David Gilmour u Puli – Kosmička avantura za pamćenje

David Gilmour

David Gilmour / foto: Nemanja Đorđević

Kada sam se juče čuo sa majkom rekavši joj da idem u Pulu na Dejvida Gilmora, žena nije zvučala previše zaprepašćeno, već me je iznenadila činjenica koja je ispalila u sekundi? “Pa sine, čovek je skoro bakino godište!” Vala stvarno. Vokal i gitara, duša Pink Floyda koja je ona upijala kao tinejdžerka zalazi u sedmu deceniju svog života i još pravi evropsku turneju. Kako li će to zvučati? Kako li će pevati? Šta nam je pripremio? Kako će sve to izgledati bez božanske klavijature nebeskog Ričarda Vrajta… pitanja koja su se samo gomilala u mojoj glavi.

David GilmourSam dolazak u Pulu je polako krenuo da otklanja sve te početne sumnje. Kao prvo, Pulska arena je najakustičniji prostor u kojem sam imao prilike da prisustvujem i doživim neki koncert, samo mesto jezivo podseća na Floydov kultni nastup u Pompeji. I ko zna, možda je Gilmorov tim baš iz tog razloga izabrao da odavde krene na svoju evropsku turneju promovišući svoj četvrti po redu studijski album i održi prvi koncert pod zvezdanim nebom. Nećemo računati prošlonedeljni klupski nastup u Brajtonu. To je ipak zagrevanje i priprema pred domaćom publikom.

Prelepa Pula nije delovala “spremna” za koncert. Grad nisu ukrašavali plakati, bilbordi, natpisi ovog nesvakidašnjeg koncerta pa je pomalo delovalo čudno kako li će Hrvati dočekati Gilmora. Možda je razlog to što su sve karte planule za sat vremena pa se jednostavno nisu trudili, svesni svoje turističke veličine i lepote a pre svega i strateškog položaja izlaženjem na more.

David Gilmour

Par sati pred koncert, ljudi iz celog sveta su krenuli da popunjavaju prostor Pulske arene. Neki su sedeli u parteru i na tribinama, a dosta njih se odlučio i na stajanje, našavši neko mesto gde neće smetati ostalima. Bilo ih je stvarno iz celog sveta: Australije, Belgije, Nemačke, Holandije, pa čak i iz Brazila. Tačno u najavljeno vreme kreće gašenje svetla, cvrkut ptica i prvi tonovi prepuni topline i dobrodošlice otvarajuće pesme “5 AM” sa kojom Gilmor najavljuje svoj novi studijski album “Rattle That Lock” koji izlazi 18. septembra. Dok traje ovaj prelep instrumental i plavetnilo pred kojim je bend sakriven, počinjemo da budemo svesni da sve ovo ipak nije san. Počinje koncert na koji ćemo svaki detalj upijati i pamtiti ga do kraja života. Naredne dve numere, samouvereno nastavljaju sa tim novim albumom. Prvi singl istoimenog naziva kao i album već kreće da se uvlači pod kožu, pogotovo kada krene Gilmorov solo deo gde ga publika pozdravlja aplauzom. Na “velikom oku” iza benda kreću detalji iz spota “Rattle That Lock”. Nakon nje, setna “Faces of Stone” i akustična gitara samo su pripremili prisutne na najkomercijalniju pesmu koja je sledila. Jeste, pogodili ste “Wish You Were Here” je demonstrirala svu moć ovog antičkog spomenika gde se čuo bukvalno svaki detalj. Publika je naravno brže bolje pojurila telefonima da je snimi. Bend je nastavio sa sviranjem novog albuma pa je sledila “A Boat Lies Waiting” gde je tamnoputi par pratećih vokala došao do izražaja. Primećujući da te pesme nešto hladnije prolaze, Gilmor se izvinio prisutnima što album zvanično izlazi nedelju dana kasnije. Naredni trenutak kada je bend raspametio prisutne desio se upravo kada je krenuo sa ređanjem Floydovih političkih klasika “Money“, “Us and Them” kao i “High Hopes” koje su praćene horskim pevanjem Gilmoru, a i bendu su izmamili osmehe. Između tih numera iskusno je provukao “In Any Tongue“, možda jedna od najlepša pesma sa novog albuma.

David GilmourPomalo neočekivano, taman zagrejanoj masi bend se zahvaljuje i pomalo umoran Gilmor najavljuje dvadesetominutnu pauzu. Za ono što je kasnije sledilo stvarno nam je trebao predah. Audio-vizuelni spektakl ne prestaje, već samo kulminira. Omaž Sidu Baretu kreće sa “Astronomy Domine“. Kosmička pesma koja otvara “The Piper At The Gates Of Dawn” iz 1967. godine pretopljena je u možda najbolji momenat te večeri, “Shine On You Crazy Diamond” koja je odsvirana u celosti. Najbolesnija rasveta koju smo imali prilike da gledamo se desila bukvalno za vreme izvođenja te pesme. Fantastično uvežbani bend nas je oduvao sa planete zemlje i tamo negde daleko bacio u nepovratni trans. Svestan šta je uradio, Bog gitare spušta tempo sa nežnom “Fat Old Sun“, a kasnije nas vraća u svemir sa po jednom od njegovih najboljih solo pesama – “On an Island“. Džezić “The Girl in the Yellow Dress” i naredni singl “Today” sa novog albuma prisutnima otkrivaju Gilmorove nove dimenzije koje jako teško prolaze uživo. Očigledno bend najviše uživa svirajući te pesme zato što ih je zadnjih nekoliko godina radio.

David GilmourVeliko finale, kao i sam bis je jednom rečju Pink Floyd. “Sorrow ” i čuvena stvar sa “The Wall” – “Run Like Hell” je podigla sve na noge. Bis su svi ispratili sa osmesima na licu jer su usledile “Time” i naravno naizbežna “Comfortably Numb” za sam kraj uz beskonačno dug aplauz dok se bend klanjao publici i polako povlačio sa bine.

Iako mu je glas na trenutke pucao, Dejvid Gilmor je pokazao da je i dalje neprevaziđen gitarista čije koncerte pratimo sa ushićenjem. Naravno, bend sastavljen od profesionalaca, od kojih recimo Džon Kejrin nastupa i sa Votersom, bili su na visini zadatka i dočarali atmosferu svojim muzičkim umećem. Kada bih se potrudio da razmislim šta bih zamerio sinoćnjem dvočasovnom spektaklu, ostajem bez ideja. Kratko, koncert za večito pamćenje.

Set lista:

Prvi set

  • 5 A.M.
  • Rattle That Lock
  • Faces of Stone
  • Wish You Were Here (Pink Floyd)
  • A Boat Lies Waiting
  • The Blue
  • Money (Pink Floyd)
  • Us and Them (Pink Floyd)
  • In Any Tongue
  • High Hopes (Pink Floyd)

Drugi set

  • Astronomy Domine (Pink Floyd)
  • Shine On You Crazy Diamond (Parts I-V) (Pink Floyd)
  • Fat Old Sun (Pink Floyd)
  • On an Island
  • The Girl in the Yellow Dress
  • Today
  • Sorrow (Pink Floyd)
  • Run Like Hell (Pink Floyd)

Bis

  • Time (Pink Floyd)
  • Breathe (Pink Floyd)
  • Comfortably Numb (Pink Floyd)

David Gilmour

Save

Ostavite komentar: