Carl Barat and The Jackals

Let it reign

Izdavač: Cooking Vinyl, 16.02.2015.

Producent: Joby J. Ford

Žanr: Rock, Garage, Indie

Trajanje: 35:36

4.1/5

Ocena

Za one koji slučajno ne znaju, Carl Barat je onaj manje narkoman od one dvojice iz The Libertinesa, jedinog velikog britanskog benda posle Oasisa ako je verovati britanskoj štampi.

Nakon njihovog raspada iz 2004. godine uzrokovanim svađama, drogama i ko će ga znati čime već, Barat je, za razliku od svog kolege Peta Doherty-ja, manje vremena provodio po klinikama za odvikavanje, a više u studiju. Snimio je jedan solo album i dva izdanja sa projektom Dirty Pretty Things. Očigledno je da se Carl bolje snalazi u bendu nego solo. Sasvim solidna dva izdanja DPT-a to potvrđuju. Boljka tih albuma je bila ta da je, sem nekoliko sjajnih singlova, ostatak izdanja bio… onako. Sada kada su se The Libertines ponovo okupili, Baratu to nije bilo dovoljno pa je preko oglasa skupio bend pod nazivom The Jackals sa kojim je objavio svoj drugi solo album, ali u bendovskom duhu.

Prvi singl sa “Let It Reign” bila je Glory Days“, energična i poletna pesma sa strofama urađenim u totalnom The Clash maniru. Fenomenalna stvar koja je i više nego obećavala. Međutim, iskustva sa Dirty Pretty Things su izrodila sumnju o krajnjem ishodu celog albuma. Drugi singl “A Storm Is Coming” bio je nešto umerenijeg tempa, ali jednako efektivan i obećavajuć kao “Glory Days”. Ok Barate, izgleda da ćeš poentirati sa ovim. Ubrzo nakon toga pojavio se ceo album. Da li je poentirao? Jeste! Bio je to super šut za dva poena sa polu distance. Falio je samo jedan korak da bude trica bez koske i da se Ilija Kovačić oduševi uz jedno “booombaaa”.

Nesumnjivo je, ipak, da je sam sebi podigao lestvicu za ubuduće. “Let It Reign” je jedan živopisan album koji pretežno koketira sa britanskom istorijom, tačnije sa ratovima. To se već moglo zaključiti po spotu za “Glory Days” ali i samim pogledom na naslove pesama. “Victory Gin“, “Summer in the Trenches” ili “March of the Idle” sasvim jasno govore o tome odakle je crpljena inspiracija za ovo izdanje. Pomenute tri pesme ujedno predstavljaju, pored dva pomenuta singla, samu okosnicu albuma koji generalno odiše “upbeat” atmosferom. Lopta se spušta tek negde na sredini sa “Beginning to See i na kraju sa naslovnom “Let It Reign”. Pišući ovu recenziju primetio sam da se ovih dana i Pete Doherty oglasio sa novom solo pesmom “Flags of the Old Regime” čiji naslov asocira na nešto slično što je njegov partner uradio sa albumom o kome je ovde reč. Međutim, radi se prosečnoj baladi koja je posveta Amy Winehouse. Tako da, ako bismo od ovog napravili neku vrstu takmičenja, nema sumnje ko bi izašao kao pobednik.

Let It Reign” unosi neophodnu iskrenu sirovost na britansku mainstream sceni koja već neko vreme muku muči sa prosečnim hipsterskim fejk bendićima koje NME i njima slični vrlo brzo dignu u nebesa. Carl Barat je ovim albumom pokazao zašto je izgradio ime i zašto uživa kredibilitet koji uživa. Oni bezobraziniji novinari kojima je samo bitno da povratnički album Libertines-a bude kako treba umesto da mu čestitaju, boje se da se Barat ovde ispucao i da bi to moglo negativno da utiče na jedan od najiščekivanijih albuma u Engleskoj. I znate šta, i treba da se brinu…

Spisak pesama:

  1. Glory Days
  2. Victory Gin
  3. Summer in the Trenches
  4. A Storm is Coming
  5. Beginning to See
  6. March of the Idle
  7. We Want More
  8. War of the Roses
  9. The Gears
  10. Let it Rain

Ostavite komentar: