Čarolija Consecrationa u Crnoj Kući

consecration1

Consecration; Foto: Stevan Savić

Nakon dve godine Novosađani su konačni imali priliku da ugoste Consecration. Nešto više od stotinak ljudi u punoj Crnoj Kući uplovilo je u beskrajni univerzum psihodelije prožete metalom.

HiQulus

HiQulus

Oko pola 11 nastup su otvorili novosađani HiQulus koji od pre dve godine sviraju zajdeno mešavinu elektronike i alternativnog roka. Dok se klub polako punio, oni su uz male tehničke probleme otpočeli sa materijalom, koji će se naći na prvom albumu, odsviravši  “Test of time”. Sjajan vokal Baneta Reljina  i snažan rokerski zvuk razmrdali su sve prisutne  dok su iščekivali zvezde večeri. Tokom čedrdesetominutne svirke odsvirali su i “Sunday morning came slow” uz pozdrav svim golim ženama, “Transition”, “Water above”, “No goodbyes”  i zahvalili se Consecrationu što su se odazvali pozivu iako nisu znali ništa o predgrupi.  HiQulus su završili sa “Applied nonsense”  i ostavili nestrpljivu publiku da čeka još neka dva sata do prvih znakova upale mišića vrata uzrokovane nekontrolisanim hedbengovanjem.

Danilo Nikodinovski

Danilo Nikodinovski

U pola 12 iščekivanje je okončano prvim taktovima numere sa prvog albuma “Rinasek”. Koliko je publika bila željna Consecrationa pokazuje i činjnenica da nije bilo neke početne rezervisanosti koja je tipična za ovdašnju publiku već su od samog starta sve pesme bile propraćene vriskom i oduševljenjem koje je bilo teško sakriti s obzirom na obilje improvizacija maestralnog Danila Nikodinovskog koji je jedno sa svojim instrumentom.

Pometnja i blagi delirijum koji je u publici nastajao tokom brojnih improvizacija, jer “Novi Sad je ipak pankerski grad, pa mora malo jebiga” smenjivala se sa usporenim njihanjem zatvorenih očiju i talasima razmene nežnosti među prisutnima tokom “Praskozorja” I “Romantične policije”.  “Cimet”, “Vertikale”, “Đavo nije urban”, “Somna”, “Aligator” deo su sinoćne set liste, na kojoj se na žalost nije našla ni jedna pesma sa predstojećeg albuma “Grob” koji je deo trilogije koju čine i “Cimet” i Univerzum zna. Nakon silnog hedbengovanja što onih sa kosom, što onih bez i ponekog crowd surfa svirka se polako privodila kraju koji su svi prisutni pokušali da izbegnu, pogađate, pozivom na bis.

Iako već vidno iscrpljeni Danilo, Ivan i Matija morali su da ispune želju uporne publike i odsviraju kratak bis “Nestajanje” koja se opet pretvorila u beskrajnu improvizaciju i završila njihovim poklonom i ovacijama od strane publike.

Uostalom, ne može to da se prepriča, nadajmo se samo da oni koji su propustii svirku neće morati da čekaju još dve godine da osete čaroliju Consecrationa.

Save

Ostavite komentar: