Damir Avdić

Human Reich

Izdavač: Kapital Record, 9.9. 2013.

Producent: Neven Smolčič

Žanr: alternative/garage rock, hardcore punk

Trajanje: 68:40

4.0/5

Ocena

Od andergraund autora, koji je, kao i mnogi drugi pre i posle njega, prvi diskografski korak u solo karijeri načinio uz pomoć Zdenka Franjića i njegove etikete Slušaj Najglasnije, Damir Avdić je za nepunu deceniju došao do statusa jednog od najjačih autorskih ličnosti na prostoru bivše države.

Njegov peti studijski album, „Human Reich“, nastavak je serije albuma snimljenih „na jednom akordu“, kako sam kaže, i posvećen je onima koji „ne zbrajaju i ne oduzimaju jabuke i kruške, jer znaju da su i jedno i drugo vočke.“

Avdićev minimalizam nije onaj konceptualne umetnosti koje će iscediti sve životne sokove umetničkog dela kako bi pokazao banalnost ili čak odsustvo sadržine. Naprotiv, zaobliaženjem ograničenja koju kompleksne forme postavljaju, taj minimalizam postaje „maksimalizam“ sadržine. To se i primećuje kako minimalnom strukturom pesama, tako i samim odsustvom pratećeg benda, pa se sve svodi na korišćenje kapaciteta mikrofona, gitare i pojačala, iz čega proizilazi vrlo direktan, sirov, i na momente vulgaran izraz, koji pogađa „pravo u lice“.

Tu leži i osnov kritike ovakvog pristupa, posebno od strane konzervativnije i konvencionalnije kritike i publike. No, uz poštovanje njihovih argumenata, otpisivati autora zbog načina izražavanja, pritom zanemarujući njegove stavove, može se takođe tumačiti i kao otpisivanje ili negiranje nešto direktnijeg artikulisanja stvarnosti zarad one lepše upakovane, koju, iz ovog ili onog razloga, najčešće favorizuje gorespomenuti tabor. Prednost ovakvog izraza je upravo u tome da nema pošteđenih, to jest, stojeći iza kulisa ustaljenih binarnih opozicija, Avdić postaje pravi socijalni komentator svoga vremena.

Kao i „Mein Kapital“, album „Human Reich“ pokušava da raspakuje stvarnost i razotkrije svet u kojem je „novac oltar; MMF bogomolja; kamatar svetac; valuta ikona“, kako naslovna pesma opisuje. „Human Reich“ je opis distopijskog društva, samo što, nažalost, ono isuviše podseća na današnju svakodnevicu. Kako i sam naslov govori, „Human Reich“ je društvo u kojem suprotnosti koegzistiraju do nivoa apsurdnog. Iako Orvelova „1984.“ nije namenjena da bude priručnik, Avdić, na primeru „ljudskih prava“, pokazuje da ukrasti reč, a zatim i njeno značenje, je danas itekako ustaljena praksa.

„Human Rights“ je priča o sprečavanju kršenja ljudskih prava kršenjem ljudskih prava, poznata od Hladnog rata do danas, pa Avdićev narator može, svejedno, da bude neki nesrećnik iz Vijetnama, Latinske Amerike, bivše Jugoslavije, ili sa Bliskog Istoka. Sa „Matičnjakom“, Avdić svom opusu pridodaje onu posebnu pesmu, o prolaznosti života, koju dobar deo pesnika napiše u jednom trenutku svoje karijere. „Matičnjak“ je meditacija o pesnikovoj zaostavštini kao načinu izdizanja iz „rulje“, kako njega samog, tako i njegovih sledbenika (motto: „ars longa, vita brevis est“).

Šestominutni guslarski punk „Babilon Vs. Nova djeca“, ispričaće vam priču u kojoj nećete zasigurno znati gde je “Bablilon”, ko su “Nova djeca” i ko je “Ona”, no možda ne bi bilo loše tražiti odgovore u redovima iz prethodnog pasusa. Ironična „Kaos“ hvata onaj autodestruktivni aspekt našeg mentaliteta (ne privrjeđuj; ne doprinosi zajednici; budi parazit društva; kad uništiš sebe; uništićeš i sve što ti smeta), podsećajući na crnohumorni vic o čoveku sa ovih prostora koji od duha iz čarobne lampe, koji će mu ispuniti želju ali pod uslovom da njegov komšija dobije duplo više, traži da mu duh izvadi jedno oko.

Antinostalgična, „Rođen kad je bilo bolje”, inače citirana na početku ovog teksta, igrom reči vam govori da je bilo bolje dok nije bilo „bolje“, jer „onda je bolje došlo na moj prag; i sad je svaka minuta; moja minuta; šutnje; amin.” Naredne tri stvari, „Izeta“, „Muharem“ i „Fadil“, tematska su trilogija pesama u formi anegdote, koja, i pored svoje zanimljive tematike, posebno dvanaestominutna monodrama „Fadil“, svojom dužinom i sadržinom će vas odvesti u jedan drugačiji ambijent od ostatka albuma. Zato se ove tri stvari čine kao umetnute u album bez poštovanja koncepcije ostatka pesama.

Ovaj materijal bi se bolje pokazao kao tematski EP, ili pak kao bonus materijal izvan trackliste ovog albuma. Bez ove tri stvari usred albuma, sam materijal bi bio bi dosta koncizniji i tematski koherentniji, sam proces slušanja prijatniji, a i sama dužina trajanja albuma ne bi bila ugrožena. Još jedan dokaz u prilog ovoj tezi je i pesma “Repetitio”, koja se svojom istorijskom tematikom nadovezuje na “Rođen kad je bilo bolje“. Postoji dosta gorčine u Avdićevom tumačenju ovdašnje istorije, koje se svodi na krilaticu „repetiranje“ je „majka znanja“ u borbi „za bilo koga, protiv bližnjeg svoga“.

Crnohumorna „Slika“ je autobiografski pogled na dešavanja u Jugi, od epizode „sedamdesetdeveta“ („beđ Clasha nosim ja”), do epizode „devedesete“ (“ne izgori London, izgorismo mi”). „Bolje je“ opisuje šarenu lažu konzumerističke filozofije koja je, avaj, zahvatila i ove krajeve, pa je po Avdiću ipak bolje dok nema „boljeg“. „Stoljeće“ je još jedna autobiografska crnohumorna pesma o pola veka Avdićevog života, koja daje jednu bitnu a tako jednostavnu životnu lekciju: „i ja kažem ženi; suprugo, situacija je ozbiljna; i ona kaže jeste; mali ti se posr’o; a ti gledaš ta sranja”.

Dakle, kako i pređašnji stihovi govore, od političkih i ekonomskih propagandnih priča često zanemarujemo naše najbliže obaveze prema njima, pa zato poslednju pesmu na „Human Reichu“ Avdić upravo posvećuje svom sinu. „Sine“ je možda i najbolja stvar na albumu, zato što pleni svojom beskompromisnom iskrenošću. Ova pesma je i najfiniji primer jedinstvenog autorskog pristupa karakterističnog za ceo Avdićev opus, kakvog je teško naći i izvan ovih prostora. Mnogi bi se na zapadu postideli od Avadića, St-a i drugih ovdašnjih autora, imajući u vidu rezultate koje postižu u ovdašnjim uslovima.

Konačno, „Human Reich“ je kvalitativna hronika današnjice koja vam stoji na raspolaganju ukoliko ste željni autentičnog autorskog izraza, izvan „standardnog“ političko-ekonomskog ideološkog pakovanja. Iako vam se neće dopasti sve što ćete na njemu čuti, što samo po sebi govori nešto o stvarnosti u kojoj živimo, ovaj album je jedna dobra rehabilitacija od omamljujućih šarenih laži, koje nam oblikuju svakodnevni život. Kako su to veliki Buldožer rekli pre tridesetak godina: „ako bude trebalo, tri puta dnevno jedu kašiku uz malo vode“.

Ovo drugo već znate sa TV-a: „za neželjene reakcije posavetujte se sa vašim lekarom ili farmaceutom“.

Spisak pesama:

1. Human Reich (5:44)
2. Human Rights (3:58)
3. Matičnjak (2:54)
4. Babilon Vs. Nova djeca (6:18)
5. Kaos (3:41)
6. Rođen kad je bilo bolje (6:36)
7. Izeta (3:14)
8. Muharem (3:02)
9. Fadil (12:04)
10. Repetitio (5:18)
11. Slika (3:52)
12. Bolje je (4:59)
13. Stoljeće (3:33)
14. Sine (3:27)

Ostavite komentar: