Is The Is Are (DIIV)

DIIV

Is The Is Are

Izdavač: Captured Tracks, 5.2.2016.

Producent: Zachary Cole Smith

Žanr: indie rock, shoegaze

Trajanje: 63:20

3.0/5

Ocena

Prošlo je skoro četiri godine otkako je ovaj mladi njujorški bend objavio svoj prvi album “Oshin“. Na pitanje zašto je bendu trebala malo duža pauza da odradi sledeći album, može se odgovoriti na dva načina: 1. trebalo mu je vremena da odabere i razradi pesme za sledeći album, 2. trebalo mu je vremena da reši probleme koje su njegov lider i (sada) bivši bubnjar imali sa drogom.

Za Zacharyja Colea Smitha su ove četiri godine verovatno bile vrlo mučne, s obzirom na to da je imao dosta privatnih problema. Povodom stvaranja ovog albuma izjavio je da “mora ostati živ, bar dok se album ne završi”. Sama činjenica da na ovakav način dovodi svoj opstanak u pitanje ne odaje utisak da je sve sasvim u redu. Međutim, izborio se sa težinom svakodnevice i grupa DIIV je 5. februara objavila svoj drugi album “Is The Is Are“, čiji je naziv nastao na vrlo interesantan način – Zachary je rekao umetnicima koji su se bavili vizuelnim aspektom ovog izdanja, da napišu oko 50 pesama koje nemaju smisla, ali zvuče dubokoumno. “Is The Is Are” je poslednji stih Smithove omiljene pesme.

Ovaj album je vrlo ambiciozan, iz nekoliko razloga. Prvi je činjenica da je Zachary napisao oko 300 pesama za album i da je bend od toga razradio 17 muzičkih komada. Drugi razlog je taj, što zbir trajanja ovih pesama iznosi nešto preko sat vremena, što i nije baš najfrekvetniji “runtime” za ovakav tip albuma. Mada je album ipak trebalo malo (više) skratiti, kako bi bio kompletniji i kvalitetniji.

To ne znači da je album nekvalitetan – daleko od toga. Pri slušanju pesama poput “Under the Sun“, “Bent (Roi’s Song)” ili prelepe “Healthy Moon“, teško je steći negativan utisak – odlikuju ih prijatna produkcija, interesantne gitarske deonice, topla i ritmična bas gitara i sanjivi vokali. Ali uvek postoji opasnost da preterivanje postane dosadno, pogotovo kada je muzika ovako smirenog i neagresivnog karaktera. Možda je bend one manje zanimljive pesme mogao da nadogradi nekim dodatnim zvučnim eksperimentisanjem, u zamenu za slabije ideje (mada su dobre ideje nezamenjive). Tako da postoje pesme koje ili lepo krenu i ne odu nikud, ili su od starta do finiša monotone i nezanimljive – “Dopamine”, “Blue Boredom” (na kojoj gostuje Sky Ferriera), “Yr Not Far”. Ovo je glavna zamerka koja ozbiljno srozava kvalitet albuma i nekako kvari utisak koji ostavljaju one dobre pesme.

Pesme koje čine ovaj album nisu nimalo napadne i ne nameću nikakav način na koji bi slušalac trebalo da ga doživi, što je odlično, s obzirom na to da on ipak nosi neku težinu. Glas Zacharyja je potpuno oslobođen bilo kakve volje za bilo čim, maltene funkcioniše kao još jedan sloj zvuka koji se skriva iza shoegazerskih gitara uronjenih u efekte, jer nema ambicije, ni entuzijazma za bilo kakav hrabriji iskorak. Ovo ostavlja pomalo zabrinjavajuć utisak, naročito ukoliko se uzme u obzir šta se dešava sa ovim čovekom.

Što se tiče zvuka, bend ga je detaljno razradio i doveo na nov nivo u odnosu na prethodni album, sazdan je iz različitih, ne sasvim tradicionalnih, gitarskih struktura (koje opet nisu ništa što već nije poznato u istoriji rok muzike), ali se njihov kvalitet ne ogleda prvenstveno u ovome, već u njihovim melodijama, koje ponekad zaista umeju biti odlične, kao, na primer, u pesmi “Valentine”. U ovome se, između ostalog, i može porediti kvalitet pesama koje čine ovaj album. Međutim, ono što čini ovaj zvuk još interesantnijim jeste utegnuta i stabilna ritam sekcija koja ponekad ima presudnu ulogu kakav će emotivni utisak ostaviti neka pesma. Interesantno je kako ponekad muzika poprilično podseća na onu koju je Prolapse pravio 90ih godina, naročito na albumu “The Italian Flag” – “Blue Boredom” neodoljivo podseća na njihovu “Tungusku”. Ne bi bilo čudno da su Prolapse jedni od mnogobrojnih koji su imali znatan uticaj na ovaj bend, s obzirom na to da je njegov lider poprilično naslušan tip.

Od ovog se albuma očekivalo više nego što je on na kraju isproučio, ali ima svoje kvalitete i, što je vrlo važno, nagoveštava da možemo da čujemo nešto još zrelije i bolje od ovog benda u budućnosti. Ostaje samo da se nadamo da će bend uspeti da izgradi svojstven i prepoznatljiv stil, za to je i te kako sposoban. Pesma koja zatvara ovaj album, “Waste of Breath”, hrabra je i iskrena i možda najkompletnija na ovom izdanju. Ako se za sada priča ovako završava, nadamo se da će se tako i nastaviti.

Lista pesama:

1. “Out of Mind” 3:08
2. “Under the Sun” 3:47
3. “Bent (Roi’s Song)” 5:40
4. “Dopamine” 3:55
5. “Blue Boredom (Sky’s Song)” (featuring Sky Ferreira) 2:33
6. “Valentine” 3:17
7. “Yr Not Far” 3:19
8. “Take Your Time” 4:58
9. “Is the Is Are” 3:08
10. “Mire (Grant’s Song)” 5:34
11. “Incarnate Devil” 4:42
12. “(Fuck)” 0:16
13. “Healthy Moon” 4:11
14. “Loose Ends” 3:12
15. “(Napa)” 1:44
16. “Dust” 4:34
17. “Waste of Breath” 5:22

Ostavite komentar: