Dubalkanizam Sopota u Festu

Foto: Arhiva

Foto: Arhiva

Treće po redu studijsko izdanje banjalučkog Sopota nateralo je bend da se otisne putem brojnih mesta širom regiona u cilju aktivnog promovisanja svežeg materijala. Trebalo je dopreti do “prestonice”, kako reče u jednom momentu pevač benda, Petar Topalović.

Vedri kvintet je večerašnju kolekciju dubalkanike smestio u zemunski klub “Fest“. Svirka je kasnila zbog slabe posete (nažalost, na nastupu je bilo svega tridesetak ljudi) tako da se bend popeo na binu nešto pre ponoći. Ipak, treba reći da je publika i u svom malom broju, vrlo energično podržala bend tako da nije izostalo dobre energije.

Nastup je započet sa numerom “Jesmo, Kako Nismo” sa novog albuma. Pesma u svojoj studijskoj verziji kao gosta navodi čuvenog Kojota, ali je bend i bez njegovog fizičkog prisustva vrlo dobro izveo uz karakteristične zvuke trombona u tercama. Frontmen Petar prikazuje fantastične glasovne mogućnosti (ko je pomenuo Ramba Amadeusa? – prim. aut.) i sjajnu stabilnost glasa. U narednoj pesmi “The Real World” bend se vratio na svoj drugi album “Equilibrium” i prikazao nešto brži tempo. Pored pevača Petra, u glasovnim deonicama mu se neretko priključivao i klavijaturista Milan Aćimović, koji je sjajno dopunjavao Petra najčešće sa tercama koje su zvučale vrlo čisto i ubedljivo. Uopšte govoreći, vrlo dobar zvuk, čist, i dobro izvođenje (prosto je teško bilo verovati da se maltene ni u jednom momentu u deonici glasa nije čuo ni blagi falš, iako je frontmen pevao više nego zahtevne tonske visine i to u neprekidnom intezivnom nivou od pesme do pesme). Blagu promenu u dinamici nastupa bend najavljuje sa narednom numerom, “Peaceful” koja prikazuje opušteniji igrivi dub zvuk.

Prvi singl sa poslednjeg izdanja, “Energetsko more“, zagrmeo je među publikom. Ponovo brži tempo, ovoga puta uz agresivniju gitaru Dejana Savića (koji razmenjuje gitarske dužnosti i u bendu Tanker). Nakon nje je usledila “Beskonačnost” koja je nešto više u duhu Penduluma sa snažnim zvukom sinta. Nešto orijentalniji i mračniji zvuk se mogao čuti na pesmi “Nada” (uticaji balkanskog prizvuka su ovde tek najavljeni u odnosu na naredni materijal). “Soul Rebellion” je još jedna od takvih pesama koja se istakla takvom atmosferom, uz svoj karakteristični deo sa silaznom orijentalnom melodijom u deonici glasova. “Dubalkan“, za koju je frontmen rekao da je “kompozicija od koje je sve počelo”, je definitivno pesma sa atmosferom jedne balkanske “mantre”, sporog tempa, ambijentalna i uz značajniji upliv orijentalnog, balkanskog manira.

Razigrani pevač definitivno nije gubio vreme tokom nastupa. U više navrata je vrlo energično skako unaokolo i vrlo energično komunicirao sa publikom, što je u jednom momentu kulminiralo njegovim penjanjem na šank i daljim performansom.

Sigurno da je jedan od kulminativnih momenata večeri bilo izvođenje pesme “Izvor” na koju je bend možda i najviše energije ispoljio, dok je publika negde od ovog perioda počela da podržava bend na mnogo višem nivou. Ponovo se istakao glas sastava sa svojim hipnotičkim glasom (u određenim momentima je njegov, iako tehnički potkovan glas, delovao zamorno usled jednoličnih intervala koji se na sličan način ponavljaju unutar više pesama). Na prethodnu glasnu molbu publike da se izvede, ubrzo je došla na red i pesma “Snovi“.

Sopot je potom odlučio da izvede potpuno novu pesmu, za koju je frontmen izjavio da je “nedavno sklopljena”. U pitanju je pesma po imenu “Rock Da Drum“. Još jedna pesma na kojoj su radili sa Hornsman Coyotom, “War” je  svojim zvukom među uobičajenijim iz seta po svom stilu.

Naravno, nepravedno bi bilo izbeći pomenuti bubnjara Sašu Predojevića koji je, zajedno sa basistom Đuricom Štulom činio čvrstu i jasnu ritmičku osnovu benda. Bitno je podsetiti se povremeno koliko je značajno imati u bendu muzičare koji su naizgled svojim stavom neprimetni, ali vrlo stabilni, smireni i jednostavno opušteni.

Završna odjava benda je usledila najavom pretposlednje pesme, tačnije instrumentala “Drumarina” koji na najbolji način kombinuje navedene folklorne, balkanske motive zajedno sa drum ‘n’ bass zvukom, kao i ponovo snažnim zvukom sintisajzera. Da se ne bi završilo sve bez bisa, bend se još jedanput okupio na sceni u celosti da bi izveo poslednju pesmu, “Kosmos” koja vokalnim stilom podseća na drugi bend pevača Petra, Revolt. Naime, duhovni karakter glasa gotovo da upućuje na crkveni prizvuk. Sa završetkom pesme oko 01:15, nastup Banjalučana je u dobroj atmosferi okončan.

Jedini pravi komentar bi bio – nikada mi nije više bilo krivo u životu što nisam imao novca da kupim majicu ili neki od albuma benda i da ih u najboljem maniru podržim. Bend to zaslužuje, zaslužuje i zaslužuje. Sutra Sopot stiže u Novi Sad i “Quarter“, nemojte propustiti ovaj sjajan kvintet i ako budete dovoljno jake “želje” u vidu par novčanica, podržite ih najbolje što možete.

Jedan komentar o “Dubalkanizam Sopota u Festu

  • quay

    odličan tekst, šteta što bend nema masovniju podršku. definitivno zaslužuje to!

    Reply

Ostavite komentar: