David Bowie: Album po album (1977-1979) – Berlinska trilogija

david_bowieAko jednom pobegneš u svet umetnosti nikada iz njega ne izlaziš potpuno. Nagoveštavajući nešto zanimljivo maničnim senzibilitetom na Station To Stationu, David Bowie peva o kokainu i ljubavi. Klasično romantičarski reklo bi se. Iz tog novog bunila, kao da želi da spreči da Thin White Duke postane novi Ziggy Stardust, medijski mesija, beži u Zapadni Berlin sa ortakom Iggyem Popom da preporodi svoju karijeru, ni sam ne sluteći koliko. U kolaboraciji sa producentom Brianom Enoom, inače pionirom ambijentalne muzike, Bowie stvara tri svoja do tada najeksperimentalnija albuma.

Berlin izvlači to kod umetnika, daje potpunu slobodu i nezavisnost od uticaja bilo kakvog izvoljevanja publike i industrije. Pokidao je lance koji su ga vezivali za očekivanja drugih, stisnuo je zube i uradio ono što je samo on hteo. U periodu od 1977. do 1979. izdaje svoj kako ga on naziva „triptih“, u narodu poznat kao Bowieva berlinska trilogija: Low (1977), “Heroes” (1977), Lodger (1979).

Low (1977)

Image

Ovo nije muzika koju ste očekivali da čujete od rock’n’roll muzičara. Ovo je art rock, experimental rock i ostavlja u čudu, da li je ovo Bowie ili vas neko zeza. Šta god da je, glavna reakcija vašeg organizma se manifestuje kroz dizanje dlaka na telu. Bowie sa ovog albuma je tužan lik, zamalo pa depresivan. Album je krcat instrumentalima i teksturama koje izoluju vas od sveta, a vaš svet menjaju novim. Bowie je uvek napadao svest slušalaca, uglavnom tekstom, ali ovim ostvarenjem kao da se hvali koliko je u stvari njegova moć nad nama velika. Teksture i „klikovi“ pršte na sve strane, sve je novo. Slušajući ovaj album, steći ćete utisak da ovo nije David Bowie, već neki revolucionarni umetnik koji menja muziku zauvek, a onda ćete opet pogledati omot i ništa vam neće biti jasno. Nebitno jesu li to jezive minimalistčke melodije polu-instrumentalnih Warszawa i Art Decade ili britki zvuci pesama Sound And Vision i Be My Wife, Low pogađa kao nijedan Bowiev album do sada.

“Heroes” (1977)

heroes

Iste godine, još jedno remek-delo, u neku ruku značajno različito od Lowa. “Heroes” je album koji zadržava eksperimentalni zvuk i karakterističnu produkciju Briana Enoa, ali se čini nešto veselijim. Nema mračnog osećanja, bar ne u tolikoj meri koliko na albumu Low. Iako se ovaj period smatra undergroundom, ovaj album iz trilogije je iznedrio možda najveći hit u karijeri, naslovnu numeru, Heroes. Ona jednostavno opisuje ovaj njegov period, filozofiju i stav ali kroz romantičnu postavku o dvoje mladih koji su heroji vremena koje ih ne razume. Nije potrebno biti Stephen Hawking da zaključimo da Bowie peva o sebi. Gitare i ritmovi su agresivniji nego na Lowu, Bowie je veseliji ali zvuk je isti. Uticaj lokalnih underground žanrova je maltene opipljiv. Album ulazi u uši daleko lakše od Lowa. I dalje ne mogu reći da je ono što dopire iz zvučnika pop i komercijalno, doduše, jako je zarazno i prijatno za uho. Forma popa koja je ovde počela da se krčka je kasnije prerasla u tzv. New Romantic Pop koji je bio glavna karakteristika cele dekade osamedesetih. “Heroes” je savršeni miks umetnosti, eksperimenta i pop muzike koji, iako nikada ne garantujući kakav će biti rezultat, od tih albuma pa do dana današnjeg, garantuje Bowiev kvalitet. Uticaj ove ploče je evidentan i na samom Bowieu kasnije, uskoro ćemo videti i kako.

Lodger (1979)

lodger

Treće eksperimentalno izdanje kojim Bowie zaključuje svoje berlinske dane, naginje ka malo ustaljenjijem pop zvuku, ali se ne odriče umetničkog eksperimentisanja. Ovo nije hladno kao Low, niti je zarazno kao “Heroes”, ono što i dalje jeste svakako je eksperiment. Modernije je produkcije od prethodna dva što je i logično s obzirom na godinu izdavanja. Eno je i dalje tu, ali Bowie se potpuno nalazi u ovome. Od uvodne Fantastic Voyage pa preko Yassasina i Red Money, muzika zvuči organskije, elektronski efekti su gotovo neprimetni, ali i dalje prisutni. Eksperiment nije gotov ali je poprimio čvršći oblik. Ruku na srce, Lodger nema onu impulsivnost kojom odišu Low i “Heroes”, ali je ipak zvuk berlinskog Bowiea, umetnika i eksperimentaliste.

Berlinski triptih, kako ga sam autor zove, ili berlinska trilogija, kako je među publikom i kritikom poznata, je ključni trenutak Bowieve karijere. Do sada se Bowie merio po albumu Ziggy Stardust, od berlinske trilogije, meri se po njoj. Bendovi su nastajali pod uticajem ovih albuma (pri tom Low biva najuticajniji kod underground bendova), pesme sa ovih albuma su obrađivane više nego bilo koje Bowieve druge (Heroes nema ko nije obradio). Ova tri albuma su Davidov magnum opus i najveća veza između onog Bowiea koji je harao glam rock scenom i Bowiea koji stvara nove žanrove i muzičke pokrete i pravce. Ovakav tip umetnosti će Bowie maestralno poturiti kao robu i stvoriti kult od sebe. U prelazu u novu dekadu, sa lakoćom će ostati na tronu na sceni sa kojeg ga niko još uvek nije skinuo. I neće.

Ostavite komentar: