Daft Punk

Random Access Memories

Izdavač: Columbia, 17.5.2013.

Producent: Daft Punk

Žanr: Disco, funk, electronic

Trajanje: 74:24

4.3/5

Ocena

Hajp koji je kreirao marketinški tim Daft Punka i Columbia recordsa zadao je domaći zadatak svima koji se bave tim poslom. Nestrpljenje i iščekivanje ploče došlo je do te tačke da bi se „Random Access Memories“ prodao u ogromnom tiražu i da sadrži sat vremena statičke buke.

Slučaj nije takav, ploča je stvarno odlična. Ne izuzetna kao što se očekivalo, ali svakako teži tome. Šta reći za album koji je osvojio svet sa reklamom koja je sadržala samo 15 sekundi novog materijala? U kratkom roku po njenom emitovanju, Internet je bio pun remiksa, a i mora da priznam da je to možda 15 sekundi jedne savršene gitarske funk melodije. Kasnije je bend, iako nije nastupao na Coachella festivalu bio njegova zvezda zbog video oglasa koji je otkrio nastavak 15-sekunde melodije pesme sa Farelom Vilijamsom (N.E.R.D.). A kada se pojavila „Get Lucky“ svet je bio kupljen… školski primer instant hita. Prva pesma kojom su Daft Punk osvojili vrh britanske top liste, i to mesto drže već tri nedelje… a čak ni zvanični spot još nije objavljen. Album je napokon stigao, čekanju je kraj i vreme je da se zaplovi kroz novu kreaciju francuskog dua.

Ako „Get Lucky“ sa Najlom Rodžersom i Farelom Vilijamsom nije nagovestila kakav će fank i disko zvuk imati album, onda će to potvrditi već prva pesma „Give life back to music“. Iako je glas sniman vokoderom, druge elektronike jedva da ima. Živ bubanj, bas, rok i fank gitara uvode nas u priču o tome „kako napraviti elektronsku muziku sa živim instrumentima“. Zajedno sa narednom pesmom („Game of Love“) muzika odiše duhom albuma „Homework“ i „Discovery“. Iako je muzika za film Tron: Legacy bila poslednji materijal ovo dvoje androidnih likova, „Random Access Memory“ već pri samom startu odbacuje taj futuristički zvuk i akcenat baca na prošlost, začetke disko, dens, fank, pa i elektronske muzike. Na momente, zahavaljujući Farelu Vilijamsu, zalazi i u neke soul struje.

„Get Lucky“ jeste pravi hit na albumu, ali ne i najbolja pesma nja njemu. Pravi zvuk ploče upravo je u epskoj kompoziciji „Giorgio by Moroder“. Prava simfonija elektronske dens muzike, čiji su začetnici upravo Daft Punk. Ubačen je monolog jdnog od najboljih disko producenata Đorđija Morodera, a za snimanje su korišćeni svi mikrofoni nastali od 60ih pa do danas. Đorđo priča o produkcijskim tehnikama i sve se to stapa sa elektronskim semplom koji je obogatila džez gitara. Potpuno netipično i nesvakidašnje za ove momke. Očigledno je istina da je za uspeh potrebno izaći iz zone komfora. Dvojac sa kacigama je iskoračio iz te zone i stvorio pravi dragulj u svojoj diskografiji koji se, kako dalje pesma odmiče, pretvara u energični šou koji diktiraju bas gitara i bubnjevi.

Within“ je pretežno klavirska, za šta zasluge idu Čiliju Gonzalesu, ali generalno usporava album i koči njegovu dinamiku… jedna od pesama bez koje se moglo. „Instant Cruch“ obećava da će biti još jedan letnji hit. Glas pozajmljuje Džulijan Kasablankas, frontmen The Strokes. Njegov novi trend pevanja iz visokih registra, zbog čega mu glas zvuči piskutavo, očigledno je svoje mesto napokon našao tek na ovom disku. Iako je ovo Daft Punk disk, na njemu se našla The Strokes pesma. Pod time mislim na noviji materijal benda. Ovaj pravec definitivno leži više muzici Daft Punka nego li Strokesa, čak i sa gitarskim solom koji su Francuzi ubacili. Nije nerealno očekivati da ovo bude naredni spot.

Lose Yourself To Dance“ je lošija numera sa Farelom Vilijamsom. Ponavlja trend albuma sa fank rifom, ali nešto tu ne štima… nešto nedostaje, pa deluje pomalo isprazno, da ne kažem promašeno. Za „Touch“ već mogu reći da je promašaj. Previše je kompleksna i dugačka i to je ubilo njenu čar. Previše je stilova izmiksovano u tih 8 minuta i 17 sekundi. Od neke sitkom inspirisane fank teme, preko pop vokala Pola Vilijamsa, orkestarske muzike, klavira sa „Get Lucky“ rifom, pa sve do vokoder vokala, hora… negde sam pročitao da je numera sačinjena čak od 250 elemenata. Potpuno besciljna papazjanija.

O „Get Lucky“ je već pisano dosta toga. Treba dodati da je jako topla, rasplesana, pevljiva, sa seksualnom tenzijom koju nagoveštava tekst.  Na „Beyond“ se ponovo iza vokodora krije Pol Vilijams i definitivno je njegovo gostovanje na ploči bilo suvišno, možda je subjektivni doživljaj, ali nekako Vilijams nije ušao u suštinu albuma. „Motherboard“ je instrumentalna, sa dosta spejs i progresiv elemenata da bi možda mogla da prođe kao muzika za originalni film Tron. Odskače od ostatka albuma, ali je zbog svog futurističkog prizvuka možda i zasluženo nazvana „matičnom pločom“.

Završnica albuma je jako interesantna. Najčistiji vokal na albumu ima Tod Edvards na pesmi „Fragments of Time“. Potpuno je čil out, snimana je u Kaliforniji i lepo ilustruje jedan lagani dan na plaži Pacifika. Panda Ber iz benda Animal Collective odlično se uklopio u deo vizije albuma koji je okrenut futurizmu i eksperimentisanju, na pravi način nas priprema za sam svršetak priče. „Contact“ sadrži semplove pozajmljene od NASA, sa misije Apolo 17. Svoj elektronski pečat dao je DJ Falcon u ovoj kompoziciji koja zvuči kao prava zamisao budučnosti iz ugla naučno-fantastičnih filmova 70ih i 80ih. Ako mislite da samo elektronski deo na njoj valja, varate se, pesmu nosi bombastično bubnjarsko džemovanje. Pesma je nastala još 2002. godine, i dobro je što je bend smogao snage da je napokon objavi. Slobodno mogu reći da je ovo savršen kraj diska… uzbuđenje je na maksimumu, zenice proširene i organizam traži još…

Album je produkcijski savršen, čini se da je mnogo pažnje posvećeno svakom segmentu svake pesme i da su Tomas Bangalter i Gaj-Manuel de Omem-Kristo vodili računa o svakom detalju. Iako album nije savršen, sigurno je da može da bude podsticaj za mnoge muzičke polemike i da bude jedna od lektira elektronske muzike, kao što je kompletan opus ovog benda.

Ostavite komentar: