“Čekić” post-roka u “Božidarcu”

Consecration

Consecration; foto: Nemanja Đorđević

Iz nekog razloga je uvek lepo posetiti festival Vračar Rocks u klubu “Božidarac”. Petak veče, kraj radne nedelje, uvek u blizini doma, velika koncertna sala, prostrana bina, šank, dobra energija, nasmejani ljudi. Ono što mi se posebno dopada je činjenica da imamo priliku da uvek čujemo nove sastave.

Sinoćna svirka je bila posvećena muzici sporog tempa, teških rifova, atmosferičnih zvukova klavijatura, mnogobrojnih psihodeličnih efekata. U tom smislu, pred nama su se našli Velibor Nikolić, gitarista sastava Brigand koji je ovom prilikom nastupio sa svojim solo materijalom, zatim niški instrumentalni kvintet There. da bi na kraju počistio scenu beogradski trio Consecration.

18

There.

Prvi je na scenu izašao Velibor Nikolić, čuveniji kao deo sastava Brigand i nekadašnjeg benda Jewy Sabatay. Velibor je ovom prilikom prikazao svoj solo materijal, gde je kombinovao set-listu od nekoliko pesama sa poslednjeg albuma “Čovek peva posle rata” i novog, koji je još uvek u fazi izrade. Stilski, muzika sadrži psihodelične elemente zajedno sa akustičnim zvukom gitare dok sam način pevanja i tekstovi deluju vrlo Nikola Vranjković/EKV-like (u odnosu na navedene izvođače je zvuk svetliji). Tokom izvođenja smo mogli da čujemo numeru “Raslojavanje” koja u korišćenju gudačkog instrumenta podseća i na neke elemente pesama Nirvane, kao što su “Dumb” i “All Apologies”, s tim da su psihodelične osobenosti ovde mnogo izraženije. Nešto pokretnija je pesma “Lovac na povratke” gde imamo stalnu ostinatnu figuru u deonici gitare dok postepeno pesma dolazi do psihodeličnih, mračnih zvukova nalik na glasove. Za kraj, Velibor je iskoristio priliku da obradi pesmu od Radioheada pod imenom “Like Spinning Plates”.

Nakon 21 časa se na sceni pojavio There., petočlani sastav iz Niša čija se muzika zasniva na kombinaciji roka i brojnih atmosferčnih, melodičnih segmenata koji najvećim delom dolaze iz deonica klavijature. Post-rok se prevashodno oslikava u deonicama gitare gde se izvodi uobičajeni tremolo. U nekim momentima bend svojim svetlijim atmosferičnim zvukom podseća na Cloudkicker, samo više u rok verziji. Bend je izveo materijal sa svog debi EP izdanja “Session 4”. Jedna od pesama koja bi se mogla pomenuti jeste “Where the Magic Happens”. Tokom seta je bilo osvežavajuće čuti obradu glavne teme “Once Upon a December” iz crtanog filma “Anastasija” koja je dobro balansirana između kvalitetne melodije i distorzije. Vrlo je zahvalno čuti čiste deonice klavira koje nije “pojela” distorzija ili preglasni udarci po činelama ili dobošu. S druge strane, iako je generalno zvuk benda jako dobro odsviran i uvežban, stil je ujednačen, ali samim tim u određenim momentima i pomalo monoton (stvar ukusa, ali dobro). U svakom slučaju, u pitanju je dobra, uvežbana svirka, jedino se nadam možda “šarenijem” zvuku u narednim izdanjima.

19Consecration se pojavio na bini oko 22:45 i započeo set sa hitom “Rinasek” sa debi albuma “Aux”. Lično, uvek patim k’o curica za nedostatkom vokodera koji prati glas Danila Nikodinovskog u studijskoj verziji pesme ali bez obzira na to, svakako je pesma odlično započela set “drobeći” sve pred sobom uz teške rifove. Sledeća je na redu bila numera sa novog albuma “Univerzum Zna”, “Luka Čeh” u kojoj je po prvi put došao do izražaja bubnjar Matija Dagović, koji se čini glavnom tačkom nastupa sa svojim izuzetno uvežbanim, ali i energičnim nastupom koji je od pesme do pesme sprovodio brutalnu energiju i intezitet. Danilo je iskoristio priliku da se zahvali publici na poseti i predstavio je novu pesmu “U Karkozi” koja je inspirisana novom serijom (u pitanju bi bila serija “True Detective” u kojoj se pronalazi literarno delo Roberta W. Chambersa, “Kralj u Žutom”). Pored navedenih pesama, u listi su se mogle čuti i sada već ustaljeni klasici u set-listi poput “Romantična Policija”, “Aligator” i “Cimet” na koje je publika energično reagovala sa brojnim headbangovanjem i skakanjem unaokolo. Jedina prava reč koja mi nekako pravilno opisuje zvuk jeste “zdrobiti” – zdrobljen zvuk, prostor, masa, univerzum, sveeeee (aaaaa! – prim. aut.). Sa završetkom nastupa u ponoć, bend se poklonio oduševljenoj publici i zatim napustio binu.

Kako ono beše? A da, petak veče je uvek zahvalan period za Vračar Rocks i zvučne snage koje dovode. Ovaj put je zvučna snaga kao termin nedovoljno doslovan termin. Gde god da Consecration svira, idite i uživajte u snazi sludge “čekića” kojim će vas bend zakucati u svakom smislu.

Consecration

Ostavite komentar: