Divlji Overkill i srpska metal renesansa u Beogradu

Overkill / foto: Nemanja Đorđević

Overkill / foto: Nemanja Đorđević

Kad u nešto veruješ i kad si posvećen tome, možeš sve. Zvuči kao fraza, ali što se tiče domaće andergraund scene – potpuna je istina, a prava potvrda i ’vetar u leđa’ je održani koncert Overkilla u beogradskom Domu omladine u ponedeljak uveče.

Već u sedam sati bilo je krcato ispred Doma omladine, nešto što je do skoro bilo nezamislivo. Ljudi se druže, pevaju, piju, oni mlađi nestrpljivo čekaju otvaranje kapije pa da odmah zauzmu prve redove. Starijima nije stalo do toga, znaju da ne možeš da piješ i divljaš dovoljno ako celo veče provedeš naslonjen na šipku.

Satnica je sjajno ispoštovana, i Suborned izlazi na scenu. Sala je bilo fino popunjena, ako se uzme u obzir da ima još preko tri sata do zvezdi večeri, a švajcarski trešeri su se potrudili da to iskoriste. Muzički – nisu nas ostavili bez teksta, solidno zvuče, ništa posebno, ali imaju sjajnu energiju na sceni. Frontmenka Lusi pozdravila je publiku na srpskom, imala sjajnu komunikaciju s ljudima, šalila se, davala ljudima mikrofon da se raspevavaju, a publika je bend sjajno ispoštovala na pesmama „Hazardous Substance“ i poslednjoj „From Space“.

Methedras

Methedras

Posle njih na binu izlaze Methedras. Ovi italijanski trešeri postoje od 1996, ali sva četiri albuma izdali su u poslednjih 10-ak godina. Kao i Suborned, korektno muzički, mada sve to zvuči kao već viđeno, ali ’radi posao’, ne može da se kaže da su loši. Svi članovi su isti, imaju duge frćkave kose i bradicu s brkovima, nose otkopčane trubadurske košulje za maturu, što im daje neki šmek. Jedino što od pozadi frontmen benda nije mogao uopšte da se razazna dok se neretko obraćao publici, ali nije to bilo do zvuka koliko do italijanskog engleskog.

Stvari se već ozbiljnije zahuktavaju oko 15 do 10, kada na binu izlazi Sanctuary. Ovaj bend nije toliko poznat široj publici, ali uživa kultan status među mnogim poštovaocima metal muzike. Objavili su dva albuma i rasformirali bend na skoro 20 godina (deo benda je formirao Nevermore, koji ima još kultniji status), da bi se 2010. ponovo okupili, a prošle godine i izdali novi album.

Sanctuary

Sanctuary

Frontmen Vorel Dejn je bio porpilično pričljiv i dosta se šalio s publikom. Nekome u prvom redu je dao pivo, posle se čudio kad je pre to isto popijeno, da bi onda i upitao mlađanu osobu šta će joj biti s bešikom. Koncert su otvorili s „Arise & Purify“, ređali su se „Let The Serpent Follow Me“, „Seasons of Destruction“, „Die For My Sins“. U početku je bilo nekih manjih problema sa zvukom, ali sve se to brzo ispeglalo. Sala je od početka bila skroz ispunjena, a bilo je tu i šutki, dok je par devojaka dizano na ramena. „Battle Angels“, „Future Tense“, „The Mirror Black“ su išle, publika i bend se sjajno provodili, ali jedna osoba tu se istakla. Gore na balkonu, odakle članovi bendova i organizatori posmatraju koncerte, jedan momak je za toliko žara propratio ceo koncert da nije čovek mogao da prestane da ga gleda. Deluje kao najveći fan Sanctuarya ikada, bio je potpuno sinhronizovan s bendom u svim ’air guitar’ momentima i pevanju, a dodao je i dozu teatralnosti, kojom je ispratio svaki delić nastupa. „The Year The Sun Died“ je pržila kad je bend svoj jednočasovni nastup priveo kraju, a publika ih pozdravila glasnim ovacijama.

Overkill

Overkill

Usledila je pauza od nekih 25 minuta, a za to vreme svaki delić sale se punio. Na iznenađenje mnogih, desetak minuta pre nego što je pisalo na satnici, svetla se gase i kreće „XDM“ intro. Overkill izleće na binu i kreću „Armorist“ i „Hammerhead“ za potpuni haos. Ljudi nisu znali šta ih je snašlo. Već posle 30-ak sekundi bio sam potpopljen pivom koje je letelo na sve strane, ogromna šutka se napravila, ljudi lete svuda i klizaju se, glas se gubi već na prvim taktovima. Kako su se završile prve dve numere kreću glasne ovacije, a legendarni Bobi obraća se publici na srpskom: „Dobro veče Beograd, kako ste?“, i nastavlja na maternjem, „Mi smo bend iz Nju Džersija, Sjedinjene Države, ali večeras, večeras smo Srbi!“ i opšta euforija se nastavlja.

Slede „Electric Rattlesnake“ i „Powersurge“, a ljudi ne staju, samo se ubrzava sve, a onda dolazi i „In Union We Stand“, svi pevaju kao jedan, ko tada nije ostao bez glasa bolje da nije ni dolazio. Nema odmora, nastavlja se sa „Rotten To The Core“, metal himnom sa njihovog prvog albuma, kada se ginulo u DOB-u. Bobi se svaki čas zahvaljivao na srpskom, obraćao publici, šalio, dok su se s druge strane svaki čas čula fanatična skandiranja „Overkill“ i „Bobi Srbine“. Nastavlja se sa „Bring Me The Night“ i „End Of The Line“, a zatim slede i kultni „Necroshine“ i „Horrorscope“. Publika ne staje, mislim da je i njima u tim trenucima bilo jasno kakva je greška što ranije nisu došli. Kreće hitčina „Overkill“, a za njom i „Hello From The Gutter“, pre koje je Bobi pričao koliko je Beograd divan i kako lepe ljude gleda. Postoji velika četvorka treš metala, i velika je nepravda što Overkill nije u tom društvu. Ljudi za 35 godina postojanja nemaju loš album, i verovatno su jedini ’mator’ (samo u smislu dugovečnosti) bend gde bih imate želju da vam sviraju i samo najnoviji album.

SanctuaryKada je Bobi krenuo da priča o povezanosti i onom što nas drži zajedno, znalo se šta dolazi – „Ironbound“ i nastavak ludila. Posle toga bend se na kratko povlači s bine, kreće skandiranje da se vrate i naravno, eto ih na bisu. Na „Bitter Pill“ bilo je poprilično ludo, ali to je samo uvod za haos koji sledi. „Elimination“ je bio domaći zadatak i prikaz svega što thrash nudi. Ogromna šutka, ljudi se pentraju jedni preko drugih, dranje iz petnih žila, neki lik se skinuo skroz go i jurca u šutci, mene publika nosi i u jednom trenutku ispušta pravo na glavu. Doživeo sam blagi potres mozga u tom trenutku, ali koga briga, je**ni Overkill svira! Odmah zatim kreće i pesma „Fuck You“, nema stajanja, svi drže srednji prst, Bobi nešto priča, ali ne mogu da pohvatam šta (što zbog udarca, što zbog naleta euforije), peva se i dalje i za kraj svi zajedno povikaše „Fuck You“ i to je to. Kraj. Najkraćih sat i 45 minuta u životu. Ludačkih sat i 45 minuta. Najbolji koncert u poslednjih ko zna koliko. Metal se u Srbiju vratio jači nego ikad.

Mnogi su mislili da je scena zamrla kod nas. U jednom trenutku verovatno i jeste. Ali, 2015. Je stvarno divna godina za slušati metal u Srbiji. Još letos od nastupa Mejdena, pa sve do vrlo uspešno održanog i krcatog Festivala srpskog podzemlja. Crowbar je nastupio u petak, Overkill u ponedeljak, oba certa prepuna i neverovatna. Tek je mart, a znamo da ćemo gledati Blind Guardian, Judas Priest, Helloween, Motorhead, Fear Factory, Comeback Kid, Bane, Terror, Annihilator i mnoge druge velike bendove u našoj zemlji.

GALERJA FOTOGRAFIJA

Overkill - poslednja

Jedan komentar o “Divlji Overkill i srpska metal renesansa u Beogradu

  • maja

    eksta cert. ova godina bi trebalo pu pu fala b da bude dobra ajmo samo da punimo dobrim imenima. jedino nam ne treba ovo bobi srbine i slicne malogradjanske gluposti

    Reply

Ostavite komentar: