniju deceniju života, i koji će mi uvek biti značajni. Nedavno je i Milan napustio bend, takođe iz personalnih razloga i želje da se posveti karijeri. On je za relativno kratko vreme koliko je bio u grupi ostavio veliki muzički trag. Takođe, puno mi je pomogao u prelaznoj fazi kada smo okupljali novu postavu.

BR: Ženski glas je tokom dosadašnje karijere Rain Delaya predstavljao jednu od glavnih okosnica zvuka benda, ali je sastav neretko dolazio u situaciju da je prinuđen da traži novu pevačicu. Kako vidiš bend u budućnosti i hoćemo li imati prilike da vas gledamo i slušamo kao kvintet ili ne?

Dušan: Kao što sam ranije parafrazirao jedan kultni domaći film- “… Ti znaš da je naša grupa oduvek imala nesreću sa ženama. Kako koja rodi muški album, vene, i krene u svet…” Dakle, napuštamo iznuđeni koncept “jedan album – jedna pevačica” i postajemo kvartet, sastavljen od muških članova. Do nedavno smo imali ženski vokal u grupi, u formi tzv. “stalne saradnice”. Bojana Radovanović iz vokalnog kvinteta Antem, moja draga prijateljica, je nastupala sa nama na više koncerata, mada i u to vreme sam RD video kao četvorku. U datom trenutku smo zaokružili saradnju i danas više nemamo ženski vokal. E sad, druga stvar je to što ćemo imati gošće, što na albumu (npr. Bojana Ristić iz benda Ignis), što katkad uživo (npr. Anđela Vemić na nedavnom koncertu u Paraćinu). Posle tri pevačice, jedne zamene, i jedne stalne saradnice, došlo je vreme da preuzmem odgovornost, i da sam pevam svoje pesme, što je istovremeno i blagoslov i izazov.

BR: Ljubav prema Veneciji i njenim karakteristikama je više nego jasno prikazana, pogotovo tokom poslednjih godina. Šta je to što te inspiriše u pogledu italijanskog senzibiliteta?

Dušan: Veneto je po meni najlepša regija na svetu, a Veneti, Mlečani, su zasebna nacija i kultura, sa svojih 11 vekova istorije Mletačke Republike. Još od 2002. kada sam prvi put posetio Veneciju, ugledao tu zastavu, čuo himnu, osetio sam ih kao svoje, nešto neraskidivo i izuzetno jako što je postojalo u meni od prvog dana. Kasnije sam saznao da zapravo i imam neke mletačke korene (raixe venete) i neko davno i još uvek nedovoljno istraženo poreklo sa tih prostora, ali to je i najmanje bitno u celoj priči. Možda ste videli u medijima da je ovih dana pitanje obnavljanja državnosti Veneta ponovo aktuelno. Lično sam podržao volju tamošnjeg naroda, iako se trudim da se ne uplićem u politička pitanja. Mom gradu treba pomoć! Venecija se urušava, davi, tone, ljudi odlaze iz njega… a ono najvažnije što me vezuje za nju jesu upravo ti ljudi. Tamo imam pobratima Matea koji je postao deo moje porodice, čoveka koji je mnogo toga uradio za RD. Imam tamo stvarno dobre prijatelje. Ne volim puno da pričam o tome, jer kao i kod ljubavi prema ženi svog života, smatram da ovim prostim rečima svoju ljubav i vezanost za Veneciju, Veneto i te ljude mogu samo da devalorizujem. Uvek sam osećanja najbolje izražavao kroz pesme.

BR: Radite li na novom materijalu i može li se očekivati novi album uskoro?

Dušan:Radimo, radimo! Radimo nešto ovde!” (opet citata Ž. Popara) Materijal je napisan, demo je 90% završen, ali smo došli do malog zastoja zbog poslednje promene u sastavu. Pošto smo do sada izdavali album na tri godine (2005. debi, pa 2008. i 2011.) red bi bio da četvrti album po imenu “Of Blood-Red and Gold” izdamo ove, 2014. godine. Napominjem dve stvari – biće pun krčag gostiju i biće to naš najbolji album do sada.

dusan-pesic3BR: Dolaskom novih članova i novim pristupom zvuk će biti drugačiji u odnosu na ranije albume?

Dušan: Definitivno. Svako od novih članova ima veliku slobodu u radu i nadasve će uneti nešto svoje u aranžmane. U samim kompozicijama se oseti mnogo toga novog, od deathcore rifova do disco house ritmova; kao i mnogo toga za RD sada već karakterističnog, od primesa neo-klasike do upliva jazz-a. Inače, postava je sada kompletirana, i posle dugo vremena se oseća kohezija. Današnji line-up čine: Novosađani Antonio Toni Maletin (bubanj, Tales od Dark…, ex-DreamEpic) i Nenad Mandić (gitara, ex-DreamEpic), i Beograđani Danko Radulović (bas, Equinox) i ja, Dušan Pešić (gitara/vokal). Trenutno živimo i radimo na relaciji Beograd–Novi Sad, i to vrlo dobro funkcioniše, momci su sjajni i jako sam srećan sa njima. Imamo energije k’o TENT Obrenovac, što smo pokazali na nedavno okončanoj seriji akustičnih i metal koncerata. Sada je vreme da se posvetimo novom albumu, i uporedo da radimo na akustičnom repertoaru.

BR: Na poslednjem izdanju “Slumber Recon” smo imali prilike da se susretnemo i sa azijskom kulturom kroz tekstualni kontekst. Voliš li eklektičan pristup u smislu da se obraćaš raznolikim kulturnim baštinama i da učiš iz njihovih filozofskih koncepata?

Dušan: Upravo je u tome cela filozofija. Uzeti najbolje od najboljih i urediti po sopstvenoj viziji. Čak i klub gde treniram se zove Eclectic Fighting System (EFS), a poznato je da su najbolji borci današnjice poznavaoci više različitih i srodnih borilačkih veština. U tome je tajna. Što se tiče Azijata, od njih svakako možemo svi da naučimo mnogo. Ako je Venecija moja najveća ljubav, onda su Japan i njegova kultura moja najveća fascinacija – počevši od Bushido kodeksa do kawaii fenomena. Kad smo već kod toga, ispostavilo se da je Rain Delay sa pesmom „Shiseido“ na neki način pionir u neobičnom subžanru koji bi slobodno mogao da se nazove kawaii metal. Pomenuta pesma je zapravo dijalog između lika Selene Shiseido, koja priča (viče) na japanskom i mene. Naša tadašnja pevačica Bojana je donela specifičnu izvedbu koja je dovela do toga da smo bez posebne intencije, na neki sumanut način spojili metal i tzv. idol (J-Pop), i tako napravili pesmu koju mnogi inicijalno nisu shvatili a koja je i pored toga postala koncertni hit. Nažalost, izlazak spota za nju je koincidirao sa kataklizmom u Fukušimi, pa je bilo kakva promocija u Japanu bila nemoguća. Nekoliko godina nakon toga, J-Pop scenu je poput oluje osvojio sastav Babymetal, koji po zvuku odgovara opisu, osim što su pomenute karakteristike subžanra kod njih izuzetno naglašene, dok su kod nas bile suptilne. Naravno, nikako ne tvrdim da nam je neki Japanac ukrao ideju, jednostavno smo napravili nešto zanimljivo čega se neko naknadno setio, ali sa odgovarajućim budžetom i na odgovarajućem tržištu.

BR: A ko je ustvari Selena Shiseido?

Dušan: Selena Shiseido je alijas, alter ego moje verenice Mine. Selena je po ocu Japanka, rođena u Kjotu. Po majci je pak Francuskinja, i detinjstvo je provela u Nici i Provansi. Nakon završenog fakulteta je postala freelance agent, koji se uglavnom bavi razotkrivanjem korporacijskih korupcionaških afera. Sve te stvari iz Selenine biografije su ustvari alegorije na život, vrline i strahove moje verenice, dok pesme „Selena“ i „Shiseido“ govore o našoj vezi i odnosima. Na novom albumu, osim pesama „Providence“ i „Septinsular“ koje se takođe bave našim odnosima, u pesmi „Kyoto Daylight Recon“ će se pojaviti i lik njene ćerke, Sijene, koju će tumačiti mlada i talentovana Jelena Icić, vokal sjajnog pirotskog benda Vranorod.

BR: Koji su muzički uzori koji su po tebi najviše do sada uticali na zvuk Rain Delay-a?

Dušan: Na stvaranje prvog albuma najjači uticaj su imali doom/gothic metal sastavi Saturnus, Tristania, Evereve, ali i black metal poput Immortala. Na drugom sam počeo ozbiljnije da slušam Opeth, kao i čistiji doom metal, recimo Mourning Beloveth. Od trećeg albuma smo uneli mnogo više post-hardcore elemenata, i to je bio veliki zaokret u našem zvuku, zaokret koji je ranije bio tek blago nagovešten. Odjednom su mi Poison the Well postali isto toliko važni koliko i Novembre, Isis koliko i Swallow the Sun… U međuvremenu se slušao i Burst, i Chris Rea, i Misery Signals, i Florence and the Machine, Lana Del Rey, Madredeus, Huaska, The Foals… Na novom materijalu čuće se zvuk relativno sličan onom sa trećeg albuma, unapređen, ali opet prepoznatljiv Rain Delay izraz. Bitno je reći da smo kao svojevrsni fusion bend uvek odstupali od normi, jednostavno iz razloga što ja nikad nisam želeo (ali ni znao) da pišem žanrovske pesme. Do sada sam napisao samo dve takve: „My Summer Sojourn“ (melodeath) i „Withstand the Winds“ (death-doom).

BR: Za ljude koji su manje upoznati sa bendom spot za pesmu “Shiseido” je prikazao tvoje interesovanje za džudo. Koliko se dugo baviš sportom i imaš li iskustva sa nekih takmičenja, osvojenih medalja i slično?

Dušan: Sport, tj. borilačka veština u pomenutom spotu je ustvari Brazilski Džiu-Džicu (Brazilian Jiu-Jitsu), kome je Džudo srodna veština. U trenutku snimanja spota bio sam plavi pojas, i trenirao u klubu Lutador. Prošle godine, 7. aprila je bilo tačno 6 godina kako se bavim tom veštinom, a istog dana sam osvojio bronzanu medalju na takmičenju Serbian Cup u Ultrateškoj kategoriji (u koju sam, uzgred, upao administrativnom greškom). Deset dana nakon toga, dobio sam ljubičasti pojas, što je veliki korak u tom svetu. Iako trenutno treniram mešane borilačke veštine u klubu EFS, slobodno mogu reći da je Brazilski Džiu-Džicu veliki deo mog života. Čudi me, poznajući ovdašnje prilike, da me posle izlaska tog spota još nisu kontaktirali raznorazni izazivači.

BR: Šta smatraš svojom najboljom, a šta najlošijom ličnom osobinom?

Dušan: Izuzetna staloženost u kritičnim momentima propraćena anksioznošću u manje stresnim situacijama. Ceo taj fusion oko moje ličnosti je i dobar i loš.

dusan-pesic1BR: Kako je vokalni sastav Antem pronašao mesto unutar opusa Rain Delay-a?

Dušan: Još davno smo Bojana Radovanović (alt, i lider Antem-a) i ja postali veliki prijatelji. Upoznali smo se na svirci u Bačkoj Palanci gde je pored RD nastupao i njen bend Ignis. Spontano se rodila ideja o zajedničkom umetničkom radu, i tako je Antem je, kao što se zna, bio gost u dve pesme na našem trećem albumu “Slumber Recon”. Pesme koje su Antem devojke snimile sa nama, “Veneto Slumber Recon” i “Par ti, San Marco”, su introspektivne i veoma intenzivnog karaktera, a ja do samog dana snimanja nisam u potpunosti čuo njihovu izvezbu istih, tako da možete samo da zamislite kakav je to bio dan u studiju Stretch… Verujem da ga niko od nas neće zaboraviti. Kasnije su nam Antem devojke u studiju Beat-Beat u Novom Sadu snimile intro/outro trake za pojedine pesme, koje i dan danas koristimo na nastupima. Moram da kažem da sam jako srećan što ih poznajem, što zajedno stvaramo, i što će se naša saradnja nastaviti i na novom albumu. U planu je ne samo gostovanje Antema kao kvinteta, nego i pojedinih članica, ali o tom potom…

BR: Kakvo je tvoje viđenje komunikacije unutar benda, da li si rad da ostvariš kompromis sa svakim ili si više usmeren ka svojim vizijama bez obzira na mišljenje drugih?

Dušan: Prethodnu postavu je odlikovala izvorna demokratija starogrčkog tipa u kojoj nisam uvek mogao da sprovedem neke svoje zamisli za koje do dan-danas odgovorno tvrdim da su bile ispravne. Sada se na neki način nalazimo u eri prosvećenog apsolutizma. Istina je da nijedan sistem nije idealan, ali je takođe istina da mi ovaj potonji daleko više odgovara. Sa druge strane, imam puno poštovanja i sluha za ideje članova benda. Mnoge od njih bivaju usvojene.

BR: Postoji li kod tebe neki hobi ili interesovanje za određenu oblast za koja misliš da većina ljudi nije previše upoznata?

Dušan: Ja sam diplomirani pravnik, i polako gradim karijeru u toj struci. Imam san da postanem ambasador ili barem kulturni ataše Republike Veneto u Beogradu. Ostale stvari koje se tiču mene su manje-više rečene u ovom intevjuu. Ostali članovi benda imaju jako zanimljive priče i dinamične živote. Naš basista Danko je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti, master završio u Parizu, i danas se profesionalno bavi dizajnom, dok u slobodno vreme trenira u teretani. Mišljenja smo da bi morao u skoroj budućnosti da zakaže i stand-up comedy nastup. Toni je izuzetan ilustrator i 2D artist u novosadskom ogranku firme Eipix, a odnedavno je tamo počeo da radi i concept art. Predviđam mu veliku karijeru. Nenad je najmlađi, a možda i najaktivniji od nas svih. Uspešan takmičar u karateu, somalijer, i budući student arhitekture. Njegova posvećenost stvarima je fan(t)a(s)tična. Nedavno smo imali dva koncerta u istom danu, jedan u Beogradu, drugi u Paraćinu, i posle teške radne nedelje i dva naporna nastupa te subote, on je praktično direktno iz Paraćina, preko Beograda i Novog Sada, otišao u Vrbas na prvenstvo Vojvodine u karateu i uzeo zlatnu medalju! Podvig vredan svakog divljenja. Naravno, posle toga se zbog silnog napora razboleo k’o konj i sad jedva gleda na oči, ali bitka je izvojevana i to je ono što će se pamtiti. O našem toncu, ko-producentu novog albuma, i pridruženom članu benda Dušanu Filimonoviću, kao i o njegovom bendu Went imam samo reči hvale za sve što rade na polju muzike i kulture. Nema šta, momci su stvarno sjajni!

BR: Čini se da te ljudi poznaju kao nekog ko pokušava da redovno prati scenu i podržava mnogobrojne bendove. Misliš li da je brojnost bendova i učestalost njihovog kvaliteta na višem nivou u odnosu na prethodnih deset godina ili ne?

Dušan: U neku ruku, da. Bendovima u Srbiji je danas mnogo toga dostupno u smislu znanja i informacija, ali je daleko teže okupiti publiku. Postoji mnogo sjajnih (i još uvek) mladih bendova ovde, ali ostaviću tu priču za moju kolumnu. Trebalo bi uskoro da počnem da je pišem.

BR: Akustični nastupi su prisutni u vašem taboru. Koje su ti omiljene pesme za izvođenje u takvom aranžmanu?

Dušan: SVE!!! AAAAA!!! Hahahahaha, morao sam, hvatam poslednji voz dok je fora još živa. Ne, stvarno su sve toliko ugodne, ali i toliko kompleksne za sviranje. Opet, SVE ih obožavam! Eto, izdvojiću pesmu “Winged Lion”. To je prva pesma sa novog albuma i verovatno najvažnija koju je RD ikada napravio… i u originalnom i u akustičnom aranžmanu.

BR: Postoje li još neki planovi za 2014. godinu osim rada na novom materijalu, hoće li biti specijalnih izdanja, specifičnih nastupa i sličnog?

Dušan: Planiramo turneju po Venetu i severu Italije, kojom bismo promovisali novi album “Of Blood-Red and Gold”. Biće i koncerata po Srbiji, naravno, i akustičnih i regularnih, samo što ćemo u narednom periodu malo pažljivije birati prilike. Takođe, u avgustu bi trebalo da ugostimo brazilski bend Huaska, odsviramo par nastupa sa njima, i da proslavimo moj 30ti rođendan zajedničkom akustičnom svirkom na mom splavu. Posle izdavanja novog albuma u planu je snimanje akustičnog albuma pod nazivom “Ráin Déłay”, ali to već ne spada u 2014…

BR: Bez uslovljavanja konkretnim pitanjem, postoji li bilo šta što bi zasebno želeo da poručiš fanovima ili simpatizerima benda?

Dušan: Strpite se, trebalo bi ove godine da izdamo novi album, koji će biti naš najbolji rad do sada. Još nešto – budite dobri, budite bolji, nemojte blatiti druge ljude i druge bendove, bez obzira na to da su to možda i zaslužili. Poseban pozdrav za one koji prave haos na našim nastupima, kao nedavno što je bilo u Paraćinu. RD puno voli sve vas koji podržavate naše napore i konzumirate našu muziku!

Ostavite komentar: