Dr. Project Point Blank

Gitarologija: Povratak korenima

Izdavač: PGP-RTS, 17.11.2015.

Producent: Point Blank

Žanr: Blues rock

Trajanje: 127:40

4.8/5

Ocena

Point Blank (zvanično: Dr. Project Point Blank) iza sebe imaju zavidnu karijeru: objavili su deset studijskih (ne računajući As Blue As I Can Be, na kome su svirali kao prateći bend Johna O’Learya) i jedan živi video album, održali su bezbroj koncerata na jugoslovenskom prostoru i u inostranstvu i trenutno važe za jedan od najstarijih aktivnih srpskih blues sastava i jednu od najznačajnijih blues institucija sa ovih prostora. Pa ipak, samo dvaput u toku svog delovanja doživeli su da budu u svim domaćim listovima, na svim domaćim radio stanicama i televizijama: prvi put pre tačno deset godina, kada su objavili DVD Život u zatvoru sa snimkom nastupa u zatvoru u Sremskoj Mitrovici i dokumentarnim filmom Ilije Gajice o tom koncertu, i drugi put tokom poslednjih par meseci; njihov dupli album Gitarologija: Povratak korenima, izglasan od slušalaca „Dvestadvojke“ za album godine 2015, predstavlja jedan od najboljih, a svakako najveličanstveniji povratnički album objavljen na ovim prostorima.

Jer, na Gitarologiji se kao gosti kao gosti na gitari pojavljuju Rambo Amadeus, Dragan Jovanović Krle (Generacija 5), Nenad Zlatanović (Texas Flood), Josip Boček, Vidoja Božinović Džindžer (Riblja Čorba), Nebojša Antonijević Anton (Partibrejkers), Vedran Božić, Dragan Marković (Di Luna Blues Band), Dušan-Duda Bezuha (Zona B), Vlatko Stefanovski, Goran Stojković Goksi (Di Luna Blues Band), Saša Ranđelović Ranđa (Neverne Bebe), Vladan Stanošević (Raw Hide) i Vladan Jovković (Orthodox Celts), a kao gosti na vokalima Sky Wikluh, Momčilo Bajagić Bajaga (Bajaga i Instruktori), Jovan Savić Lole, Dejan Cukić, Nenad-Neša Milosavljević (Galija), Oliver Nektarijević (Kanda, Kodža i Nebojša), Nikola Vranjković, Zoran Kostić Cane (Partibrejkers), Vladimir Janković Džet, Dejan Najdanović Najda (Smak), Zvonimir Đukić Đule (Van Gogh) i Bora Đorđević (Riblja Čorba); Dragi Jelić (YU Grupa) i Dado Topić pojavljuju se u ulozi i gitariste i pevača. Na 15 pesama prvog diska gostuju gitaristi, a peva vođa grupe Dragoljub Crnčević Crnke, a 15 pesama drugog diska zapravo predstavljaju te iste matrice sa gostima-pevačima. Na taj način je došlo do nekih izuzetno zanimljivih spojeva: tako u pesmi „Moj put“ gitaru svira Rambo Amadeus a peva Dragi Jelić, u pesmi „Kad mesec prospe rekom srebra sjaj“ gitaru svira Dragi Jelić, a peva Momčilo Bajagić, u pesmi „Tu negde živi ona“ gitaru svira Vidoja Božinović a peva Dado Topić, u pesmi „Prijatelj“ gitaru svira Nebojša Antonijevć a peva Nenad Milosavljević; potonji spoj je svakako najzanimljiviji i predstavlja nešto teško zamislivo van okvira Gitarologije. Jasno je da je sama realizacija ovog albuma ogroman uspeh i dovoljan razlog da članovima Point Blanka skinemo kapu; svakako ne i jedini.

Pesme sa Gitarologije, u rasponu od tradicionalnog blues rock zvuka, preko countrya („Blue Eyed Blues“ / „Zlatni uvojci“), direstraitsaške srednje struje („Drop Of Rain“ / „Kad mesec prospe rekom zvezda sjaj“), rock balade („Hold On“ / „Tu negde živi ona“) i tvrdog rocka („Got My Life“ / „Imam ovaj život“), do alternativnije forme („Time“ / „Vreme“), izvrsno su aranžirane i producirane – očigledno je da se pažljivo promišljalo kada će se posegnuti za duvačkim instrumentima, klavirom, orguljama, perkusijama; svaki detalj na albumu brižljivo je brušen, pa Gitarologija ulazi u red onih albuma koji sa svakim novim preslušavanjem iznenađuju i raduju slušaoca mnogobrojnim bravurama. Na Gitarologiji nema slabog komada, samo dobrih, odličnih i naprosto izvrsnih. U ove potonje svakako spadaju baršunaste „Drop Of Rain“ i „Kad mesec prospe rekom zvezda sjaj“,  silovite „Got My Life“ i „Imam ovaj život“, te nežne „Blue Eyed Blues“ i „Zlatni uvojci“.

No glavni kvalitet Gitarologije svakako predstavljaju vrhunske izvedbe svih gostiju. Rambo Amadeus je u pesmama sa mirisom američkog juga „Swamp Jamp“ / „Moj put“ podsetio da je kao gitarista potcenjen. Krle Jovanović je u „Under My Bed“ / „Bolesno se volimo“ ispleo finu mrežu tonova kao osnov za moćni zvuk Hammonda; Vidoja Božinović je u „Hold On“ / „Tu negde živi ona“ odsvirao jedan od njegovih prepoznatljivih soloa, virtuoznih ali uvek u službi pesme. Dragi Jelić je u „Drop of Rain“ / „Kad mesec prospe srebra sjaj“ ponudio tanane i senzibilne zvuke, dok je zvuk Nenada Zlatanovića u „Got This Life“ / „Imam ovaj život“ sirov i žestok. Nebojša Antonijević je u „A Monkey Behind The Wheel“ / „Prijatelj“ lake a sigurne ruke. Goran Stojković je u „Uptight“ / „Nervozan“ vedro raspojasan, a Duda Bezuha u „Blue Eyed Blues“ i „Zlatni uvojci“ pastoralno romantičan. Zvuk Josipa Bočeka („New Orleans“ / „Novi Sad“; svakako zanimljiva igra naslovima), Dragana Markovića („Don’t You / „Svi dani“) i Dada Topića („Keep On Running“ / „Novi dan“) je rezak, potentan zvuk starih blues rock majstora, dok su Vedran Božić („Nobody’s Bussiness / Zagledan u put“), Vlatko Stefanovski („Sunny Monday“ / „Mamurluk“) i Saša Ranđelović („Send Me Someone To Love“ / „Nisam znao da sam zao“) u liričnijim komadima dobili priliku da pokažu sav raskoš svog talenta.

Na visini zadatka bili su i gosti-pevači. Dragi Jelić je u „Mom putu“, koja svojim tekstom predstavlja omaž Jelićevom bendu, standarno sjajan. Sky Wikluh je svojim energičnim izvođenjem u pesmi „Bolesno se volimo“ uspešno spojio savremeniji i tradicionalniji crni zvuk. Bajagić u cohenovskom („Kad mesec prospe rekom zvezda sjaj“) i Cukić u gillanovskom maniru („Novi Sad“) za mnoge će predstavljati – svakako vrlo prijatno – iznenađenje. Hard rock sa gospelovskim momentima „Imam ovaj život“ teško je zamisliti otpevan nekim drugim glasom no moćnim glasom Jovana Savića. Nikola Vranjković u „Zagledan u put“ otkriva da mu blues zvuk izuzetno dobro leži. Dejan Najdanović u „Mamurluku“ pruža verovatno tehnički najbolje vokalno izvođenje na Gitarologiji. Interpretacija Zvonimira Đukića savršeno odgovara živahnosti pesme „Nervozan“. Dado Topić („Tu negde živi ona“), Oliver Nektarijević („Vreme“) i Vlada Džet („Novi dan“) gostuju u pesmama koje unekoliko podsećaju na njihov sopstveni opus, a sva četvorica zvuče kao u sopstvenim najboljim komadima. Naposletku, tu su najupečatljivije vokalne interpretacije kada je o gostima reč: Neša, Cane i Bora; svoj trojici su, svakako, blues vode dobro poznate, no zvuk pesama na kojima gostuju (Milosavljević na „Prijatelju“, Kostić na „Svim danima“, a Đorđević na „Nisam znao da sam zao“) razlikuje se od zvuka njihovih matičnih sastava dovoljno da potcrta Milosavljevićevu poletnost, Kostićevu buntovnost i Đorđevićevu osećajnost.

Na posletku, moramo pohvaliti članove Point Blanka (Dragoljub Crnčević – gitara i vokal, Darko Grujić – klavijature, Zoran Milenković – bas, Blagoje Nedeljković – bubnjevi, Nikola Đokić – bubnjevi, Nenad Stošić – perkusije, Toni Matijević – gitara): od kako se, 1984. godine, sastav oglasio svojim prvencem The Blues bilo je jasno da je reč o grupi koja može izaći na crtu – i koja je izašla na crtu! – mnogom blues rock sastavu sa one strane Antlantika; razume se da je Gitarologija sasvim u skladu sa standardima koji su Point Blank svojim radom postavili i sebi i drugim blues sastavima sa ovih prostorima. Sve Crnčevićeve vokalne deonice obeležava senzibilnost i robusni šarm; u najupečatljivije spadaju one u pesmama „Drop Of Rain“, „Under My Bed“, „Got My Life“ i „Time“.

Na kraju, moram se osvrnuti na jedan naprosto užasan trenutak na albumu, za koji grupa Point Blank ne snosi odgovornost. U pesmi „Bolesno se volimo“ reč „džoint“ je tonski pokrivena zvukovima nalik pucnjima, ali je poptuno jasno koja reč je u pitanju. Crnčević je, u intervjuu koji je dao za naš portal, potvrdio moje sumnje: to je učinjeno na zahtev izdavača. Moram priznati da me obuzima bes pri pomisli na činjenicu da u drugoj deceniji XXI veka neko u PGP-RTS-u veruje da je reč „džoint“ nedopustiva na ploči. Sve me to strašno podseća na ono što se pre tridesetsedam godina desilo sa pločom Kost u grlu Riblje Čorbe; podsećam, tada je čitav tiraž povučen iz prodaje jer se nekom iz PGP-a učinilo da stih „popij svoje sedative“ iz pesme „Mirno spavaj“ može asocirati na upotrebu narkotika. Štampanje novog tiraža sa iskasapljenom verzijom pesme bio je jedan od retkih kompromisa na koje je Bora Đorđević u toku karijere pristao. Nije ovde posredi činjenica da nismo puno odmakli od vremena u kome je bilo nezgodno pevati da je Hrist bio kopile i jad ili da za ideale ginu budale; ne, posredi je, u to sam duboko uveren, činjenica da se spuštamo niz lestve evolucije društva, pravo ka predsocijalističkom patrijarhalno-palanačkom sistemu vrednosti. Nije čudno što mnogi ovde smatraju kako su pametna braća Rusi što zabraniše psovke u knjigama; valja – misle oni – i nama uzeti makaze u ruke i krenuti u popravljanje svih tih knjiga, filmova i pesama što nam kvare omladinu! Na sreću, svest da umetnička dela ne trpe kasapljenje i dalje je veoma snažna u našem društvu. Stoga se činjenica da je neko iz PGP-RTS-a smatrao da reč „džoint“ treba tonski pokriti može posmatrati kao ogromna uvreda za Point Blank i Wikluha – taj neko pesmu „Opasno se volimo“ nije smatrao umetničkim delom. Na stranu što je taj neko pokušao da nam šminka stvarnost izbacujući iz jedne pesme o stvarnoj ljubavi jedan aspekt stvarnog života. A valjda ne postoji žanr savremene muzike koji na neposredniji, na rečitiji i na osećajniji način govori o stvarnom životu no što to čini bluz.

Spisak pesama:

CD1

  1. „Swamp Jump“ – 3:10
  2. „Under My Bed“ – 3:40
  3. „Drop Of Rain“ – 4:09
  4. „Got My Life“ – 3:51
  5. „New Orleans“ – 4:31
  6. „Hold On“ – 4:22
  7. „A Monkey Behind My Wheel“ – 3:27
  8. „Time“ – 3:47
  9. „Nobody’s Bussiness“ – 4:32
  10. „Don’t You“ – 4:12
  11. „Blue Eyed Blues“ – 4:04
  12. „Keep On Running“ – 4:45
  13. „Sunny Monday“ – 4:41
  14. „Uptight“ – 3:28
  15. „Send Me Someone To Love“ – 6:28
  16. „Duck“ – 0:34

CD2

  1. „Moj put“ – 3:10
  2. „Bolesno se volimo“ – 3:43
  3. „Kad mesec prospe rekom srebra sjaj“ – 4:09
  4. „Imam ovaj život“ – 3:53
  5. „Novi Sad“ – 3:42
  6. „Tu negde živi ona“ – 4:22
  7. „Prijatelj“ – 3:28
  8. „Vreme“ – 3:48
  9. „Zagledan u put“ – 4:29
  10. „Svi dani“ – 4:05
  11. „Zlatni uvojci“ – 4:03
  12. „Novi dan“ – 4:45
  13. „Mamurlu“ – 4:40
  14. „Nervozan“ – 3:27
  15. „Nisam znao da sam zao“ – 6:56

Ostavite komentar: