Casualties of Cool

Casualties of Cool

Izdavač: HevyDevy, 14.5.2014.

Producent: Devin Townsend

Žanr: Country rock, blues rock, ambient

Trajanje: 73:47

3.7/5

Ocena

Devin “Hevy-Devy” Townsend je posle pauze od “čak” godinu dana izdao novi album iz svoje kuhinje. A ove godine uz ovaj album bi trebalo da objavi i nastavak čuvenog “Ziltoida” pod kratkim nazivom “Z2” koji je trenutno u fazi miksanja.

Koja ljudska mašina iz rodne mu Kanade. U svakom slučaju, posle tetralogije “Ki”/”Addicted”/”Deconstruction”/”Ghost” (u kojoj je prošao kroz sve žanrove muzike osim možda meksičkog regea i islandskog panka) i hitičnijeg “Epiclouda”, vreme je za… Šta? Pa, ovog puta se završava Devinovo četvorogodišnje putovanje gde se tokom duge putanje interesovao za mračniji country zvuk Johnny Cash stila, uz sve neophodne sastojke koje Devinovu ličnost iznose kao unikatnu. Dakle, nema grmljavine gitara, nikakvo “Hevy” pored Devya (ako heavy posmatramo kroz prizmu brutalnog metal zvuka), ali se ovoga puta vraća nešto tamnija, introspektivnija atmosfera nasuprot nekoliko poslednjih albuma. Ime nove avanture je “Casualties of Cool“, nastao u okviru istoimenog projekta. Album predstavlja kolaboraciju između Devina i pevačice Ché Aimee Dorval, koja i peva većinu vokalnih deonica na albumu.

Zanimljivo je na koji način Devin kombinuje interesovanje za vrlo sirovi zvuk country muzike i svojih ambijentalnih uticaja, kao i elektronike, što prevashodno dolazi do izražaja na pesmi “Mountaintop”. Naravno, ako ste slušali “Ghost”, veliki deo tamošnjih atmosferičnih glasova i tekstura ćete moći i ovde da čujete tako da muzički identitet ovog izdanja nije toliko odvojen od prethodnih izdanja.

Album je konceptualan, i Devy je izjavio da priča govori o putniku koji je namamljen na planetu, koja se hrani strahom putnika. Putnik pronalazi utehu u starom radiju i fonografu. Na kraju, putnik uspeva da se suoči sa sopstvenim strahom i uspeva da oslobodi devojku koja je bila zarobljena unutar planete, kao i da oslobodi sopstvenu dušu. Ovde se može uvideti deo Devinovog spiritualnog putovanja u poslednjih nekoliko godina.

Slušajući album dolazimo do jednog problema koji prati Devina već duže vreme. On je super kreativan i stalno komponuje i pokazao je da može da piše u milion različitih žanrova, ali od tolike skribomanije, realno, kvalitet pojedinačnih pesama opada. Da, sigurno da je lepo čuti da je od albuma do albuma drugačiji i da postoje neočekivane deonice saksofona u pesmi “Moon” što se pre nije moglo očekivati, ali je obično utisak da Devin Townsend objavi album sa deset-petnaest pesama, a stilski i idejno je rekao šta je imao na prvih četiri-pet. I onda, kao varijacije na temu, samo se obrće kalup od pesme do pesme i bez nekih realnih promena u kontrastu i idejama album teče, i teče, i prolazi, a ima još jedno sedam pesama do kraja i “smor” počinje neumitno da zalazi u pore slušaoca. Mnogo izvođača pati od ovoga, naravno, niko ne može uvek da objavljuje neprekidno radikalno drugačiji materijal ujednačenog kvaliteta, ali Devina treba prokomentarisati jer je upravo kod njega to reprezentativno da neprekidno komponuje i objavljuje izdanja (ako pogledamo prethodno navedena četiri albuma koji su objavljeni kao jedan projekat, tu se od nekih ukupno četrdeset pesama izdvojilo šest do sedam, dok su ostale više “popunile prostor”). Ono što je tu istina jeste da je Devin zanatski usavršio čin komponovanja, kao i produkcije i u tom smislu je sposoban da možda i bez previše truda napiše bilo koju pesmu sa ovog (ili nekog drugog albuma) za samo par dana. Naravno, ne treba odbaciti trud koji ulaže u rad na albumu, samo se čini da je neophodno prokomentarisati da radoholizam u nekim slučajevima može da odmogne samoj muzici, ako ode predaleko.

Pesma koja može da se izdvoji je i “Broken”, koja je relativno kratka, i sadrži interesantnu upotrebu horskih glasova zajedno sa Devinovim.

Produkcija je svakako na uobičajeno visokom nivou, prijatno je izdvojiti brojne semplove i sitne deonice koje se provlače kroz ambijentalne “zavese”. Naravno, Devin se ovde koristi svojim multy-layerovanim deonicama i “pročišćenim” vokalima koji umeju da budu malo previše “čisti” i da iritiraju svojim neprekidnim dugim tonovima koji se učestalo provlače tokom pesama.

Sve u svemu, ovo izdanje slušajte u momentima kontemplacije, neke od pesama vam mogu “zagrebati” uho. Ovako, što neko jednom reče: “Devin proizvodi k’o fabrika, samo što nije uvek sve što napravi čisto zlato”.

Spisak pesama:

1. “Daddy” (5:11)
2. “Mountaintop” (5:33)
3. “Flight” (5:32)
4. “The Code” (4:41)
5. “Moon” (6:28)
6. “Pier” (3:39)
7. “Ether” (4:50)
8. “Hejda” (3:40)
9. “Forgive Me” (6:00)
10. “Broken” (1:59)
11. “Bones” (3:39)
12. “Deathscope” (6:13)
13. “The Field” (4:01)
14. “The Bridge” (8:13)
15. “Pure” (4:08)

Ostavite komentar: