Doom and Gloom in Bulgaria: Paradise Lost u Sofiji

foto arhiva

Legendarni jorkširski doom gothic sastav Paradise Lost nastupio je sinoć u prepunom klubu Mixtape 5 u Sofiji. Koncert je bio druge večeri rođendanske žurke povodom 12 godina postojanja sekcije Mega Rock, poznatog bugarskog Radija Tangre. Prve večeri nastupili su Enslaved i Samael, dok je drugo bilo rezervisano za doom gothic emociju zvanu Paradise Lost.

Kao neko ko dugo prati bend, pojavila sam se na licu mesta dosta pre najavljenog početka, u nadi da ću naći mesto bliže bini, međutim, komšije Bugari, koji imaju neverovatno jaku underground scenu, već su bili popunili polovinu poznatog tunela koji vodi do kluba. Uzbuđeni fanovi čavrljali su i družili se u gomili dok su se prednja vrata kluba polako otvarala. Početak je bio planiran za 20h, ali se sve to prolongiralo, te su ljudi opušteno čekali ispred, uz piće i cigarete. Iako je veliki broj ljudi bio ispred, nije bilo guranja ni bilo kakvih neprijatnosti. Moram da kažem da su Bugari fantastična publika, vrlo su uljudni i kulturni, ne guraju se, ne viču i vrlo su opušteno čekali ispred kluba. Imajući u vidu da ovo piše reporterka iz Srbije, jasno vam je zbog čega pominjem ove, naizgled nebitne stavke.

Kada smo konačno krenuli ka ulazu, bila sam nervoznija od srednjoškolke na prvom velikom koncertu. Kretanje kroz prepun klub je bilo teško, ali kada smo se konačno probili do željenog mesta, iščekivanje izlaska pionira gotik muzike postalo je još teže. (Pozdrav za DJ-a kluba Mixtape koji je puštao sjajnu muziku pre nastupa i nije nam dozvolio da klonemo duhom).

Konačno, posle gotovo sat vremena, svetla su se pogasila i na binu su stupili momci iz Izgubljenog Raja. Publika je već bila u potpunoj histeriji, tako da su dočekani u velikom stilu, kako i zaslužuju. Set lista je već bila poznata, tako da su, očekivano, nastup otvorili numerom “From The Gallows” sa najnovijeg izdanja “Medusa“. Kako je ovaj koncert bio u okviru promo turneje, bilo je čudno što su momci odsvirali samo par numera sa pomenutog albuma, ali je bilo sasvim dobro što je tako. Stekla sam utisak da publika preferira starije pesme, tako da se set lista uklopila savršeno u tu priču. Usledila je melodična “Hallowed Land“, sa poznatog albuma “Draconian Times“, koju je publika pozdravila povicima i ispratila pevanjem. Imala sam utisak da će momci, naročito frontmen, Nick Holmes, biti malo rezervisani u komunikaciji sa publikom, ali se desilo sasvim suprotno. Holmes je pozivao publiku da tapše i peva, zahvaljujući se na podršci posle svake numere. Takođe je najavio svaku numeru uz kraće komentare, i u par navrata se obratio publici sa smeškom na licu i neodoljivim britanskim humorom.

U potpunom mraku, osvetljen samo ukrštenim snopovima svetlosti dva reflektora, Holmes je stajao kao na sceni nekog pozorišta, i pevajući, potpuno vladao istim. Numere sa starih i novih izdanja smenjivale su se glatko, dok je publika katarzično pratila svaki pokret i zvuk, pevajući i aplaudirajući kao jedan. Bilo je puno emotivnih trenutaka, naročito uz numere “Forever Failure” i “One Second. Blood and Chaos” sa Meduse je zvučala neočekivano energično i veselo. Njome je publika dovedena u stanje euforije, a odmah posle nje čista emocija od pesme zvana “Faith Divides Us – Death Unites Us“, bacila nas je u duboku patnju. Patnju, ali lepu patnju, kakvu samo doom metal može da proizvede. Dok sam stajala u gužvi okružena ljudima, očima fiksiranih na binu, Faith Divides Us me je mentalno odvela u totalno drugu dimenziju. Možda sam pustila i koju suzu jer, doom goth balade su moj kriptonit, naročito kada su u pitanju bendovi poput Paradise Losta. Pomalo zbunjena i potresena, vratila sam se u realnost dok je svirala “Embers Fire“. Nakon nje bend se povukao sa scene, čekajući poziv na bis. Povici i aplauzi iz publike brzo su ih naterali da se vrate na binu i odsviraju još 3 numere. Bend proslavlja 30 godina postojanja sledeće godine, te je suvišno govoriti o tome koliko su tokom čitavog koncerta zvučali savršeno zajedno. Novi bubnjar, koji je dosta mlađi od ostatka ekipe, pokazao je svoje umeće prvi put pred bugarskom publikom i doneo pravi energetski boost, a gitaristi su se bukvalno igrali svojim instrumentima, stvarajući fenomenalne melodije sa neverovatnom lakoćom. Za bis su bile rezervisane neponovljiva “No Hope In Sight” sa albuma “The Plague Within“, “The Longest Winter” sa novog albuma i simbolično, za kraj, “Say Just Words“.

Onda je usledilo veliko iznenađenje, Paradise Lost se po drugi put vratio na bis! Izgledalo je kao da ni bend nije planirao to, ali je atmosfera u publici bila toliko dobra, da su odlučili da izađu još jednom, i na iznenađenje svih prisutnih, maestralno odsviraju “As I Die“. Paradise Lost je otišao u velikom stilu, uz naklon i tradicionalno deljenje trzalica i palica publici u prvim redovima. Publika je polako počela da prazni klub, ostavljajući za sobom oblak emocija koji je bio toliko gust, da je gotovo mogao da se dodirne.

Ostavite komentar: