Dinosaur Jr. u Zagrebu: Dinosaurusi su živi!

Dinosaur Jr

Foto: Nemanja Đorđević

Četiri godine se čekalo na povratak Dinosaur Jr. u naše krajeve. Oni su se vratili, u Zagreb, 16. februara, zbog jedinog koncerta na Balkanu u okviru promotivne turneje novog studijskog albuma “I Bet on Sky”.

Desetak minuta posle 21h svoj nastup otpočinje njujorški kantautor Chris Brokaw. Prema onome što je preksinoć prezentovao, njegova diskografska istorija, duga 20 godina, stvorena je na temelju tipičnog indie folk roka. U polupraznoj sali, pomalo distancirano, svirao je uglavnom numere sa novog izdanja “Stories”. U par navrata je melanholično razlaganje prelazilo u specifičnu fuzz buku koja je, zbog nešto siromašnije opreme, više parala uši nego što je podizala atmosferu. Ovakve “one man” varijante, s gitarom u ruci i pojačalom u pozadini, mogu biti zanimljive, ali mogu biti i užasno nepotrebne. Brokaw je sinoć… Pa, bio negde na sredini. Da budemo iskreni, on se svojski potrudio. Ali, kao da mu nije bilo mesto tu. Bilo koja mlada i energična grupa željna “tvrdog” rokanja bila bi bolji izbor. Možda je i sam organizator hteo da napravi neku vrstu marketinškog štosa, te je već nezainteresovanu publiku “smorio” još više, da bi dolazak glavnih zvezdi izgledao spektakularnije.

Oko 22 časa čujemo prve prave ovacije, kada se sa leve strane bine, iza zida Maršalovih kutija, pojavljuje duga seda kosa J Mascisa. U istom trenutku desnu stranu zauzima Lou Barlow i njegov Rickenbacker, dok se uz šljašteće zelene bubnjeve smešta treći “dinosaur”, Emmet Jefferson zvani Murph. Neobavezno i bez obraćanja prevelike pažnje na publiku Mascis uzima jedan od dva Jazzmastera postavljena iza njega i gledajući u Murpha, započinje “Thumb”. Vraćamo se na one “prave” ovacije, kojima sada cela Tvornica, dobro popunjena, pozdravlja alternativne veterane.

Nešto što smo u prvi mah primetili, stojeći tik uz stejdž, jeste loše ozvučenje. Vokali se uopšte nisu čuli, a gitara je pošteno probijala bubne opne. Da bi nekako doživeli svirku u potpunosti, morali smo da se odmaknemo nekoliko metara unazad. Malo je verovatno da tonac nije odradio svoj posao kako treba, tako da ovaj minus ide organizaciji. Repertoar se, pored standardnih hitova, sastojao i od pesama sa poslednjeg albuma. Nije bilo iznenađenja. Opšte poznato je da Dinosaur Jr. ne pravi posebne izmene na set listi. U intervjuu koji je Murph dao pre koncerta, za muzika.hr, saznali smo da Mascis sastavlja pesme tako da vremenski ne prelaze 80tak minuta, i to potpuno sam. Snobovski? Možda ne, ali uštogljeno – da. Ipak, svi koji prate njegov rad, znaju kakav je Mascis – tih, flegmatik, čvrst karakter, skoncentrisan na instrument, prokleto dobar gitaroš… O njegovim spontanim i dugim deonicama može se zasebno debatovati. Iako je to u suštini “češljanje” jedne skale, ceo “nezavisni” gitarski svet to pozdravlja. Ništa manje interesantno nije bilo gledati i Barlowa, kako u čarapama poskakuje i priključuje se pevanju u samo njemu poznatim trenucima. Za razliku od većine basista on bukvalno “udara” akorde na basu, bilo trzalicom, bilo prstima. Njegova vokalna solo tačka za numeru “Rude” je takođe vredna pomena. A tu je i Murph – najvedriji tip od preksinoć. Njegovo dobro raspoloženje nije jenjavalo tokom cele svirke, iako mu je palica ispadala nekoliko puta.

Najzanimljiviji deo cele priče oko Dinosaur Jr je možda baš taj da oni sviraju uživo kao da su na probi, jednostavno idu dalje. Umeće je ne pogrešiti, ali je još veće umeće pokriti grešku. Jednom Satrianiju ili Johnu Myungu bi ova svirka verovatno izgledala kao džemovanje tinejdžera sa nižom muzičkom školom. Ali je Dinosaur Jr. donekle savršen u toj svojoj nesavršenosti. Indie rok se nikada nije ni mogao pohvaliti virtuoznošću svojih sledbenika, a ovi ljudi su sigurno među prvima to opovrgli, i to baš Mascisovim solo deonicama.

Posle kultnog singla “Feel the pain” i grupnog pevanja početnog stiha “I feel the pain of everyone, then I feel nothing”, usledilo je izvođenje pesme “Training Ground”, hard core benda u kom su svirali J i Lou – Deep Wound. Priča između pesama se svela na minimum, kao i interakcija sa publikom. Očekivano. Ipak, najveći dokaz da ovaj koncert nije puko odrađivanje svirke jeste uslišena želja fana koji je obrativši se Mascisu zatražio “In a jar”. Obradom poznate “Just like heaven” (The Cure) Dinosaur Jr. su zatvorili bis i s obzirom na uslove i zvuk pružili fenomenalnu jednoipočasovnu svirku dobro začinjenu ljutom indie alternativom.

Ostale fotografije pogledajte u našoj galeriji.

Set lista:

1. Thumb
2. Almost Fare
3. The Wagon
4. Don’t Pretend You Didn’t Know
5. Watch the Corners
6. Crumble
7. Rude
8. Out There
9. Feel the Pain
10. Training Ground (Deep Wound cover)
11. Tarpit
12. Start Choppin
13. Freak Scene
14. Forget the Swan

Bis:

15. In a Jar
16. Just Like Heaven (The Cure cover)

Ostavite komentar: