Đule (Van Gogh): “Nikada me nećete čuti u duetu narodnjačke muzike”

Van Gogh - Jelen za NisFrontmen jednog od najpopularnijih ex-Yu rock sastava ikada Zvonimir Đukić – Đule ne krije ponos i satisfakciju onim što je iznedreno krajem protekle godine iz muzičkog studija Van Gogha. Uveliko se ugovaraju nastupi i promocije novog albuma, članovi benda imaju želju i plan da vizuelno ožive svaku numeru sa ploče „Neumeren u svemu“, tako da poštovaoci Van Gogha mogu očekivati iznenađenja i novitete u daljem periodu. Đule je za Balkanrock strpljivo odgovorio na pitanja o novim i starim pesmama, opstanku rok muzike, kao i o svojim izvođačkim poduhvatima i privatnim naklonostima.

BR: Kako je bend zadovoljan impresijama publike na pesme sa poslednjeg albuma „Neumeren u svemu“? Jeste li vi zadovoljili svoje kriterijume novom pločom i da li ste opravdali očekivanja poštovalaca Van Gogha?

Đule: Mi sa impresijama naše publike nikad nismo imali problema, a ovaj prvi feedback koji smo dobili po objavljivanju albuma je odličan i bez lažne skromnosti – očekivan, jer smatramo da je album „Neumeren u svemu“ jedan od najboljih, ako ne i najbolji u karijeri grupe Van Gogh. Sa poštovanjem svih tragova prošlosti, otplesali smo opasnim plesom do neumerenosti u svemu, potpuno predano i instinktom vođeno. Ali tek kada se budemo susreli sa publikom licem u lice i grlom u grlo na koncertu, ta prva pozitivna impresija će dobiti potpuni legitimitet!

BR: Za one koji nisu stigli da preslušaju svih deset numera sa novog albuma, možeš li ukratko da opišeš njegovu suštinu i koncept ?

Đule: Ne sumnjam da iskreni slušalac suštinu albuma upije već na prvo slušanje, a sam naslov i omot albuma mu sasvim sigurno dovoljno sugerišu o konceptu. Stav publike prema bilo kom delu je za mene oduvek bio jedini validni “komentar”. Uvek me slatko nasmeju “posredničke ruke, samoprozvanih, navodno vrsnih i upućenih muzičkih kritičara – tzv. poznavalaca rok muzike”, koji se po svaku cenu utrpavaju između kreatora i publike, ne bi li na taj način baš oni postali ti, koji će “prosvetiti” narod od tog “prodanog“ mainstreama, (ahahahahahahaa) i to onako iz svojih “mudrih” fotelja, zureći u kompjutere, uz po neki tužni pogled na svoju gitaru punu prašine, relikviju neprežaljenog manjka talenta.

BR: Kada ćete krenuti sa promocijom albuma po Srbiji, i gde još van naše zemlje planirate nastupe u daljem periodu?

Đule: Mi smo sa promocijom krenuli od trenutka objavljivanja albuma, štimuju se gitare i uveliko se zakazuju novi koncerti u čitavom regionu. Album se pojavio, tako da će nas sve table s natpisima mnogih gradova i na ovoj turneji, izuzetno radovati.

djule-1BR: Ko je tvorac fantastične ideje za gostovanjem Petra Božovića, našeg legendarnog glumca, na ekranizaciji pesme „Anđele, moj brate“, i kakva iskustva nosite iz te saradnje?

Đule: Spot je uradio Nebojša Radosavljević, naš dugogodišnji saradnik koji je davno režirao i naše spotove za pesme: “Mama“, “Delfin“, itd. Gospodin Petar Božović je doajen srpskog glumišta i na naše veliko zadovoljstvo imali smo čast da upravo on iznese zamisao monodrame kao života koji je krug i vremena koje tutnji kao voz. Od takvih veličina u dramskim umetnostima kao što je G-din Božović, možete samo da učite i stičete sjajno iskustvo.

BR: Imate li u planu da vizuelno oživite još neku pesmu, i pronalaziš li ti sebe u glumi u spotovima, ali i na TV ekranima, budući da si jako uspešno odigrao epizodne uloge u domaćim serijama „Lisice“, „Ono kao ljubav“..?

Đule: Taj vid vizuelne-spotovske komunikacije nam je oduvek bio bitan, uvek smo radili na tome da naše pesme budu i produkcijski i rediteljski kvalitetno ekranizovane, tako da će i ostalih 8 pesama dobiti svoje video spotove. Što se glume tiče, bar kad je reč o spotovima, ne bih nikad rekao da sam glumio, već pre izvodio neku vrstu performansa, a taj vid izraza odlikuje upravo to, da činu izvođenja dodajete novo simboličko značenje. U radu Van Gogha nema ponavljanja, probali smo animaciju u spotu “Nešto vuče me dole“, “Anđele moj brate“ ispraćena je mini monodramom, dalje slede svakako iznenađenja i noviteti.

BR: Mnogi te smatraju filozofom, buntovnikom, hedonistom, šarmerom, optimistom..; apsolutni si sluhista i vrlo autentična ličnost. Da li ti prija slika mačo muškarca u javnosti i kakav je tvoj odnos sa fanovima i obožavateljkama?

Đule: Gupa Van Gogh može se pohvaliti sa vrlo profilisanom i vernom publikom, koja je naučena od samog početka i prvog susreta na potpuno otvoren i uzajamni odnos. Nema tu distance i ne sme je biti kada se baviš rock muzikom, koja je sama po sebi na ugroženim granama u Srbiji. Skapiraš se s tim ljudima sa kojima utapaš glasove i daješ gas u istom ritmu na način da u takvom okruženju, jedni drugog imate i međusobna ste podrška.

BR: Predivnom duetskom pesmom za projekat „Classic pop“ sa srpskim tenorom, operskim pevačem Dime Goranom, spojili ste dva muzička pravca i vokala čiji su se senzibiliteti idealno poklopili. Kako posmatraš takve izazove i možemo li da očekujemo još interesantnih dueta od Van Gogha?

Đule: Saradnja s tenorom Goranom Dimeom je zaista bila izazov, posebno što to nije provereno sigurni teren na kome sam u bendu igrao. Volim da isprobavam i te neke druge foldere muzike, pa mi je isto veliko zadovoljstvo bilo da radim muziku za predstavu BDP-a “Smrt trgovačkog putnika” mladog reditelja Veljka Mićunovića. Krajnosti me inspirišu kao svakog ko ima nagon ka kreaciji, dueti su uvek mogući kada se razmišljanja i energije poklope bar u ideji da se stvori nešto kvalitetno, ali jedno je sigurno – nikada me nećete čuti u nekom duetu narodnjačke muzičke forme.

BR: Poznato je da u bendu pored pevanja i sviranja gitare najčešće potpisuješ muziku i tekstove svojih pesama. Možeš li za neku reći da je autobiografska ili eventualno tvoja omiljena?

Đule: S obzirom da sam na albumima grupe Van Gogh, većinski potpisnik muzike i tekstova, sve te pesme imaju svoju biografiju jer su nastajale u posebnom i uvek novom periodu emotivne fermentacije. Kada ste kantautor, verujem da su vam sve pesme bar delom autobiografske jer je nešto lično moralo da vas izazove i povuče za ruku kako bi se latili olovke i gitare. Svaki album je imao nekog svog favorita, od pesama: “Mama“, “Opasan ples“, “Za godine tvoje“, “Emigrant“, a sa novog albuma eto nek budu “Prva i poslednja kap“ i “Neumeren u svemu“.

djuleBR: Šta privatno sluša Zvonimir Đukić od muzike, ko su tvoji muzički idoli, a koje kolege sa naših prostora najviše ceniš kao autore?

Đule: Muzičke idole nisam imao ni kao klinac, a kamoli sad sa 50 godina. Svi smo imali pre muzičke uzore koje i dan danas cenimo, od: Džimi Hendriksa, Led Zeppelina, Black Sabbatha, Rolling Stonesa i mnogih drugih. Imam jednu posebnu ediciju koju mnogo volim, a to je “Real world“ Peter Gabriela i tu je negde okupljena muzika sa svih meridijana. Od kolega sa naših prostora cenim samo staru poštovanu gardu, po njihovim pre svega ljudskim kvalitetima, a onda i po umetničkoj umešnosti.

BR: Frontmen si jednog od najpopularnijih sastava na Balkanu, koji godinama uspešno održava svoje mesto na muzičkoj lestvici u nezavidnoj sadašnjosti za rock&roll generalno. Kakva je budućnost i koliko je teška borba za opstanak rock muzike?

Đule: Borbu za opstanak rock muzike neko će okarakterisati kao borbu s vetrenjačama, a sa druge strane neko kao potpunu gerilu koja non stop dejstvuje na obroncima ovog brdovitog Balkana. Nalazimo se u vremenu uzavrele vladavine šunda i kiča, svuda okruženi posrnulim moralnim i kulturnim vrednostima, pa je nekako sasvim logično da se taj rock’n’roll revolucionar spotaknuo o kotrljajuće kamenje kojim ga gađaju. Bilo da Don Kihot zajaše svoju magaricu ili da taj neki rock Če Gevara ustane posle pada, rock muzika će, verujem sve dok ima mladih ljudi koji tu vrstu energije i kreacije neguju u sebi, uspevati da i pored neke izgubljene bitke – ipak na kraju očuva svoju teritoriju.

BR: Pre nekoliko godina poznati muzičari snimili su album za decu „Deca su naše najveće blago“, a na kome si ti otpevao pesmu na tekst Ljubivoja Ršumovića. Smatraš li da deci od rođenja treba približiti rock muziku, kako ona može da utiče na odrastanje mladih ljudi, i kako ti vaspitavaš svog sina u muzičkom smislu?

Đule: Rock se pojavio kao subkultura mladih boreći se za sopstveno mesto u društvu, pa samim tim nekako je potpuno paradoksalno da se takavim, kreativnim pogonom, ne generišu stalno neki novi naraštaji. Deca su nepresušni svetovi kreativnosti i to, koliko sami pokazuju umeća i radoznalosti u svojim prvim koracima, bilo da uzmu boje i crtaju po zidovima ili udaraju o šerpu  zamišljajući da je bubanj, je pupoljak u kom njihovi roditelji, ako žele – mogu videti predivan cvet. Naravno da je porodica ta od koje dobijamo prve kapi vode, a od šireg društva i po neki monsun. U poslednje vreme često srećem generacije koje su odrastale ’90-ih godina uz dečiju emisiju “S one strane duge“, koja je nastala po istoimenoj pesmi tj. muzičkom projektu, na kom su učestvovali mnogi poznati rok muzičari. To su danas odrasli, mladi ljudi, koji baš tu pesmu i taj projekat s osmehom pamte kao nešto čemu su se radovali u ni malo srećnom vremenu rata u bivšoj Jugoslaviji.

BR: Imaš li neostvarenih želja, u vidu nagrada, možda književnih poduhvata ili eventualno nečeg trećeg?

Đule: Sve što poželim, uvek pažljivo biram, jer se to može i dogoditi!

9 komentara o “Đule (Van Gogh): “Nikada me nećete čuti u duetu narodnjačke muzike”

  • Use i u svoje kljuse

    Imao sam priliku da upoznam Djuleta i da provodim neko vreme zajedno sa njim, i sve je bilo super, dok se nije desila sledeca situacija. Kao neko ko je postovalac muzike ovog benda i svega toga, zamolio sam Djuleta, ako bi mogao da preslusa pesme benda u kome ja sviram, i eto, da javi ustiske, jer bi mi to znacilo, kao i mom bendu. Prihvatio je naravno, uz zadovoljstvo, ali se to preslusavanje nikada nije dogodilo, niti se on posle toga javio. Znam da nisam jedini, da su se ovakve stvari desavale i sa nekim drugim bendovima koji su slicno nesto zamolili Djuleta pa i neke druge “velike rokere”. Poenta price, gledaj svoja posla, ne ocekuj pomoc od bilo koga, vec guraj sam i bori se za rock and roll i svoj bend. Ti “veliki” bendovi, mogli bi bar malo da pomognu mladim bendovima, nista ih ne kosta da kuci preslusaju neke 3,4 pesme i kazu, sine, super je ovo, samo napred, ili, mora jos da se radi, ma bilo sta, ali ne, ne udostoje se da napisu bilo sta, a kamoli da ih ne daj boze pozovu da nastupe kao predrupa na nekom od njihovih koncerata, e zato nama dobra muzika umire. Mladi bendovi ne mogu sami da dodju do velike bine i velikog koncerta, a ovi koji su vec “uspesni” ne zele da pomognu. Pozdrav drugarima koji se bave autorskim radom, drzimo se mi zajedno, jer od ovih “zvezda” nema vajde !

    Reply
  • Coban

    Slazem se sa tobom Djole. Pa ako je Djule VG buntovnik i filozof onda mozemo svasta reci :
    Bodiroga nije tako dobar igrac jer se nikad nije dokazao na NBA parketima

    Luc Besson je izvanredan umjetn,ik i stvaralac

    Kusturicini novi filmovi su jos bolji i dirljiviji nego oni stari

    ZAZ je filozof i buntovnica

    Dzoni Stulic ne zna da pise i bavi se samo kliseima

    30 seconds to mars su preporodili rok muziku

    Jared Leto-u bi bilo bolje da se mani filmova i posveti se samo muzici za koju ima mnogo talenta

    Batali bubnjeve Dave Grohl-u i drzi se Foo fightersa (divna grupa)

    Popecitelji ne valjaju jer nemaju pjevaca

    Magma su nacisti jer se oblace u crno

    Peter Handke je nacista jer voli Srbe

    Imali smo pravo sto smo potjerali Radomira Antica…Pojma nema!

    Darko Milicic je propao jer se previse bavio filozofijom;

    Pozdrav za BR: nastavite tako, super ste. Nista protiv vas ali podrzavam Dojeta

    Reply
  • Sasa

    cvc, nesvakidasnja verbalna dijareja…… ovo nije zdravo za organizam…. svakom procitanom recenicom povratim malo sebi u usta…. zvonko bas ne zna kad je dosta. pretera ga zvonimire, puk’o si. djole, svaka ti se dala

    Reply
  • Đole

    Meni inače ništa ne bi trenutno drugo odgovaralo, osim možda deset sa lukom uz pivo. Jednostavno, Zvonko je toliko fejk da je to nepodnošljivo, pa je meni bilo teško da ne reagujem na njegovu uobičajenu samohvalu u stihovima, a i tebi i Ani želim da nikad ne morate da upoznate Zvonka malo bolje i uživo.

    Ne znam zašto ste se vi Miloše osetili prozvanim, jer ni vi ni Ana koje ja autor članka, niste na meti mog izliva emocija. Vi radite sve što radite oko Balkanrock-a iz ljubavi i to je za svaku pohvalu, to niko ne dovodi u pitanje i samo napred. Mislim da kao čitalac ipak imam prava da, bez uvreda i ružnih reči, izrazim kako sam doživeo intervju i šta mislim o njegovom sadržaju.
    Što se tiče objektivnosti, Anina pitanja u sebi sadrže pohvale i visok stav o dotičnom koji teško da je objektivan. Mislim da novinar treba da ima sposobnost da uoči ono što je jasno svakom ko je proveo više od 10 min u prostoriji sa Zvonkom. Evo ja ću to pripisati Aninom neiskustvu, ona neka mi oprosti takvu kvalifikaciju.
    Postoje dobra, realna pitanja koja bi mu trebalo postaviti, ali ih niko ne postavlja. Doduše, onda više nikad ne bi imali priliku da mu postavite ikakvo pitanje jer bi vam njegova vrata bila zatvorena. Sigurno ga nećete pitati ništa što bi ga ubolo u bolnu tačku, ali “Mnogi te smatraju filozofom, buntovnikom, hedonistom, šarmerom, optimistom..” je stvarno komična rečenica. Ajd, hedonista, to možda, priznajem. :) Mnogi ga smatraju i prodavcem magle i muzičkim kleptomanom pa to niko neće javno da kaže. Evo ja bih recimo voleo pročitati zašto mu je otišao basista, i kako se ponašao prema njemu, zašto često nema drugih članova osim njega i bubnjara na spotovima i zašto im je zabranjeno da pričaju za novine, koliko je karata u “rasprodatoj” areni bilo podeljeno a koliko prodato svojevremeno, koliko košta da se kupi veliki broj sms-ova za glasanje za neku “važnu” nagradu, kako ukrasti pesmu a da se ne vidi mnogo i kako je to tvrditi da nemaš idola a ciljno skidati nečiji scenski nastup i ponašanje na bini, čak i vežbati da praviš iste pokrete, kako je to baviti se muzikom a nemati želju da izraziš nešto iz sebe već misliti samo o popularnosti i novcu, kako je to čitati knjige da bi koristio citate iz njih za tekst a ne jer te neka knjiga zanima, a konačno strašno me zanima da li će mu sledeći album isto ići ovako na poklon uz kupovinu iz IDEA marketa ili kako već, ili će ići uz deterdžent na primer. Ili će ga Telenor poklanjati uz prepaid…

    Zvonko je ovakav kakav je, kao lažan, prazan, imitator, muzički “pozajmljivač” oduvek upravo po meri Srbije i mi ga apsolutno zaslužujemo kao mejnstrim zvezdu, kao što zaslužujemo Dačiće ili Vučiće, ili pohlepne “demokrate”. Niko autentičan ne bi ni mogao biti ovde toliko uspešan. Danas Azra, ili EKV ne bi mogli da se probiju jer danas je vreme narodnjaka, mediteranskih tralala zabavnjaka i Đuleta Van Goga.

    Uostalom, biće prilike Miloše da, ako nisi do sada, upoznaš i ti Zvonka, pa se nadam da ćeš uživati! :) Hvala što niste obrisali komentar već odgovorili i sve najbolje :)

    Reply
    • Miloš Cvetković

      Ako se ikada nađemo u istom lokalu negde u Srbiji, dobijaš ovo pivo, a ako bude prilike, i deset u pola s lukom :)

      Reply
      • Đole

        Miloše ti znaš sa ljudima, udaraš gde su najtanji, računam na to pivo i meze! :)

        Reply
  • Đole

    “Mnogi te smatraju filozofom, buntovnikom, hedonistom, šarmerom, optimistom..” Brate, jeeeeeeste, baš to pričaju o njemu… Kakva pitanja, ali mnogo bitnije kakvi plastični, unapred pripremljeni “pesnički” odgovori… Sve me boli od čeonog sudara sa ovakvim intelektualnim džinom. Bolje da ste samo stavili sliku veštačkog cveća uz intervju i kao sadržaj samo jedno pitanje i odgovor:
    Novinar: “Jesi li ti Zvonko Zvonimire baš toliko do jaja?”
    Zvonko: “Kad već pitaš, jesam”
    I završite lepo intervju odmah. Da ne gube vreme ljudi oko nebitnih detalja.

    Reply
    • Miloš Cvetković

      Dragi Đole, verujemo da bi Vama odgovaralo da se nekoj medijskoj muzičkoj ličnosti koja se vama ne dopada postavi pitanje “A zašto ste sra*e?”, ali bilo kakva subjektivnost se u novinarskom poslu ne trpi. Subjektivnost koja naginje ka pljuvanju bez opipljivih argumenata nije nešto što ćete naći na našem sajtu. Veštačko cveće nismo mogli da uslikamo ovog puta, ali ko zna, intervjua će biti u izobilju….

      Reply

Ostavite komentar: