Deep Purple u Areni: Šta sada?!

Deep Purple

Foto: Nemanja Đorđević

Sinoć je u beogradskoj Kombank areni nastupio legendarni engleski rok sastav Deep Purple, u okviru svoje svetske turneje Now What?! Bend je prevashodno predstavio materijal sa svog novog, istoimenog albuma ali je ponudio publici i neke svoje stare klasike koji se smatraju azbukom rok zvuka. Arena je brojala ogroman broj posetilaca, gde je parter bio u potpunosti popunjen, a i na tribinama je bilo teško pronaći slobodno mesto.

Nešto posle 20 časova se kao predgrupa na bini pojavio beogradski kvartet Pop Star. Ova skupina muzičara je publici predstavila nešto od svog, kako ga sami nazivaju, hard rock Serbian grunge zvuka. Bend nije delovao preterano interesantno i inventivno u pogledu muzike i nastupa, ali je svakako uspeo da prikaže svoj identitet pred velikim brojem posetilaca. Koncert je trajao sve do 21:10, kada se bend zahvalio publici.

Ubrzo potom se ispred bine postavila zavesa sa natpisom “Now What?!” da bi uskoro nestala svetla i započeo intro. Uvodna kompozicija, puštena preko razglasa jeste prvi stav čuvene orkestarske svite “Planete“, po imenu “Mars, the Bringer of War” engleskog kompozitora Gustava Holsta. Nakon ovog sinematične pripreme zavesa je pala i bend je započeo prvu pesmu “Après vous” (“Posle tebe” na francuskom jeziku). Zvuk se činio dosta dobrog kvaliteta i energija je odmah digla publiku na noge (s obzirom na posetu, svaki glasni uzvik posetilaca je ovaj put činio da se čini kao da je u pitanju live DVD snimak u kom bend nastupa na Wembleyu ili sličnom prostoru). Sledeća pesma, “Into the Fire” je označila povratak na album iz 1970., “Deep Purple in Rock“. Bend je nastavio sa materijalom sa istog albuma svirajući “Hard Lovin’ Man“. Treba reći da je Purple, bar u instrumentalnom smislu izneo veliki izvođački kvalitet i jedva je bilo primetno da je u pitanju gospoda koja je duboko u sedmoj deceniji života. Usledila je “Strange Kind of Woman” sa albuma “Fireball“. Treba reći da je bend prve tri-četiri pesme odsvirao gotovo bez pauze između istih.

Uz sve dužno poštovanje prema godinama legende Iana Gillana, činilo da je vokal bio možda i najslabija tačka benda. U većini slučajeva se činilo da se bori sa nekim od viših tonova i da mu manjka snage u glasu tako da je “markirao” kad god je mogao i prepuštao je da ostatak benda vodi glavnu reč. Takođe, u smislu generalne komunikacije sa publikom, Gillan je iskazao prilično formalan odnos u kom se nije pominjao konkretno Beograd niti ovdašnja publika već više uopštene rečenice: ” Super ste! Divni ste! Hvala vam puno!You’re superb!” i sl. Svakako da se može reći da smo kao publika možda razmaženi i želimo da nam svaki bend posveti pažnju, ali se čini da je komentar prikladan s obzirom da su gostovali ipak sastavi sličnih veličina koji su pokazali mnogo ličniji odnos sa posetiocima.

Gillan je najavio sledeću, mračniju numeru pod imenom “Vincent Price” (glumac koji je tokom XX veka bio čuven po svojim horor filmovima, jedan od čuvenijih jeste originalna verzija “Kuće voska“). Zvuk katedralskih orgulja se prolomio kroz arenu i bend je započeo pesmu, dok se na video bimu iznad pojavila kosturska glava i pentagrami. Potom je Gillan predstavio gitaristu Steve Morsea i njegov instrumental sa albuma “Bananas“, “Contact Lost“. Drugi deo teme instrumentala je odlično uveo u gitarski solo i kompoziciju “Uncommon Man”. Unutar pesme se nalazi fantastična tema u deonici klavijature koja nastupa nakon instrumentalnog uvoda i koja je podigla nastup na novi nivo energije (uzgred, bilo koja studijska verzija pesme treba da se čuje u live okruženju, prosto će vas oduševiti snaga i masivnost zvuka koja u određenim slučajevima manjka čak i na novijim albumima). Potom je usledio instrumental “The Well-dressed Guitar” koji je u potpunosti prikazao sve tehničke i izražajne mogućnosti Stevea Morsea.

Naredna pesma je ponovo vratila bend u godine “Fireball” albuma sa pesmom “Mule“. Solo deonica bubnjara Iana Paicea je i ovog puta bila prisutna, uz zamračenje svetla na njegovoj poziciji gde su palice svetlele u mraku (zelena, plava i crvena boja su se smenjivale i mogao se uočiti njihov brzi pokret dok se Paice uopšte nije video). Potom je Gillan ukazao publici da je sledeća pesma “Above and Beyond” posvećena takođe legendarnom klavijaturisti benda, pokojnom Jonu Lordu. Slike nedavno preminulog klavijaturiste su osvanule u nekoliko navrata na video bimu i izazvale kod publike ovacije, koja je slavila njegovo ime. Don Airey, klavijaturista je uz svoju solističku deonicu najavio “Machine Head” eru i pesmu “Lazy“. U ovoj pesmi smo mogli čuti Gillana i na usnoj harmonici koja je našla mesta u srednjem delu pesme. Singl “Hell to Pay” sa novog albuma je najavila Dona Aireya i njegov solo, u kom je prikazao virtuozne deonice u okviru klavirskog zvuka, zvuka organa, kao i elektronskog synth zvuka. Unutar deonice klavira je započeo glavnu temu iz “Marcia alla turca” (svima poznata kao “Turski marš“) čuvenog austrijskog kompozitora Volfganga Amadeusa Mocarta koja je svakako ostvarila pozitivne reakcije od publike. Uzgred, ko je bolje upoznat sa deonicama klavijatura u Deep Purpleu, može da čuje odakle je jedan Dream Theater naučio svoju školu.

Potom je zagrmela “Arena” sa odličnim uvodom na organu i započet je niz hitova, počevši od “Perfect Strangers“. Nakon nje je ponovo došao na red za “Machine Head” album i numeru “Space Truckin‘”. Kao niotkuda je samo “izleteo” monstruozni rif za “Smoke on the Water” zbog kog je publika koja je sedela na tribinama više nije bila zainteresovana da omogući onima koji su i dalje sedeli da posmatraju binu skakanjem i glasnim pevanjem. Sa završetkom pesme bend je ustao da se pozdravi sa publikom i napustio je binu.

Ubrzo je usledio prvi bis sa obradom “Green OnionsBooker T & the M G’sa. Sledeća je bila obrada Billea Joya Royala, “Hush” čiju poznatu vokalnu liniju u refrenu niko nije dočekao sa ćutanjem. Poslednji u nizu za solo deonice bio je basista Roger Glover, koji je prikazao publici neke od bluz uticaja zajedno sa starim kompanjonom Paiceom. Bas deonica je uvela u poslednji klasik, “Black Night” i time je zaključen treći po redu nastup u srpskoj prestonici legendarnog britanskog sastava u proteklih petnaest godina.

Koncert je završen u 23:15, taman na vreme da zadovoljni posetioci stignu na prevoz, ukoliko im je bio neophodan. Zaključak bi bio, ako imate mogućnosti, “uhvatite” bend na ovoj turneji. Možda vas neće impresionirati prepoznatljive Gillanove glasovne mogućnosti, ali bend itekako još uvek zna da pokaže fantastičan zvuk, svirku i nastup vredan poštovanja.

GALERIJA

2 komentara o “Deep Purple u Areni: Šta sada?!

  • Djole

    sve je ovo kul,
    ali ne razumem vecitu potrebu nasih ljudi i novinara da bendovi ostvare nevidjenu bliskost sa Beogradom i Srbijom…period izolacije se zavrsio, i drago mi je sto se dolasci velikih bendova podrazumevaju. uzivajte u muzici.

    Reply
  • yasshocus

    borio se sa visim tonovima?hahahh pa normalno je da matori covek ne moze da peva sad kao pre 30ak godina…..svasta

    Reply

Ostavite komentar: