Cardinal Point: “Na našim koncertima ima svega, osim razočarane publike, suvih majica i odmornih vratova”

Vranjanski bend Cardinal Point nastupiće 10. februara u beogradskoj hali Elektropionir, u okviru promo turneje svog debi albuma „Spit On Trust And Reliance“. O turneji, albumu i protekloj godini, kao i planovima za ovu, sa Balkanrockom razgovarali su Miodrag Dimitrijević Šima, vokal i gitarista, i Milan Stojković Zverko, bubnjar.

BR: Obzirom na to da je 2017. počela relativno skoro, još uvek su aktuelna sumiranja događaja i dešavanja iz protekle godine, kao i „novogodišnje“ želje i planovi za ovu. Šta je za Cardinal Point obeležilo 2016.godinu?

Miodrag Dimitrijević Šima:  2016. godina je bila u znaku debi albuma „Spit On Trust And Reliance“ i njegove promocije. Proleće-leto 2016. je prošlo u predstavljanju našeg debi albuma što u Srbiji, što u Makedoniji i Bugarskoj. U sopstvenoj organizaciji, na osnovu naših kontakata i uz nekoliko preporuka za  klubove, krenuli smo na turneju uspevajući da povežemo 4-5 vikenda u 2-3 meseca. Nakon toga nekoliko zasebnih svirki, od kojih bih naglasio i nastup na festivalu EXIT, koji je bio jedan od značajnijih iskustava. Posle EXIT-a usledile su pripreme i samo snimanje spota čije je snimanje bilo u septembru. U Vranju smo na jesen imali zvaničnu promociju spota, samo u video izdanju bez svirke, a posle toga smo krenuli i na konkretno promovisanje u nekoliko gradova u Srbiji i nedavno u Makedoniji.

Milan Stojković Zverko: Po mom mišljenju, iako se to desilo tek u zadnjoj trećini 2016, to je izdanje našeg prvog muzičkog spota za pesmu „Mesmerised“. Kako izdanje, tako i sama priprema i snimanje, jer nismo hteli da pribegnemo rutini da snimimo spot da bi ga jednostavno imali, već smo angažovali profesionalnu ekipu iz Beograda sa profesionalnom opremom.

BR: Krajem prošle godine, tačnije oktobra meseca, izašao je vaš prvi spot za pesmu „Mesmerised“ sa debi albuma. Ko  je od vas učestvovao u pisanju scenarija za spot i šta vas je navelo da izaberete onako specifičnu lokaciju?

Šima:  Scenario za spot je bio deo posla koji je odradila Mila Janjić i njena ekipa na osnovu konkretne ideje i predloga članova benda. Što se tiče mesta za snimanje, to je bila naša ideja, jer smo osećali nekako da moramo da pokažemo kako i otpad ima dušu, i da ne smrdi svako đubre. Naravno, tu su bile naše sugrađanke Teodora i Aleksandra, koje su nam popravile prosek lepote u samom spotu, da ne bi bilo onoliko štroke na jednom mestu, i da ne zaboravim gazdu otpada, Bojana,  koji je bio glavni akter. Trudićemo se i da u budućnosti za sve naše projekte angažujemo sve talentovane ljude iz Vranja, jer imamo dosta ljudi koji se izvanredno bave slikanjem, video projekcijom itd.

Zverko: Svakako smo odmah znali za koju pesmu hoćemo da snimamo spot. „Mesmerised“ je brza, dinamična, melodična pesma sa lako pamtljivim refrenom, odličnim brejkom, što daje celokupnu vožnju pesme, i što je najbitnije za ovaj slučaj, traje svega 3:39 minuta. Zapravo, do ideje za lokaciju, koja se nalazi na samo 20m od vikendice gitariste Milana, u kojoj smo držali probe celo leto i usavršavali pesme pred samo snimanje albuma, došao je basista Beci.

BR: Promo turneja vašeg debi albuma „Spit on Trust and Reliance“ trajala je gotovo čitavu prošlu godinu, sa manjim pauzama, i sada se nastavlja. Šta vam je omiljena stvar kod odlaska na turneju, a šta najmanje volite u vezi sa tim i sa jednim, svojevrsnim, „privremenim“ načinom života, koji turneja podrazumeva?

Šima: Omiljena stvar kod kretanja na turneje je, naravno, želja za predstavljanjem onoga što smo napravili, upoznavanje sa mnogim ljudima, druženje sa istim. Jednostavno mini ekskurzija prepuna pozitivne energije, jer je i sam odlazak iz svakodnevne rutine jedna pozitivna stvar, a kamoli svirka i sve navedeno iznad. Stvar koju mrzim je definitivno prenos opreme iz busa, voza u auto, ili obratno, vučenje instrumenata po raznim gradovima, i definitivno nedostatak dogovorenog razglasa, koji bi klubovi trebalo da poseduju, ako ništa drugo, ako se već vode kao klubovi koji pružaju prostor za svirke. Ujedno je i sam povratak u realnost, tj. završetak svake turneje, najgori.

Zverko: Radujemo se svakom nastupu iz prostog razloga što svakako spada u avanturu. Upoznajemo nove bendove, nove ljude, drugačiji mentalitet. Jednostavno rečeno, mini ekskurzija gde posećuješ različita mesta i prošetaš drugim gradom. Kod turneje je još lakše sve to, jer si ušao u kontinuitet I organizovaniji si sa vremenom kojem raspolažeš pre nastupa. Da ne pominjem celo to ushićenje kad si pred novom, drugom publikom koja te čula preko You Tubea, ili su ljudi došli jer su samo čuli za tvoj bend, pa ih interesuje tvoja muzika. I, svakako, i pred ovom i pred onom publikom, nastojiš da se pokažeš u što boljem izdanju i ostaviš što bolji utisak, jer ništa lepše u ovom poslu, nego kad stekneš nove fanove. A i kad imaš nastupe u kontinuitetu, imaš sve manje i manje upalu mišića i psihički si opušteniji pa ti svaka svirka, u svakom smislu, dođe kao prva. Lično, pored svega navedenog, najdraže mi je što stičemo, i što smo stekli, drugare za ceo život. Tako da, kad se sve ovo sabere, gotovo i ne osetiš dug put, gužvanje u jednom autu, klackanje po 10 sati u autobusu u jednom pravcu, tegljenje opreme, neprespavane noći zbog neudobnog smeštaja i hladnoće. Možda jedina negativna stavka u svemu ovome jesu poneki nadmeni vlasnici klubova, koji loše organizuju dešavanja, ili ne shvataju šta je to autorski bend sa zvaničnim izdanjem albuma. Ne kažem da smo mi nešto posebno i iznad, već pričam generalno, u ime svih autorskih bendova na ovim prostorima.

BR: Debi album ste izdali za Nocturne media. Interesuje me vaše mišljenje o regionalnim izdavačkim kućama. Kakva je situacija na tom polju?

Šima:  Mislim da bi trebalo da postoji veća ponuda što se tiče izdavačkih kuća, i da iste raspolažu boljim uslovima i da, naravno, ispunjavaju svoje obaveze, ako ništa drugo. Tu ću da završim.

Zverko: Bendova je previše na ovim prostorima, za šta ne kažem da je toliko loše, pa je isto tako i izdavačkih kuća mnogo više nego što je to bilo ranije. I onda tu nastaje konfuzija gde i jedni i drugi previše biraju i traže jedni drugima mane. U ugovoru je ponuđeno mnogo stavki, ali nikad nisu obuvaćene sve. Kod nekih je bolja ponuda zbog jedne stvari, ali nema onoga što nude ovi drugi. Svakako najtragičnije je to što nema ponuda da izdavač finansira i potrudi se oko izrade fizičkog izdanja i njegove distribucije. Neke izdavačke kuće rade to, ali onda je onako kako oni kažu, biraju izgled omota i pakovanje, a i dobiješ manji deo tiraža, pa kad onda to podeliš dragim ljudima i rasprodaš po svirkama, otkupljuješ svoj sopstveni proizvod, kako bi imao šta još da ponudiš publici na nastupu. Koliko sam uspeo da primetim, bendovi radije sami izdaju album i snimaju ga u improvizovanom kućnom studiju. Ne znam koje konkretno mišljenje imam za to. Na taj način se sprečavaju veliki novčani troškovi, ali kvalitet zvuka i kvalitet samog benda u opštem smislu se smanjuju. Svakako je i više nego poželjno da bend, pored domaćeg izdavača, ima i ugovor sa stranom izdavačkom kućom, zbog šireg opsega mogućnosti za napredovanje, u smislu pridobijanja fanova i nastupa.

BR: S obzirom da dolazite iz Vranja, verujem da je jako teško zakazati koncerte i organizovati čitave turneje? Koja je vaša tajna što se stalnih koncerata tiče?  

Šima: Pa, imajući u vidu da smo daleko od Beograda, a da se sve dešava u okolini glavnog grada (100km manje-više), jesmo malo uskraćeni za po koju svirku, jer je sam put do prestonice veoma skup, ali mi to gazimo lagano. I više puta smo iscrpljeni dolazili na svirke, a svirali kao da smo spavali do pred sam početak. Jednostavno nam nije teško da kontaktiramo ljude i prosto pitamo može ili ne može, koji su uslovi, šta i kako. Plus, uskladimo to sa radnim obavezama i tako krenemo 400-500km, uglavnom autobusom, na zakazane nastupe. Ključ svega toga je volja.

Zverko: Tačno je da provincija uzima maha. Pre svega, moramo više da se potrudimo oko informisanja, kontakata, poznanstva sa pravim ljudima u vezi cele scene, i šta ona sve nosi. Aludiram na deo gde je i internet nemoćan, odnosno, ipak ne može sve to da ide preko mejlova i Fejsbuka. U suštini, ne verujem da se naša organizacija više razlikuje od organizacije bendova sa severa ili iz centralne Srbije, samo je svakako zaobilaznija i duža u svakom smislu. U kontaktu smo sa mnogim bendovima koji žele da imamo zajednički nastup i druženje, a i većina menadžera  klubova su čuli za nas pa, na obostrano zadovoljstvo, lako ili manje lako organizujemo nastup.

BR: Šta je ono što daje puls, energiju, vetar u leđa Cardinal Pointu?

Šima: Sama činjenica da smo sa juga je psihološki vetar u leđa. Hoćemo da pokažemo da i na jugu Srbije postoji još poneki podrum u kome se svira dobra muzika. Ja to ne bih nazvao underground, nego undersouth muzika. Svakako se čuje i žanrovska razlika.

Zverko: Na prvom mestu, normalno, podrška publike. Naročito prija kad ti posle nastupa priđe grupa ljudi, da ti stegne ruku i prodiskutuje s tobom, udeli par kritika i komentara. A na profesionalnom nivou, obratili su nam se mnogi poznati kritičari, muzičari velikani naše scene, dajući svoje pohvale i kritike. Zadovoljstvo je da, kad radiš ono što ti se sviđa, i to po svome, a uz to dobijaš sjajnu podršku od onih zbog kojih i postojiš. Mada, nikako ne bih isključio to da puls bendu daje onaj južnjački inat, uprkos sceni onakvoj kakva ona danas jeste, i generalno svoj negativnoj energiji koju unose odgovorni ljudi u našoj zemlji. Vetar jeste u leđa, ali ispred je, za sad, i dalje trnje.

BR: Šta slušate privatno? Ko je od muzičara i bendova, ako ih ima, uticao na vaše stvaralaštvo na neki način, i na to da uopšte počnete da se bavite muzikom?

Šima: Što se tiče muzike, ja jednostavno slušam sve što lepo zvuči, ali mi je rock ‘n’ roll izvorna muzika. Počevši od 60-ih, 70-ih i, naravno, 90-tih, to su periodi koji su mi najznačajniji u muzičkom odrastanju. The Beatles, Jimi Hendrix, Led ZeppelinPink Floyd, Soundgarden, Alice In Chains i mnogi drugi. Konkretno za gitaru Jimi Hendrix, Stevie Ray Vaughan, za pevanje Plant, Coverdale, Staley, Cornell.

Zverko: Ja sam se samovaspitao na hard roku i hevi metalu iz perioda od 70-ih do 90-ih, uz izuzetke bendova koji su kasnije došli do izražaja, tako da nema potrebe da nabrajam dobro znane bendove. A od relativno skoro, priuštio sam sebi užitak uz Black Stone Cherry, Kill Devil Hill, Down, Clutch, Planet Of Zeus. Naravno, ovi bendovi su mi samo prvi pali na pamet, ima ih još dosta. Nadimak sam dobio upravo po svom idolu – u originalu Animal, ali kako je za naše tržište u titlovima prevedeno, Zverko, bubnjar iz  “The Muppet Show”.

BR: Da li planirate da publici u ovoj godini, pored još svirki, poklonite još neki spot, ili novi album?

Šima: Ne bih da otkrivam planove, ali neka ostane samo na tome da ima materijala, i da se nadaju, a do tad ćemo da se družimo na povremenim dešavanjima.

Zverko: Nismo srljali sa prvim albumom pa nećemo ni sa drugim. Ali, skoro pa garantovano, biće u 2018. Što se tiče spotova, dogovori su tu, još da se konkretizuju.

BR: Je l’ posećujete svirke drugih bendova? Šta ste interesantno slušali u poslednje vreme vredno pomena?

Šima: Posećujem svirke kad god sam u mogućnosti, mada se nekako ne uklapam sa poslom, tako da je to nešto veoma retko. Poslušajte Elbrus-Elbrus, australijski blues-stoner, fina kombinacija iz 2016.

Zverko: Nažalost, dešavanja u Vranju su jako retka, ali kad god dođe neki bend, rado odem da se pridružim zabavi. Naš glavni kontakt sa dešavanjima u rok sceni, jeste deo naših nastupa. Uvek nastojimo da sviramo bar sa još jednim bendom, kako bi program bio bogatiji, a doživljaj, uslovno rečeno, potpuniji. Ne čučimo u bekstejdžu, nego se pomešamo sa publikom i ispratimo ceo nastup ostalih bendova. Malo je nezahvalno da grubo izdvajam sad neke bendove od ostalih, iako se ovde radi o subjektivnom mišljenju. Meni, kao i većini, bitniji je nastup uživo nego li studijski snimak, pa da usmerim publiku konkretno samo na našu scenu i vežem za deo pitanja “u poslednje vreme”, eto, izdvajam upravo bend Irvas, Drioma iz Kumanova, Counterfate iz Pančeva i Burning Leaf iz Pirota.

BR: U Beogradu ste nastupali prošle godine negde u ovo vreme u klubu Drum. Ovih dana nastupate u Elektropioniru sa Irvasom i bendom Infinitiv. Kako je došlo do saradnje sa ova dva benda? Predstavite nam ih malo.

Šima: Što se tiče Irvasa, prvenstveno nam se dopada ono što rade, a znamo se i sa njihovim frontmenom Markom, jer smo sarađivali sa njegovim bivšim bendom Sharks, Snakes & Planes, a sa ostatkom ekipe ćemo se tek upoznati. Infinitiv nam je isto drag bend, zbog poznanstva sa ljudima, konkretno sa pevačem Ivanom. Imali smo korektan odnos sa njima, sjajni momci.

Zverko: Irvas i Infinitiv su bili prvi izbor bendova s kim bismo delili binu u Elektropioniru, i na obostrano zadovoljstvo, u momentu smo se izdogovarali. Pa, zapravo, direktan kontakt sa bendom Infinitiv smo imali krajem marta prošle godine u klubu Drum, kada smo održali koncertnu promociju albuma u Beogradu. Inače, Ivana, basistu i vokala benda, znamo još od ranije, kada smo kod nas u Vranju ugostili pančevački bend By-Pass, u kome je on tada pevao. U odličnim smo odnosima sa bendom, imali smo dve zajedničke svirke, znamo kako sviraju i svakako će doprineti energiji na koncertu. Marka, gitaristu i vokala benda Irvas, takođe znamo iz njegovog bivšeg benda Sharks, Snakes & Planes. Sveukupno gledano, 10. februara u Elektropioniru biće svega, osim razočarane publike, suvih majica i odmornih vratova.

Ostavite komentar: