Core veče u “Festu”

Cold in December 1

Cold in December; Foto: Branislav Mihajlović

Zemunski klub „Fest“ je iskoristio priliku da ovog puta obuhvati bendove koji unutar svog zvuka neguju core elemente (deathcore, metalcore, hardcore). Svirka je primarno organizovana od strane bugarskog sastava Cold in December, koji je ovim nastupom započeo prolećnu turneju po regionu. Kao domaća podrška su se pojavili beogradski kvartet Rain Delay, zatim Cyreign, kao i mladi gosti iz Pančeva, INNO. Solidno popunjen klub je bio vrlo prijatan uvod u veče, pogotovo sa posetom brojnih članova iz bendova Phobos, Face Off, kao i drugih sastava.

Svirka je počela oko 20:30 kada se Rain Delay popeo na binu. Bend trenutno aktivno radi na novom, četvrtom po redu, albumu koji bi trebao da ugleda svetlost dana do kraja tekuće godine i tokom sadašnjih nastupa izvodi već neke od novih pesama među kojima se izdvojila „Winged Lion“.

INNO 1

INNO

Nastup je započeo semplom gde devojke iz vokalnog sastava Antem izvode segment „Salve invicta“ u a capella verziji koja je preuzeta iz oratorijuma Juditha triumphans devicta Holofernis barbarie Antonia Vivaldija. Nakon nje, prva po redu pesma sa trećeg albuma „Slumber Recon“, „The Medina Division Has Ceased to Exists“, zagrmela je sa bine. „Falling Asleep in Real Time“ je prikazala pokretnije pasaže u deonicama gitare, kao i karakterističnu fuziju distorziranog zvuka i akustičnih momenata. Mala zamerka bi se mogla uputiti na pristup growl deonicama koje, iako su stilski u domenu dubokog, nižeg registra i u maniru starijih doom bendova, nemaju jasan izgovor teksta i deluju pomalo nerazumljivo i haotično. Sledeća na redu je bila „Veneto Slumber Recon“. Završni deo pesme (sa harmonskom progresijom koja podseća na „RinasekConsecrationa) je odličan, pogotovo melodija u deonici glasa zajedno sa harmonijom daje odličan zaključak pesme. Singl „Shiseido“ je doneo nešto agresivniji i pokretniji zvuk u setu i prijatno dao kontrast na prethodno odsvirani materijal. Još jedan osvrt na venecijanski ambijent je ostvaren sa „Par Ti, San Marco“. Naredni deo nastupa je bio posvećen novom materijalu koji se očekuje na novom albumu i prva pesma po redu je već navedena “Winged Lion”. Sledeća po redu je bila “Providence“, dok je očekivana “Samarcolin” morala izostati usled manjka vremena. Na kraju, premijerno je izvedena nova pesma po imenu “Kyoto Daylight Recon“. Pesma sadrži agresivne deonice zajedno sa growl deonicama u glasu, ali jedna od značajnih osobenosti jeste deo u disko ritmu koji podseća na neke momente Pain of Salvationa, odnosno Raunchya. Pešić je najavio sledeće bendove i zamolio publiku da ostane i podrži ih.

Sledeći na redu je bio INNO koji je iskoristio priliku da prikaže publici djiapazon svojih autorskih pesama, kao i nekoliko obrada modernih metalcore bendova. Nakon introa, prva pesma je bila “Far From the Path“. Nakon nje, usledile su “Faithless“, a zatim “Rising Hope” i “Choices“. Sastav vrlo uspešno kombinuje core elemente uz korišćenje povremenog blast beata, snažnog vriska i naravno groove momenata. Usledile su obrade While She Sleepsa (“Seven Hills“), Killswitch Engagea (“Fixation on Darkness“) i na kraju brutalniji kraj svirke uz Parkway Drive i pesmu “Dead Man’s Chest“.

Cyreign 1

Cyreign

Cyreign se pojavio na sceni oko 22:45 uz svoj karakteristični brend melodeath/metalcore zvuka. Uz manju pauzu usled podešavanja zvuka, kao i opreme, intro je započet. Nažalost, bilo je problema sa puštanjem semplova koji prate pesme i daju im pomalo industrial šmeka tako da je set odsviran “na suvo”. To, na sreću, nije previše omelo sastav da prikaže snažan, uvežbani set. Među prvim pesmama se našla “Dead Bride“, koja unutar svojih metalcore elemenata sadrži i melodijske linije nalik na Paradise Lost. Naredna pesma je bila “My Disciple”. Dušan Kondić, frontmen, koristi growl dubljeg registra (deathcore manira) kombinujući ga sa vriskom Killswitch Engagea. Kao gost u pesmi se pojavio Miloš “Šakal” Marjanović, nekadašnji frontmen benda From Sin koji je doprinosio sa udvajanjima deonica glasa u refrenu, kao i dodatnim vokalima tokom pesme. Oslonjeni i na skandinavsku školu melodic death metala, gitaristi Boris Zaborski i Dušan “Duksa” Radovanović sviraju melodijske deonice udvojene u intervalima terce, koje su uspešno mogle da se čuju. U pojedinim momentima se u deonicama glasa mogu naći i melodije (u refrenu) , kao što je to slučaj u pesmi “Pray for the Sane“. U pesmi “The Prophecy” se može po prvi put čuti i segment u kom pevač Dušan šapuće i najavljuje gitarski solo koji je delimično nalik na rok manir Lamb of God zvuka. U setu se mogla čuti i obrada Heaven Shall Burna pod imenom “Endzeit” da bi set bio okončan sa autorskom numerom “Eternity Ends Now“, koja je ponovo u stilu uobičajenih groul/skrim/melodija kontrasta u deonicama glasa. Komunikacija je bila generalno na dobrom nivou i publika je vrlo pozitivno prihvatila bend i pružala im podršku tokom čitavog nastupa. Blage zamerke se jedino mogu uputiti na preciznost bubnjarskih deonica koje, iako bivaju odsvirane sa dosta energije, u određenim momentima ispadaju iz pulsacije. Takođe, sam stil zvuka je prilično ujednačen, ali u nekim segmentima i pomalo “ravan”.

Cold in December

Cold in December

Na kraju, bugarski sastav Cold in December je izašao na binu. Ovaj kvartet promoviše svoj prvi album “Bitch, Please“, kao i singl “Escape“. Neke od pesama su na maternjem, bugarskom jeziku, dok je deo materijala na engleskom. Gitarske deonice su prilično intenzivne uz brojne vriske, takođe, u pojedinim momentima se mogu čuti i poneki “navijački” horski uzvici. Vrisak je u starom death metal maniru, dosta sirovog karaktera. Naravno, prisutni su i melodični segmenti, u nekim momentima čak i akustični, melanholični zvuci. Neke od pesama koje su se našle su setu su “Where Are You Know?“, “Alone at the End of the World“, “Faces in the Crowd” i “Give us a Break“. Nažalost, tokom izvođenja nije ostalo previše publike, ali to svakako nije umanjilo intezitet zvuka i snage koju je bend projektovao. Svirka je okončana nešto nakon jednog časa posle ponoći.

Prijatno iznenađenje je bila poseta brojnih ljubitelja modernijeg metal zvuka, kao i podrška. “Fest”, iako kvalitetan klub, često je problematičan za ljude usled udaljenosti u odnosu na centar pa ih je teško naterati da se zainteresuju za svirku uopšte, a još teže da se “iscimaju” do nekog daljeg kluba (naravno, govorimo prevashodno o ljudima koji ne žive u blizini Zemuna). Zbog toga, treba zahvaliti svim bendovima i svoj publici koja je pronašla energije da se uključi i podrži interesantno veče.

Jedan komentar o “Core veče u “Festu”

  • Gordan Lazinica Post author

    Mala ispravka – disko deonice se nalaze u pesmi “Providence” benda Rain Delay, ne “Kyoto Dalight Recon”. Izvinjavam se bendu zbog omaške.

    Reply

Ostavite komentar: