Circle II Circle i Manticora za malobrojne

Nastup bendova Circle II Circle (SAD), Manticora (Danska) i Burning Black (Italija) održan 21. maja u maloj sali SKC-a bio je prvi u seriji power/prog koncerata u organizaciji Terra Nostre koji će uslediti do kraja godine.

Od početka je bilo očekivano da neće biti mnogo ljudi, što zbog drugih koncerata koji su se u poslednje vreme nagomilali u kalendaru, što zbog činjenice da su, sa izuzetkom hedlajnera, bendovi poprilično nepoznati u našoj zemlji, ali sam prizor je od početka bio razočaravajuć. Sat vremena pre početka, ispred SKC-a se, osim članova bendova koji su bili izuzetno prijateljski nastrojeni i raspoločeni za druženje, moglo se videti svega nekoliko fanova. Kako god – nada uvek zadnja umire, ali se situacija nije mnogo promenila ni do samog početka. Niko nije očekivao veliku posećenost, ali isto tako mislim da je malo ko očekivao da ce biti toliko očajno.

Kada su Italijani izašli na binu, u sali se nalazilo između 20 i 30 ljudi, od čega su mnogi bili u zadnjem delu tako da mogu samo da pretpostavim kako su se članovi benda osećali kad su videli šta ih čeka ispred bine. Iako se za Burning Black ne može reci da su preterano originalan i inovativan bend, mora se priznati da su napravili solidnu atmosferu. Kako sami kažu, sviraju klasičan heavy metal, pa je samim tim teško bilo kom bendu mlađem od 15 godina da izgradi sebi ime u vodama najstarijeg žanra metala, pored svima nama vrlo dobro poznatih velikana. Svoj posao su odradili veoma profesionalno, uspeli su malo da razmrdaju publiku ali je veliki broj ljudi i dalje mirno stajao i posmatrao, verovatno zbog činjenice da je malo ko upoznat sa njihovim dosadašnjim radom. Pred kraj nastupa pevač je sišao sa bine, što uvek ima pozitivan efekat na publiku.

Nakon male pauze, na red je došao i danski power/prog sastav Manticora. Promena raspoloženja u publici je bila i više nego uočljiva, a još pre samog koncerta se, na osnovu raznih komentara, znalo da če određen broj ljudi i doći samo zbog pomenutog benda. Nastup Manticora-e nikoga, pa ni one koji su za njih prvi put čuli u najavi koncerta a sa njihovom muzikom se upoznali u maloj sali beogradskog SKC-a, nije ostavio ravnodusšim. U poređenju sa tim koliko su, ne samo u našoj zemlji vec uopšte u svetu metala, nepoznati, Danci predstavljaju poprilično ozbiljan bend. Iza sebe imaju 6 vrlo kvalitetnih albuma, a lako su prepoznatljivi u moru jednoličnih power metal bendova, sto zbog karakterističnog glasa pevača Larsa koji je ostavio utisak pravog frontmena koji na bini predstavlja centralnu figuru, sšo zbog tekstova koji se bitno razlikuju od power metal šablona. Sam četrdesetominutni nastup je bio fenomenalan ali ne i dovoljan da se pokrije svih 6 albuma i prava je šteta sto nije bilo više ljudi ispred bine. U tom trenutku je bilo nešto više ljudi nego za vreme nastupa prethodnog benda, ali je mnogo bitnije to što se više njih približilo bini pa je atmosfera jos i bila solidna, a u prilog tome ide i to što je bilo i pravih fanova Manticora-e a nakon koncerta je solidan broj posetilaca njihov nastup ocenio i kao najbolji.

Nakon toga, red je dosao i na zvezde večeri i binu su preuzeli članovi benda Circle II Circle. Brojnost publike je, naravno, u tom trenutku dostigla vrhunac, a izuzetno je razočaravajuća činjenica da se taj broj, zajedno sa članovima benda Burning Black, koji su nakon svog nastupa preuzeli ulogu publike, i prisutnim osobljem SKC-a i organizatorima sveo na jedva nešto više od – 50! Kako god, ravnoteža u sali se u tom trenutku potpuno promenila te je malo ko bio dalje od nekoliko metara od bine, što je, na žalost, prostor na kome su svi prisutni mogli da stanu bez guranja. Od samog početka nastupa moglo se videti ko su hedlajneri turneje. Da je kojim slučajem sala bila makar solidno popunjena da oda utisak pravog koncerta a ne klupske svirke lokalnog benda, mislim da niko od onih koji su bili tamo ne bi mogao ovaj koncert izostavi sa liste najboljih kojima je prisustvovao. Kako god, nijedna klupska svirka se ne može porediti sa onim šta su prikazali Circle II Circle. Samom bendu treba odati priznanje sto su i pred 50 ljudi svoj posao odradili maksimalno profesionalno i ne sumnjam da im je nastup bio ravan ostatku ove turneje kad su svirali i pred mnogo većom publikom. I publika je bez sumnje bila svesna toga pa su se svi potrudili da ispoštuju bend koji, predvođen Zak Stivensom, nekadašnjim pevačem jednog od možda najuticajnijih power bendova ikada, Savatage-a, definitivno ima potencijala da izbori sebi mesto u vrhu svetske power/prog scene, a u prilog tome ide i činjenica da su trenutni status izgradili za svega nekoliko godina uz 4 studijska albuma. Najveći deo pesama bio je sa poslednjeg albuma, Delusions Of Grandeur, ali su, na opšte odusevljenje prisutnih, izveli i 4 pesme Savatage-a.

Ceo nastup je bio izuzetno energičan, Zak je imao neverovatan kontakt sa publikom te je u kratkim pauzama između pesama prozborio i nekoliko reči na srpskom, i pritom se raspitivao o košarkaškom meču izmedju Partizana i Crvene Zvezde, interesujući se da li Crno-beli postali šampioni i koji od pomenutih timova ima više fanova u publici. Jedno je bilo sigurno – te večeri je u publici bilo ubedljivo najviše fanova Circle II Circle-a a Zakov pristup je samo doprineo tome da ostavi još jači utisak te čisto sumnjam da je iko, iako je fanatičnost naših sportskih fanova nadaleko poznata, u tom trenutku razmišljao o košarkaškom meču. Pored gitarista Bila Hadsona i Endi Lija koji su imali i više nego dovoljno vremena da pokažu svoje zavidno umece u mnogobrojnim solo deonicama, i bubnjar Tom Drenan je nakon četiri uvodne pesme dobio svojih nekoliko minuta u kojima su dominirali zvukovi njegovih bubnjeva uz malu podršku basiste Pola Mičela.

Raznovrsnosti nastupa je doprineo i akustični deo u okviru kojeg su izveli dve pesme, poznati hit Savatage-a “If I Go Away” i svoju autorsku pesmu “Watching In Silence”. Ovo je istovremeno poslužilo kao pauza jednom delu postave da napune baterije za samo finale, mada je, pre početka priprema za akustični deo, veći deo publike počeo da strepi da je to bilo sve što je ovaj fantastični bend pripremio za Beograd i Srbiju. Jos jedan u nizu poteza koji su od Zaka napravili ljubimca publike bio je i trenutak kada je pozvao na binu momka u majici “Handful of Rain”, jednog od albuma Savatage-a. Koncert je, sasvim očekivano, završen pesmom Edge of Thorns u toku koje je Zak proveo više vremena u publici pozirajući i u više navrata pustio prisutne fanove da pevaju umesto njega.

Sve u svemu, koncert je, uprkos maloj posećenosti, bio izvanredan i bez sumnje se niko nije pokajao sto mu je prisustvovao. Možda je jedina pozitivna stvar to što su došli samo ljudi koji su tačno znali zbog čega dolaze pa se za svakog prisutnog moglo reći da je bez ikakve sumnje 101% fan bar jednog od bendova koji su nastupili. Organizatorima svaka čast sto su se uopšte usudili da dovede pomenute bendove, a još više zbog toga što, uprkos svemu, nisu odlučili da otkažu nastup. Jedino šta sada možemo je da se nadamo da če se ovako nešto ponoviti kroz koju godinu pred mnogobrojnijom publikom koju definitivno zaslužuju, a šačica nas koji smo bili tamo ćemo tada moći sa ponosom da kažemo: “Ja sam bio među tih 50 ljudi pre nekoliko godina!”

Ostavite komentar: