Dušan Milojić (War Engine): Veliki san malih ljudi da sviraju ono što vole

Dušan Milojić, levo

War Engine je novosadski thrash metal/hardcore sastav koji već više od pet godina praši na domaćoj sceni. Bez kompromisa, sa puno energije, ovaj trio je izdao jedan album, dva EP-ja i nekoliko singlova sa kojima su uglavnom nastupali unutar granica Srbije i imali nekoliko nastupa u regionu. O tome šta je sve potrebno da bi jedan bend zvučao kao ovaj i kroz šta sve mora da prođe jedan domaći sastav koji se bavi ovakvom vrstom muzike, kao i o novom albumu koji nosi naziv “The Verdict”, popričali smo sa frontmenom i autorom benda Dušanom Milojićem.

BR: Za početak, šta predstavlja War Engine i koja je glavna poruka koju hoćete da prenesete na sve one koji vas prate kroz muziku i tekstove?

Dušan: War Engine predstavlja jedan veliki san malih ljudi da sviraju ono što vole i da se i drugim ljudima po mogućnosti to zapravo svidi. Pre svega možda jedan od primera da se sa bliskim prijateljima može nešto ostvariti zajedno. Glavna poruka po nama koliko god zvučala cliché: ljudi, svirajte ono što volite, ne dozvolite da tuđa mišljenja utiču na vaše stvaralaštvo i da zbog toga zamrzite i sebe, i svoj bend, i svoj instrument. Uživajte u muzici, komponujte što više vlastitih stvari, živite za svirke i just have fuckin’ fun doing it.

BR: Koja je i da li uopšte postoji razlika u procesu stvaranja i snimanja prvog albuma i ovoga sada koji će ugledati svetlost dana nakon dužeg vremenskog perioda?

Dušan: Proces stvaranja pesama je ostao isti kao i prvog dana, ja donesem rif i neku ideju, ceo bend radi na njoj i na kraju dobijemo ono što smo hteli, da su svi zadovoljni i headbanguju zajedno. Snimanje je ovaj put rađeno po malo drugačijim principima nego na prethodnim izdanjima gde bismo uleteli u studio i usnimili sve instrumente i vokale za jedan vikend. Ovog puta smo ipak uzeli malo više vremena, seli i radili na njemu.

BR: Da li će novi album nastaviti priču sa prethodnih izdanja ili će se razlikovati u odnosu na dosadašnji rad?

Dušan: Uh, moram priznati da se jako razlikuje od prethodnih izdanja, kako muzički, tako i tekstualno. Dosta smo uveli u priču hardcore elemente koje jako volimo i koji su nam došli prirodno, da kažemo. Oduvek smo voleli drugačije pravce muzike koje nismo marili da pomešamo sa našom pričom, ali, eto, na ovom izdanju su nekako isplivali i jako sam srećan što dobijam komentare od ljudi da se čuje neki novi fazon, ali da je to ipak stari duh i energija. Tekstualno se takođe priča promenila od kad sam ja za vokalima, dosta sam na ovom albumu otvorio dušu i pričao o nekim ličnim dogodovštinama, stavovima i ubeđenjima. Raznolikost i šarenilo u tekstovima na ovom izdanju su dosta zanimljivi ljudima koliko sam skontao; na primer, prva pesma na albumu “Brave Enough” je o mom ćaletu I njegovoj borbi protiv poriva, dok u “A Way Of Life” pričam kuda način života ljudi iz naših krugova i subkulture vode. Ne želim sebe da ograničavam na određene teme kojima ću monotono udaviti slušaoca na albumu.

BR: Na svom YouTube kanalu objavili ste spot za pesmu “Absence Of God”, kao najavu albuma “The Verdict”, uz kratak opis da ste prošli kroz dosta teških situacija kako bi ovo izdanje bilo završeno. Možeš li nam reći nešto više o tome, šta se sve tu zapravo dešavalo?

Dušan: Izdešavalo se svašta, iskreno i ne rado se prisećam tog perioda snimanja kada smo zbog neozbiljnosti pojedinih ljudi i neprofesionalizma izgubili tonu vremena, živaca, a bogami i para. Ne bih da ulazim duboko u temu, naučena je lekcija iz celog iskustva, kako raditi, snimatii i GDE snimati. Naime, jako je bitno da bendovi odluče jer ‘drugarskim šemama’ neće nigde dogurati. Mi smo imali tu sreću kada smo ostali samo sa osakaćenim ‘suvim’ trakama šestomesečnog snimanja da nam se javi Mihajlo iz benda dreDDup, sa sve svojim kerom Mazom, sa željom da nam odradi produkciju i mix albuma. Tu je stavljena tačka na celo nase cimanje pre toga.

BR: Kakvi su planovi nakon albuma, hoće li biti promotivnih koncerata tokom leta ili turneje nakon i da li možemo očekivati još neki spot u vašoj režiji, s obzirom da i to radite sami?

Dušan: Da, naravno, već prva promocija je zakazana u našem gradu. Nakon toga dolaze novi datumi, srećan sam što smo napokon izbacili ovo naše čedo i sa tim dolazi dosta mogućnosti. Planiramo i da idemo ponovo preko malo, sve sami radimo pa ćemo videti kako će sve ispasti. Planiramo spot za jednu od numera sa albuma, ne smem da otkrivam puno, ali da biće DIY ponovo i videćemo na kakvim će bubnjevima Stex svirati ovaj put.

BR: Bavite se i organizacijom raznih događaja. Šta ste sve do sada organizovali u vašem gradu?

Dušan: Najznačajnije, pored mnogobrojnih lokalnih svirki koje radimo, jeste ZLO fest. Festival gde pozovemo brdo naših drugara što iz bendova, što ovako svakodnevnih posmatrača i pravimo opšti lom. Ove godine je bilo sjajno jer smo se jako lepo zabavili, masa je isto uživala, skakala, čistila konfete iz kose nakon koncerta i tri puta morala da pere odeću jer je smrdela na izlapelo pivo. Jedva čekam sledeći jer ni mi sami nismo bili svesni šta sve zapravo može da se desi na tom festivalu.

BR: Da li mislite da vama kao bendu organizatori izlaze u susret i kakva su vaša iskustva kao organizatora koncerata? Da li je saradnja sa drugim bendovima po tom pitanju laka ili…?

Dušan: Čast izuzecima, zaista bilo je jako poštenih organizatora u našoj istoriji sviranja koji su nam izašli maksimalno u susret i prema kojima ja pokušavam uvek da ispadnem pošten domaćin; takođe, bilo je i onih koji su nas odvlačili jako daleko od doma i na kraju smo se odatle vraćali bez para i želje da se tamo vratimo. Uvek pokušavam da ispadnem fer prema bendovima i da poštujem dogovor, zahteve i prohteve bendova jer na kraju dana moje je ime u pitanju i želim da se vrati istom merom. Na Zlo fest su dolazili za sada bendovi koje dugi niz godina znamo i sa kojima smo dosta delili binu i koji su upoznati sa našom situacijom oko organizacije jer se zna da je totalno DIY festival bez sponzora ili bilo čega, tako da nismo do sada imali neke posebne zahteve vredne pomena. Valjda tek treba da se suočimo sa tim kada budemo zvali Metallicu da nam gostuje, al možda neće biti strašno.

BR: Sa kojim domaćim bendovima rado delite binu i da li postoji neki sa kojim biste voleli, a još uvek niste? Zašto?

Dušan: Obožavamo da sviramo sa Deathonation i Riverroth, dva lokalna thrash benda, klinci koji su prepuni energije i života, jednostavno rade to jer vole, kao i mi. Takođe, sa starijim drugarima iz Ground Zero na čije svirke sam išao i pre nego što sam imao svoj bend ili ikakvo znanje o sviranju instrumenta. Obožavamo, naravno, da sviramo i sa bendovima van Novog Sada, iako nam se ne ukazuje toliko često prilika ili poziv od samih bendova, ali šta ćeš, valjda zbog toga još više ceniš svaki put i plaćenu putarinu. Bend sa kojim bismo voleli da sviramo jeste Slayer, razlog zašto nismo jeste jer nam nisu odgovorili na mail još uvek.

BR: Šta je ono što vama najviše prija kada je u pitanju bavljenje ovom vrstom muzike u Srbiji i tera vas da nastavite dalje?

Dušan: Iskreno, znam da ovaj sklop reči zvući već otrcano, ali je tačno i iskreno. Tera nas ljubav prema ovoj muzici i ljudima koji vole ono što radimo. Sama mogućnost da kroz brzu i agresivnu muziku nekog nasmejemo, oraspoložimo, bacimo u razmišljanje je jako divna stvar. Kada mi ljudi priđu i pričaju kako su se odlično zabavili na našim nastupima, kako im je neka pesma omiljena, kada iste ljude vidim kako pevaju sa mnom u masi i kada ljudi zaista znaju šta se dešava sa bendom, to mi je neka vrsta goriva kojim punim svoje baterije i tera me da idem dalje, iz nastupa u nastup, iz albuma u album.

BR: Za sam kraj, poruka svima onima koji čitaju ovo, a do sada nisu čuli za War Engine?

Dušan: Nemojte se plašiti da kliknete random na sledeći bend koji vam iskoči na socijalnoj mreži ili jutjubu jer nikad ne znate da li će vam baš taj bend biti sledeći omiljeni.

Ostavite komentar: