Dom omladine kao underground zona – Festival Srpskog Podzemlja II

Deadly Mosh

Deadly Mosh; foto: Kristina Ćirić

Godinu dana od svog premijernog izdanja, Festival srpskog podzemlja dobio je svoj nastavak koji je sinoć održan, isto kao i prošli put, u beogradskom Domu omladine Beograda. Radi se o manifestaciji koja je i sad imala za glavni cilj da približi underground kulturu fanovima u vidu ne samo svirki eminentnih bendova, već i putem izložbe underground umetnosti, kao i bogate distro ponude te na taj način svima pokaže sa čime to sve srpska scena obiluje.

Raskid13

Raskid13

Upadljiv i svakako vrlo pozitivan momenat pred sam ulazak u Dom omladine se ogledao u koncentraciji ljudi koji su došli iz drugih gradova (pa čak i iz druge zemlje) i kojih je do okončanja večeri, kako se pokazalo, bilo u prilično pohvalnom broju. Nije iznenađujuće da je program festivala osim njih i naravno lokalnih ljubitelja ekstremnog zvuka, privukao i posetioce skoro pa svih uzrasta i da je publika u svakom pogledu bila heterogena, što je svakako bio zanimljiv i prilično redak prizor pošto retko koje dešavanje može sve pomenuto da objedini.

Iako je početak prvog nastupa bio zakazan prilično rano, što je bilo nužno budući da se na binama tokom večeri smenjivalo čak 16 bendova, tačno u 18:30h, kad je Raskid13 “probio led” na ground stageu, solidan broj ljudi je došao da to podrži, a njihova vesela svirka i shodno tome ista takva atmosfera su zaista bili više nego adekvatni da otvore veče. Ulaziti u pojedinačne naširoke analize nastupa svakog benda bi zaista bilo nemoguće, a pre čak i nepotrebno budući da na ovom festivalu zapravo i nije akcenat ni na kome posebno već je celina svega onoga što on pruža ono što je od suštinskog značaja – druženje, sjajne svirke održane od strane bendova veoma posvećenih svom radu, konstantno cirkulisanje od bine do bine u pokušaju da se isprate svi ili bar većina izvođača i naravno, pre svega, podrška domaćoj sceni, a to je verovatno i highlight ovakvog događaja.

Deadly Mosh

Deadly Mosh

Novi posetioci su konstantno navirali u toku večeri iako je, kako se do kraja pokazalo, njih ipak, nažalost, bilo vidno manje nego prošle godine. Uprkos tome, odlična atmosfera koja se skoro pa u kontinuitetu održavala kako na oba stagea, tako i u holu koji je bio prepunjen merchom, svakako je festivalu dala pozitivnu notu i na taj način dobrim delom uspela da kompenzuje taj nedostatak više prisutnih, koji bi možda mogao da se opravda i tim što u narednom periodu sledi niz velikih koncerata i dešavanja, a nije potrebno isticati da nikad nije jednostavno finansijski to sve pokriti.

Iako nijedan bend nije bio u mogućnosti da svira duže od 30 minuta, činjenica je da je svaki od njih to iskoristio na najbolji mogući način. Nije se moglo ni oteti utisku da je većinu vremena bolja zabava vladala na ground stageu, gde je publika bila mnogo življa, a šutke skoro pa neizostavne, mada to i nije iznenađujuće kada se uzme u obzir da su neki od bendova koji su nastupali na ovoj bini uvek sjajno prihvaćeni. Kragujevački Deadly Mosh sa fenomenalnim i nesumnjivo jednim od najboljih metal vokalista kod nas, Milošem Stošićem, kao i hardkor pankeri Dishumanity, a svako ko ih je bar jednom slušao zna kako publika jednostavno mora da reaguje na njih – burno, snažno i jako, a to je uostalom i ono što odlikuje njihovu izvedbu. To isto važi i za novosadske thrashere War Engine čija karakteristična energija je viđena kod retko kog benda u tolikom intenzitetu i koja je, naravno, bila momentalno preneta na publiku i prouzrokovala pravi haos.

Ashen Epitaph

Ashen Epitaph

Senćanski death metalci Ashen Epitaph su bili prvi koji su se popeli na binu na under stageu i uprkos maloj količini ljudi koja je bila prisutna u tom momentu oni su svoj posao uradili bez greške i prilično zagrejali prisutne. The Father of Serpents su svoj specifičan atmosferičan nastup takođe izneli u sali Amerikana, ali usled i dalje nedovoljno publike, on baš i nije bio adekvatno recipiran, što njih svakako nije sprečilo da ga uspešno izvedu. Čuveni beogradski pankeri Vox Populi su, kako je i bilo za očekivati od njih, priredili odličnu svirku i njom “nahranili” svoju vernu bazu fanova koja je uvek tu za njih i željna svoje „doze“ kvalitetnog, beskompromisnog panka koji isijava buntom protiv sistema. Jedan od veoma toplo prihvaćenih izvođača je bio smešten skoro za sam kraj večeri, a radi se o još jednim death metalcima – Scaffold, koji su u malo izmenjenoj postavi obavili sjajan posao i još jednom potvrdili zašto su jedan od najdugotrajnijih i najkvalitetnijih sastava kod nas.

The Father of Serpents

The Father of Serpents

Uprkos pomenutoj kratkoj minutaži, i svi ostali bendovi, među kojima su bili Tibia, Rune, T-Error, Y.O.X, In From the Cold, Blankfile, Ground Zero i Proleće, odradili su odlične nastupe, pojedini od njih iskoristili su priliku dok su bili na bini da se zahvale i organizatorima i čak ih pozovu da dođu, što je bio krajnje lep gest, stoga, kako je već rečeno, teško da je iko mogao da napusti Dom omladine nezadovoljan jer je zaista bilo za svakog ponešto.

Druga edicija ovog festivala je definitivno bila bogata u svakom smislu. Koktel izvođača različitih žanrova i podžanrova je i te kako imao šta da ponudi publici, tako da su poklonici čvrstog zvuka manifestovanog kroz metal, pank i hardkor nesumnjivo uživali dok su se na dve bine paralelno smenjivale kako mlađe snage, tako i stariji, prekaljeniji veterani koji na muzičkom nebu egzistiraju dugi niz godina, a koji svi zajedno u paketu pokazuju i dokazuju ono što je višestruko utvrđeno na svakom dešavanju ovog tipa i što nikad nije zgoreg ponoviti, pa ma koliko pretilo da već zvuči izlizano, a to je da nam je scena živa. Dijapazon izvođača kojima “raspolaže” je neverovatan i, da, radi se o onom što je niz puta rečeno i što se nikad ne govori uludo: ta ista scena postoji upravo zahvaljujući vama koji ste i sami važan, maltene krucijalan deo nje, a to je nešto što se jednostavno mora imati na pameti uvek, naročito kada su u pitanju lokalna dešavanja ovog tipa gde ako nečeg nikad nije na pretek, to je upravo ta (sa razlogom) million puta istaknuta i u prvi plan stavljena podrška, koja je svojevrsno gorivo za svakog muzičara, organizatora i bilo koga ko u nekom smislu njoj daje (veliki) deo sebe.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Vox Populi

Vox Populi

Save

Ostavite komentar: