brkovi

Dobar, bolji, Bane, Comeback Kid – oduvan je Dom omladine

Comeback Kid

Comeback Kid / foto: Danijela

„Rekli su nam da će biti dobro, ali nismo znali da će biti ovako j***** neverovatno“, rekao je frontmen Banea Ejron Bedard u subotu uveče na hardkor koncertu u beogradskom Domu omladine. A bilo je još luđe, brutalno. Comeback Kid i Bane, uz podršku My Iron Lung i World Eatera potpuno su „počistili“ sve pred sobom i priredili nam najbolji hardkor nastup u poslednjih mnogo godina.

Nemački World Eater započeo je sve. Svoj davedestominutni nastup održali su u poprilično ispunjenoj sali. Većina poseticala mirno je ispratila njihovu svirku, pala je i jedna manja šutka pred kraj, ali bilo je dosta pozitivne energije. Videlo se da i njima znači napunjena sala, što je i sam pevač Aleks istakao nekoliko puta. Nemci su pred kraj poručili da na Dan Evrope cela Nemačka zna da se „onaj jedan čovek“ nikada ne sme ponoviti, naravno aludirajući na Hitlera. Uz povike „J**** belu nadmoć“ poručili su svim rasistima, nacistima i fašistima da za njih nema mesta u hardkoru, što je publika glasno pozdravila. Jedina zamerka ide na račun tona, tokom većeg dela nastupa zvuk mikrofona se „gubio“, pa se nekad jedva razumelo i šta se govori, a ne peva.

Posle njih na binu su izašli My Iron Lung, a dočekala ih je krcata sala. Zanimljivo je da su prve redove uglavnom devojke ispunile, a sinoć ih je bilo baš mnogo. Bend iz Kalifornije je jedno 10-ak minuta nameštao svoj zvuk po izlasku na binu, što je malo komično bilo, ali ljudi su perfekcionisti i to treba da se poštuje. Sviraju post-hardkor i dosta podsećaju na Touche Amore, a njihova emocija dobro se prenela na publiku. U početku se uglavnom njihalo i đuskalo, da bi kako je vreme odmicalo sve više ljudi podizano u vazduh, a pala je i poveća šutka.

Bane

Bane

Posle pauze od 15-ak minuta, ekipa iz benda Bane izašla je na binu i stvari su se poprilično uozbiljile. Zanimljivo je da se devojke koje su prethodno bile u prvim redovima uopšte nisu sklonile, već su bili aktivan učesnik potpunog haosa i „eksplozije“ koja je usledila. Krenuli su sa „Ante Up“ i „My Therapy“, a bukvalno posle samo nekoliko sekundi nastupa već je desetak ljudi prodefilovalo u stage diving i crowd surfing, pola sale izgledalo je kao bućkuriš iz kog samo štrče ruke i noge. Usledile su „Lost At Sea“ i „Swan Song“ dok su se taj naboj i lucidnost povećavali. Ejron je jurcao po bini, davao mikrofon za singalong. Ovo je njihov prvi i poslednji nastup u Srbiji, bend uskoro prestaje da postoji, a dobro su se postarali da ih zapamtimo. Ejron je u jednom trenutku tražio od svakoga da se priseti svog prvog hardkor koncerta, a sudeći po mnogim klincima u publici, deluje da je ovo njihov prvi susret sa osećajem moći i eksplozivnošću koja ova vrsta muzike nudi uživo. Rekao je da nas sve povezuje zajedništvo i ljubav prema hardkoru, koji nudi spas otpadnicima i pobunjenicima. Odsvirali su „Count me out“ i „Final Backwards Glance“ i rekli da zbog satnice moraju da ubrzaju, pa su nastavili sa još par pesama među kojima su bili i „Calling Hours“ i naravno „Can We Start Again“, gde je dobar deo ljudi potpuno ostao bez glasa, a mislim i da je u jednom trenutku dvocifren broj ljudi „plivao“ po rukama pristunih. Bio je ovo jedan od najboljih i najiscrpljujućih nastupa kojima sam prisustvovao, a ostao je još jedan bend.

comeback kid.1jpgFrontmen Comeback Kida Endrju Nojfeld je, uz legendarnog Kaja Hensena iz Gamma Raya i Brajana iz Death Before Dishonor, jedan od najpozitivnijih muzičara koga sam imao priliku da sretnem, U to ćete moći da se uverite i u intervjuu koji je koleginica Sanja uradila pre koncerta. Ispratio je sve bendove koji su nastupili u toku večeri, a na World Eateru je čak pritrčao da se zajedno sa jednim fanom lati mikrofona. Nastup Banea je bio savršen, a Comeback Kid je tu lestvicu podigao na još viši nivo. Otvorili su sa „Talk Cheap“ dok su ljudi, koji su prethodno izašli ispred da dođu do vazduha, utrčavali u salu i bacali se u taj kovitlac. Devojke su i dalje ostale u prvim redovima, a kada je Endrju pozvao što više ljudi na binu, i njih nekoliko se sa muškima popelo, pa zajedno skočilo u masu. On je pre svirke izjavio da mu pesma „Wasted Arrows“ dosta znači, a to se pogotovo videlo na koncertu, mislim da ni jednoj onako emotivno nije pristupio. Neko bi pomislio da će se svi ti ljudi u publici malo umoriti posle sjajnog nastupa koji je prethodio, ali to kao da im je dalo što više energije, da se dokažemo kao jedna od najboljih publika za ovaj tip muzike, a u vrhu Evrope svakako jesmo. I sam pevač je u jednom trenutku rekao, pošto je podsetio da im je ovo prvi klupski nastup u Srbiji i uopšte prvi u Beogradu, da je ovo definitivno jedan od njihovih najboljih koncerata, ne samo na turneji, već u poslednjih par godina. Spomenuo je i kako je prošli put u našoj zemlji privođen, ali o tome ćete više čitati u intervjuu.

Nastavilo se sa „Do Yourself A Favor“, „All In A Year“, „Falls Idols Falls“, „Die Knowing“, „Partners In Crime“, a bivalo je sve haotičnije i agresivnije, u pozitivnom smislu. Naravno, uvek se nađe neko ko udara sve oko sebe, ali takvih umno dekadentnih jedva na prste ruke prebrojite. Endrju je u svom tom ludilo zamolio i jače u publici da podignu one mršavije, pa se u tom momentu veliki broj ljudi našao u vazduhu, a na sve njih su naletali oni koji su se zatrčavali s bine. Čak i ako niste fan ovog tipa muzike, preporučujem vam da posetite neki koncert, ova iskustva su neponovljiva. Ređali su „Losing Sleep“, „G. M. Vincent & I“, „Step Ahead“, „The Concept Stays“, a toliko stvari se dešavalo da je skoro pa nemoguće opisati tu situaciju. Pola sale istovremeno pravi šutku, pokušava da se probije do mikrofona, skače preko ljudi i kači se na ramena, dok se i momci i devojke svake sekunde penju na binu i bacaju na sve njih.

Najavili su još tri pesme za kraj, tada su i pozdravili sve bendove koji su prethodno nastupili, a Endrju je, potpuno mokar i znojav, ispričao koliko voli Bane i kako je sa 17 godina satima putovao da bi ih video. „Broadcasting“ i „Should Know Better“ bili su uvod za ono što su svi čekali – „Wake The Dead“. Kako se zapevalo „You Said, You Said, You Said…“ 20-ak ljudi se popelo na binu i zgrabilo mikrofone, da bi onda krenuli da „lete“, svako na svoju stranu. Ako neko do tog trenutka nije potpuno promukao, posle ove pesme za njegove glasne žice nije bilo spasa. Koncert je završen daleko posle ponoći, a toliko snage i energije je bilo u vazduhu da su ljudi mogli da nastave tako još satima. Ovo je možda bio i najbolji hardkor koncert u Srbiji ikada. Za kraj je dovoljno reći samo:

„I promise you, we’ve come this far
And I’m not stopping, I’m not stopping now
Enough hiding in shadows
Wake up, send out this message, it’s clear

You said, you said, you said
this time was gonna be different
WAKE UP THE DEAD“.

comeback kid3

Ostavite komentar: