Dr. Pop, Radule i Atzke (Atheist Rap) o Smaku sveta

Iskusna srpska pank rok grupa Atheist Rap u okviru takozvane “Oproštajne” turneje svirače u Nišu, u subotu 24. novembra što je bio povod za razgovor sa bendom. Dr Pop (Aleksandar Popov), Radule (Vladimir Radusinović) i Atzke (Aleksandar Milovanov) u intervjuu za Balkanrock pričaju o svojim turnejama, politici, pripremama za Smak sveta i drugom.

BR: Kroz bend je prošlo dosta dobrih muzičara, često ste menjali sastav, koliko je ta različitost muzičara uticala na Vaše numere?

DR POP: Naprotiv, menjali smo vrlo malo, samo kad smo morali, dokaz tome je da sam ja još tu. Svaki član daje nešto svoje u većoj ili manjoj meri, ali celina je ta koja to oblikuje i nosi dalje.

ATZKE: S obzirom na to koliko bend postoji i nismo imali puno promena. Svaka promena je sa jedne strane donosila neki novi kvalitet, ali je isto tako bila i bolna. Rezultati se ne vide trenutno. Potrebno je vreme da prođe i pokažu se rezultati. Mislim da smo uspešno prošli kroz njih i da je svaka išla na bolje.

RADULE: Ni ja ne bih rekao da smo preterano često menjali postave, znam bendove koji su imali duplo više promena za kraće vreme postojanja. Od ljudi koji su bili uključeni u rad svako je svojim delovanjem urezao po koju boru iskustva na danas prepoznatljivom licu benda. hehehe.

BR: Imate nekoliko pesama o automobilima, koja od njih Vam je najomiljenija?

DR POP: Car Core, mislim da će se i ostatak ekipe složiti.

RADULE: Meni je ipak Wartburg najmiliji. Prosto mi je neverovatno da mi ta pesma do sada nije izašla na vrh Bobanove glave i da mi je i dalje zabavno kada je sviramo. Jedna od pesama koje stalno dočekuju smenu generacija.

ATZKE: I meni isto Wartburg! I baš volim kada je sviramo. A to je skoro svaki koncert…

BR: Koliko vam je bilo teško da nastavite celu priču nakon Zaretove smrti?

ATZKE: Vrlo. Ali smo nastavili. Najteža odluka koju smo doneli.

DR POP: Bilo je teško, o tome je već dosta govoreno, pisano, bili smo 15 godina mlađi i nastavili smo, pitanje da li bi danas.

RADULE: Bilo je prilično teško u početku, kasnije smo nastavili svojim tokom i mislim da ga nismo obrukali nastavkom.

BR: Promotivna turneja pod nazivom Osvetaodržana je 2005-e godine, šta je to po čemu je pamtite?

RADULE: Da, od Osvete smo uveli neke organizacione promene i Zlatka promovisali u menadžera bande. Pored toga mislim da je taj album bitan za sam bend, jer smo njime razbili dilemu vezanu za to da li uopšte da posle duže koncertne pauze i Pećinkovog odlaska nastavimo sa radom ili ne.

DR POP: Po gomili dobrih koncerata i po tome što je jedan od nas počeo službeno da putuje sa nama.

ATZKE: Kad bi me neko podsetio nekog određenog koncerta, ili putovanja, ili prenoćišta možda bih se prisetio. Nemam baš neku urednu datoteku u glavi.

BR: Za više od 20 godina postojanja, imali ste više od šest stotina koncerata, u jednoj godini čak više od 40, da li ste se ijednog trenutka umorili od svega i poželeli da u nekom trenutku prestanete sa nastupima?

RADULE: Uh, kakvo pitanje, naravno, ali ne za stalno, više u funkciji predaha i to jako retko. Poput hrta, nekada ti dođe da staneš, napraviš pauzu, ali navika je čudo, pa nastavljaš sa trkom.

DR POP: U poslednjih četiri-pet godina uvek imamo preko četrdeset koncerata godišnje, posle (ili za vreme) svakog koncerta se umoriš, posle teraš dalje.

ATZKE: Dođe ponekad, ali odmah prođe. Ovo je na mahove rudarski posao. No, sva sreća ovaj drugi deo priče preovladava.

BR: Verovatno pesme sazrevaju zajedno sa bendom i uzmimo u obzir vaše iskustvo koje ste stekli tokom godina, koliko su neke starije stvari pretrpele promene, ako uopšte i jesu?

ATZKE: Kad preslušaš albume i neki noviji živi snimak, prvo što primetiš je da su pesme brže. Neke nisu ni prepoznatljive iz prve, a neke se nisu promenile ni malo. Uvek ima sitnih promena, neke se zadrže, neke ne.

RADULE: Neke sviramo sporije, neke brže, u neke smo nešto sitno ubacili, iz nekih izbacili. Većinu ipak sviramo onako kako smo svirali, vodeći se time da je trebalo da zvuče drugačije – napravili bi ih takve. Neke su pretrpele takve korekcije još pre 10-15 godina, ORA se ovakva svira od 1993. i malo je drugačija od originala, a Wartburg je isti, samo sada ima veću kubikažu.

BR: Oproštajnaturneja, je zapravo vaše opraštanje pred smak sveta, kako ste došli na ideju da napravite takvu vrstu turneje?

ATZKE: Bilo bi vreme da se oprostimo od nekih. Problem je što oni ne dolaze na naše koncerte. Mislili smo i da oprostimo Đuri sto nas je tukao, ali ništa od toga. Nismo izglasali opštu aboliciju ni pod pretnjom kraja sveta.

BR: Poslednji album jePriče matorih pokvarenjaka”, hoćete li pripremiti nešto novo, ukoliko preživimo tajsmak sveta“?

RADULE: Videćemo šta i u kom obliku, od Pokvarenjaka do sada smo radili singlove i obrade, imamo još nekih novih, kada ih se skupi kritična masa onda ćemo razmisliti detaljnije o tome. Naravno ukoliko se ne desi ništa od zakazanog Velikog Remonta Poznatog Nam Sveta.

DR POP: Drugari vredno rade na tome, i čim se Smak Sveta desi, odgodi ili otkaže, biće zakazana prezentacija, jedino se još dvoumimo oko formata.

ATZKE: Pripremicemo kotlić i celodnevnu probu, pa ćemo videti šta će ispasti. Novih pesama već ima i sviramo ih na koncertima, ko preživi pričaće kakve su.

BR: Uglavnom su vaše pesme imale političku pozadinu. Koliko su one i danas primenljive i aktuelne?

RADULE: Pa ništa manje nego satire Radoja Domanovića. Mi smo trubaduri koji su povremeno kroz svoje pesme pokušali da uspostave veze sa prošlošću i budućnošću ukazujući na greške i primenjiva rešenja u sadašnjosti, dok je naše društvo i dalje većinski nekrofilno i obuzeto projektovanjem mrtve prošlosti na mrtvu budućnost ubijajući sadašnjost. Čika Radoje, kako sam ga od milošte zvao dok nisam nadživeo njegove godine, je bio prilično razočaran neshvatanjem okoline i verovatno se osećao usamljen u toj nazovimo borbi sa parazitima, lihvarima, zatucanicima, lopovima i ubicama maskiranih u patriote, crkvene i državne autoritete i obične ljude, pa je razočaran skončao od alkohola u zreloj mladosti. Nas danas ima nešto više, brže i bolje razmenjujemo informacije, znamo ko smo i gde smo i prenosimo saznanja dalje.

DR POP: Hteli mi to priznati ili ne, neke su danas brutaln oaktuelne, bez da smo to želeli u trenutku nastajanja istih.

ATZKE: Na žalost jesu. Iako ih ja vidim više kao angažovane pesme koje su udica za razmišljanje u širem smislu. Suviše je informacija u opticaju koje prolaze kroz razne filtere pa nam se predstavljaju kao jedina istina. Neke stvari kažemo kroz ironiju, neke direktno. Bitno nam je da neke stvari kazemo.

BR: Poruka pred koncert u Nišu?

>RADULE I POP: Radujemo se svakom novom dolasku u Niš. Imamo poseban, dve decenije građen odnos sa niškom publikom, koja je temperamentna i punim srcem, grlom i dlanovima učestvuje u svakom koncertu. Teško da uopšte možemo nabrojati sve koncerte u Nišu na kojima smo se dobro proveli. Kao i uvek, družićemo se sa puno dragih likova. Opšte je poznato da se intenzivno družimo sa kolegama iz Novembra i ljudima koji ih okružuju, a ono čemu se ovako `alavi i debeli posebno radujemo su posete niškim roštiljima. Volimo da navratimo privatno na druženje u Niš i kada ne sviramo, a kada putujemo bendovski negde još južnije svrnemo gotovo uvek na kafu, rakiju i roštilj.

Ostavite komentar: