Demonski sjaj Bjesova u Festu

Bjesovi

foto: arhiva

Sinoć je u zemunskom Festu održano rock’n’roll veče čiji su glavni akteri bili kultni Bjesovi. Bend koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji domaće rok muzike je ovim nastupom pokazao kako itekako još uvek ima šta reći.

Nakon očekivanog kašnjenja, na binu su se popeli momci iz predgrupe Hurleur, i bez oklevanja krenuli sa beskompromisnim gitarskim zvukom, koji je dobro ozvučenje Festa upotpunilo. Ovaj mladi negotinski bend je izveo autorske pesme od kojih su se izdvojile “Hoću da”, “Blatnjavi sokak” i “Udri, lomi”. Iako većini nepoznate, numere su bile ispraćene snažnim ovacijama. Imali su taman toliko vremena da se pred već prepunim klubom predstave u sjajnom svetlu i pokažu žestinu, mladalačku energiju i kvalitet kakvim njihova muzika odiše.

Zatim su pred već zagrejanu publiku istupili iščekivani Bjesovi odsviravši “Sjaj” grupe By-Pass. Vokal Zorana Marinkovića orio se Festom dok je publika padala u ekstazu. Usledile su “Ustaj, majko zemljo” benda The Stone i poznatija “Nebo” Električnog orgazma čiji ritam je izazvao šutku koja se do samog kraja svirke retko zaustavljala. Nastavivši sa obradama, odsviranim u svom maniru tako da možda i prestižu originale, poklonili su publici predah uz melodičnu verziju Mizarovog “Gradot E Nem”, a zatim je uz “Odvedi me do reke” Imperium of Jazza prodrmali još jače. Prvi redovi se nisu smirivali, te su se za neke pesme i ljudi iz publike počeli pridruživati bendu na bini.  Deo sa obradama upotpunile su “Lutak iskrivljenog lica” od Majki i “Aikido” Braće Left. Iako su veliki deo koncerta posvetili numerama koje izvorno nisu njihove, Bjesovi nisu nimalo izgubili na autentičnosti, već je i u ovim pesmama prepoznatljiva energija i harizma gornjemilanovačkih zlih duhova.

Usledile su odlične “Probudi se”, “Dar” i “Gavran”, koju je ispratila virtuozna gitarska solo deonica tokom koje se videlo da i članovi benda iskreno uživaju. Sledila je “U osvit zadnjeg dana”, a zatim je zahvaljujući pesmi “Vraćam se dole” atmosfera još jednom proključala i uz “Besnog psa” ostala usijana, da bi je “Ona te… voli” poslala  sasvim drugačiju dimenziju mraka. Izvođenje starih pesama nije zvučalo nimalo otrcano, štaviše bend ih je obojio novom, zrelom energijom. Eksploziju je vratila “Sve će se doznati”, koju je ispratila “Šta to bi”, nakon koje je grupa najavila kraj svirke.

Ipak, odsvirano je još dosta pesama, verovatno najželjnije iščekivanih, Kao po pravilu raspoređene tako da na trenutke izlude publiku da se ne može smiriti, a zatim je parališu melanholičnim melodijama, ređale su se “Avioni pevaju”, “Čak i da mogu sve”, “Kad mi stane dah”, “Vreme je”, “Ime”, “Bolje ti” i “Džordžija”, stvorivši snažan vrtlog žustrosti i emocija, koji je ostao u vazduhu i nakon završetka svirke.

Retki su bendovi koji uživo zvuče još bolje nego na albumima, posebno nakon toliko godina postojanja, ali čuveni kvalitet, harizma i iskrena predanost Bjesova na nastupima uvek iznova oduševe, te beogradska publika definitivno jedva čeka njihovu narednu svirku.

 

Ostavite komentar: