Davor Gobac (Psihomodo Pop): “Dedlajnovi su čarobna stvar”

Povodom obeležavanja 15 godina od smrti kultne rok ikone Joeyja Ramonea, Mikser House i beogradski festival subkulture Paralel 15. aprila organizuju celodnevni program. Tom prilikom će Beograd ugostiti i zagrebački bend Psihomodo Pop koji će održati koncert i promovisati svoj novi vinil. Nešto više o tome, kao i još koječemu, za Balkanrok je rekao frontmen benda, Davor Gobac.

BR: Za naš portal ste 2010. godine izjavili: “Mi smo ti pank rok and rokenrol bluz bend.” Da li ostajete pri tome? Hoće li se možda u skorije vreme ovom skupu žanrova priključiti još neki?

Gobac: U pravu ste, baš ste mi uzeli riječ iz usta. Mi smo i dalje Punk Rock grupa, sviramo i blues tu i tam… Sad sviramo i malo soula… Ali prije svega mi smo Punk Rock grupa.

BR: Da li očekujete dobar odziv publike na predstojećem koncertu u Beogradu? Šta obećavate publici koja će doći?

Psihomodo PopGobac: Očekujem da će biti dobar odaziv. Obećajem da ćemo svirati odličan rock n roll kakav je danas rijetkost bilo gdje čuti.

BR: Svi o tome govore kao da znaju, ali možemo li od Vas čuti nešto više o tome koliko je jak zapravo uticaj Ramonsa na stvaralaštvo sastava Psihomodo Pop?

Gobac: Nas prati ta fama jer smo imali Ramonu na prvoj ploči i tako da svi pričaju Ramonesi, ali zaprav… Ok, ja osobno također volim Ramonese kao i svi u bendu… No, kad smo prvi put došli u Nizozemsku i izvrtili se na MTV-u, njihove novine su pisale da mi više ličimo na Johnnyja Thundersa, čak na Stonse. Nisu nas toliko vezali uz Ramonese. A kaj se tiče Ramonesa i tog pogleda na glazbu, tog minimalizma, a to sve, pak, proizlazi iz surfa, garage bandova iz 60tih… Ramonesi su samo to dobro prelomili. J. Ramone je i sam rekao da su oni dokaz da čovjek ne mora biti nekakav pregenijalan svrirač da bude rock ‘n’ roll zvijezda.

BR: Cela manifestacija koja se održava 15. aprila je zapravo obeležavanje 15 godina od smrti kultne rok ikone Joeyja Ramonea, a u programu stoji da ste Vi jedan od govornika na tribini koja će se održati tim povodom. Kako je došlo do toga?

Gobac: Mi smo poznati da smo ljubitelji Ramonesa. Svirali smo s njima, družili… Drago mi je da ćemo pričati o J. Ramoneu kojeg osobno jako volim i upoznao sam se s njim. Mislim da je bio baš divan dečko. Mi ćemo također tih dana promovirati i naš posljednji vinil, “Ćiribu Ćiriba”.

Psihomodo PopBR: Kako je izgledao rad na novim pesmama za “Ćiribu Ćiriba”?

Gobac: Prvo smo snimali demo snimke u našem studiju, a onda smo započeli suradnju s našim novim producentom Srđanom Sekulovićem – Skansijem koji je vrlo doprinio zvuku kakvog imamo na ploči. Išlo je sve to dosta brzo i prirodno.

BR: Zajedno sa Anjom Rupel, nedavno ste “oživeli” pesmu “Kako bih volio da si tu”. Kako ste zadovoljni njenim plasmanom kod publike?

Gobac: Pa to je super za regiju. Anja Rupel je poznata pjevačica izvrsnog Videosexa. Sjećamo se njene suradnje s Laibachom. Sjajna, kultna, pjevačica i drago mi je da smo oživjeli tu pjesmu zajedno.

BR: Koju pesmu možete nazvati najvećim trijumfom svoje karijere? Ili takva pesma tek dolazi?

Gobac: Pa ne znam, to je kao da majku pitaš koje dijete više voliš… Možda baš ono hendikepirano.

Psihomodo PopBR: Da li je isti osećaj kada čujete publiku koja zajedno sa Vama peva hitove sa poslednjeg albuma i onog prvog?

Gobac: Istina, pjevaju sve hitove. Jednako je dobar osjećaj.

BR: Da li mislite da se i danas piše tako što se muzičar prepusti trenutku i sačeka da pesma sama „dođe do njega“ ili je i umetnost potpala pod pritiskom rokova koji se moraju ispuniti?

Gobac: Pa dedlajnovi su čarobna stvar. Ne mora to biti nužno loše. Ja imam iskustva u životu da je, kad je bio dedlajn, znalo biti korisno. Ne bih tad odugovlačio nego bih to napravio. Kad imaš vremena misliš da zauvijek imaš vremena, pa se sve razvodni. Ima danas ljudi koji rade i bez i sa opterećenjem. Ja mislim da su ove komercijalnije grupacije pod puno većim pritiskom jer to je ipak zarađivanje novaca.

BR: Kakvi su bili uslovi za mlade muzičare kada ste Vi počinjali? Kako je uopšte izgledalo to vreme u poređenju sa današnjim?

Gobac: Pa u ono vrijeme je bilo više slobodnog prostora. Mislim da su si urednici mogli dati na volju kaj će pustiti. A danas, mislim da je program na radijima izrežiran po špranci i tu nema previše improvizacije.

Psihomodo PopBR: Mislite li da je sada mladima teže ili lakše da se ostvare u Srbiji?

Gobac: Ne znam kaj bi rek’o. Uvijek je bilo kao teško, ali danas se čini nemoguće. Danas je lakše snimiti nosač zvuka, ali ga je teže prodati i postati popularan nego nekada.

BR: Glumci smatraju da talenat zapravo podrazumeva skup talenata i da čovek koji ga poseduje ne može da se uokviri samo jednom vrstom umetnosti. Da li biste se Vi, kao muzičar, složili sa tim?

Gobac: Neki ljudi imaju potrebu za tim, neki nemaju. Mislim da je to dosta individualno, ja ne padam nešto na riječ umjetnost. Kao što je Keith Richards rekao da je ART samo skraćenica od ARTHUR.

BR: Da li biste promenili nešto što se tiče karijere, da možete?

Gobac: Bi, uspio bih u Americi i znatno bih si podigao bankovni račun i radio bih svjetske turneje… Snovi.

Ostavite komentar: