Cat Power u Beogradu opravdala velika očekivanja

dsc_6055

foto: Nemanja Đorđević

Beogradski Dom omladine sinoć je ugostio jednu od najbitnijih ličnosti amerikane u poslednjih dvadeset godina, Cat Power. U rasprodatoj velikoj sali Chan Marshall je, u nešto više od sat i po vremena, održala koncert koji će se dugo pamtiti kao jedan od najemotivnijih.

Oko sat vremena pre početka koncerta Dom omladine je objavio da je koncert rasprodat i da karata na ulazu neće biti. To je nešto što se jako retko dešava, pogotovu kada se radi o akustičnoj, solo, svirci. Mada, kada se u obzir uzmu dvadeset godina duga karijera i devet albuma do sad, taj podatak i ne čudi toliko. U svakom slučaju, uvertira za koncert je bila odlična.

Cat PowerA onda, sa nekih pola sata kašnjenja, na binu izlazi Chan Marshall, sama, bez ikakve pratnje, uzima gitaru i počinje svoj koncert. Publika je dočekala sa ogromnim aplauzom, što je kod nje izazvalo oduševljenje, ali i blagi strah. „Old Detroit“ otvara koncert, nakon nje smo mogli bili u prilici da čujemo „Fool“ koja je bila ukombinovana sa „(I Can’t Get No) Satisfaction“, „Hate“, a kasnije i „Great Expectations“. Odsvirala je pored „Satisfaction“ još nekolicinu obrada, jedna od njih bila je i „Just Like Heaven“ benda The Cure. Međutim, te obrade se na licu mesta teško prepoznaju, uglavnom su povezane sa nekom od njenih pesama, a i Cat Power im potpuno promeni aranžmane, uskladi ih sa svojim senzibilitetom i time im da jednu potpuno novu, svežu notu. Zanimljivo za njene solo koncerte je da se set lista stalno menja, te nikako ne možete da znate koja će pesma biti sledeća, što je dobro jer time ostavlja prostor publici da bude iznađena. Postoje pesme koje stalno izvodi, ali ima i mnogih nepoznanica. Pored toga redosled tih pesama od koncerta do koncerta je potpuno drugačiji, što je pokazatelj da ona ne radi koncerte po šablonu.

Cat PowerGitarski set je zamenio klavirski, gde smo između ostalih mogli da čujemo i „Maybe Not“ i „I Don’t Blame You“, koja je navodno posvećena Kurtu Kobejnu. Iako to nikada nije zvanično potvrđeno, jer je ona to više puta i potvrdila i negirala, i davala polovične odgovore, tekst se apsolutno može dovesti u korelaciju sa Kurtovim tragičnim krajem. Usledile su „3,6,9“, „The Greatest“ i pesma Marvina Geja „Can I Get A Witness“ takođe u okviru klavirskog seta.

Nakon toga uzima svoju Silvertone U1 gitaru i nastavlja koncert. U ovom poslednjem delu koncerta odsvirala je „Say“, kao i „Werewolf“ i „Good Woman“ sa „You Are Free“ iz 2003. Za sam kraj „Bully“ sa njenog poslednjeg studijskog albuma „Sun“ koja je bila izmešana sa gore pomenutom pesmom The Cure-a, kao i čuvena „Metal Heart“. Oko sat i 45 od početka Chan Marshall se poklonila publici, više puta, i napustila binu Doma omladine, a bisa nija bilo.

U današnjem muzičkom svetu prepunom velikih zvezda i pompeznosti, naići na nekog kao što je Cat Power je zaista retkost. Neverovatna spontanost, koja se najbolje videla u momentima kada na pola pesme prestane da svira kako bi namestila pojačalo ili rekla toncu kako da joj namesti zvuk na bini. Prisna, povučena, „na zemlji“ sa harizmom koju ćete retko videti kod bilo koje osobe na planeti, oduševila je sve koji su sinoć bili tu da veče provedu sa njom. Njene pesme su teške, emotivne, proizašle iz njenog teškog života punog emotivnih krahova i borbe sa porocima. Ona ih iznosi na najneverovatniji način, tako da se u ta dva sata osećata kao da ste sami sa njom, da ste joj najbliži prijatelj kome ona iznosi sve probleme koje je imala u prethodnih dvadeset godina.

Ovakav debi nastup je definitivno nešto što je vredelo čekati ovoliko godina.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Cat Power

Ostavite komentar: