Core matine u praznini “Festa”

The Caulfield Cult

The Caulfield Cult

Juče se u okviru kluba “Fest” u Zemunu održalo okupljanje bendova sa više kontinenata, među kojima su se našli The Caufield Cult iz Singapura, Godard iz Engleske, Bestial Vomit koji istovremeno vuče italijanske i brazilske korene i na kraju, kao domaća podrška Cyreign iz Beograda. Svaki od bendova je imao priliku da prikaže deo svog zvuka i nastup je prvobitno trebalo da počne oko 18 časova. Nažalost, izuzetno mala posećenost (o kojoj će biti nešto više reči kasnije) je u velikoj meri osujetila čitav tok dešavanja tako da su prvi zvuci sa bine mogli da se čuju tek oko 20 časova.

Kraćim dogovorom, odlučeno je da Cyreign prvi nastupi. Nastup je ovoga puta pratile jasne deonice semplova koji su značajno doprineli atmosferi. U setu su se pronašle glavne pesme benda poput “My Disciple“, “Pray for the Sane” i “Eternity Ends Now“. Ono što je bilo posebno značajno za bend jeste što su po prvi put odsvirali novu pesmu pod imenom “Devil By the Horns” koja će se pronaći na novom albumu. Pesma kombinuje već standardizovani metalcore postulat uz sada već značajan upliv elektronike, pogotovo u srednjem delu pesme. U principu, sve je lepo odsvirano, samo da je imao ko da sluša (khm, gde su ljudi?). Zapravo, sa svim članovima bendova koji su slušali je zapravo postojao utisak da se unutar kluba nalazi izvestan broj ljudi ali je to bila samo fatamorgana, nažalost.

Ipak, treba reći da su bendovi pokazali solidarnost i dobro ispratili nastupe svojih kolega. Nakon domaće podrške, na binu se popeo i postavio Godard, trio iz Engleske. Zvuk benda je zasnovan na kombinaciji panka, post-rocka, čak i nečega što bismo mogli svesti pod “emo” oznaku. Melodija je njihova karakteristika, melodični i vrišteći vokali su kombinovani od strane gitariste Tristana i basiste Conalla dok bubnjar Charile “pegla brzu dvojku”. Pesme su kratke, oko 2 – 3 minuta i predstavljale su blagi predah u donosu na drastično agresivnije zvuke kolega. Neka od pesama su sa njihovog novog 7″ splita koji dele zajedno sa The Caufield Cult – “Chalk Bones“, “Valparaiso” i “Misery Guts“. Tokom izvođenja, na binu se popeo pevač singapurskog sastava do čijeg imena se ne može doći jer su na svojoj biografiji benda stavili biografiju Avenged Sevenfolda (good one). Šta god, M. Shadows (Nick Prasat Kumar, šalu na stranu) je imao prilike da otpeva jednu od pesama zajedno sa Godardom.

Sledeći bend je bio mnogo agresivniji (ime Bestial Vomit svakako ne daje utisak da se radi o emo bendu, zar ne?). Bez mnogo dalje priče, auditivni uragan se prolomio sa bine. Grindcore zvuci su gazili svuda unaokolo dok su blast beatovi i “brze dvojke” u pesmama kraće forme (nalik na Godard, ne previše duže od dva minuta). Naravno, glas je primarno u nekom vrištanju i sirovom groulu.

Na kraju, The Caufield Cult (uzgred, švedski bend Take No Prisoners je otkazao nastup). U pitanju je pank kombinovan sa nekim elementima emo zvuka, s tim što ne postoje “scream” deonice u vokalu. Jedna od pesama koju su izveli a da se može izdvojiti je “Seagulls Over Me” gde postoje blage blast beat deonice, “hrapavi” vokal, kao i post-rock atmosfera u nekim momentima.

Ono što je zaista razočaravajuće je poseta, koje jedva da je bilo. Sigurno da je ovim bendovima potrebno još mnogo rada i cimanja i marketinga da bi se došlo do novog nivoa, ali je došlo svega nekoliko ljudi i bendovi su bili vidno razočarani, iako su profesionalno odradili svoj nastup do kraja.

Nadamo se nekim značajnijim nastupima unutar “Festa” u skorije vreme, kao što želimo i da prethodno navedeni bendovi imaju posećenije nastupe, jer muzički i energetski to zaslužuju. U svakom slučaju, ko je bio, imao je priliku da čuje “mešano meso”, bendove raznolikog zvuka koje valjda samo taj “core” element ujedinjuje.

Ostavite komentar: