Bure baruta Ministryja u beogradskoj Barutani

Ministry / foto: Nemanja Đorđević

Sinoć je u okviru svoje evropske turneje legendarni američki industral metal bend Ministry posetio beogradsku Barutanu na Kalemegdanu i promovisao svoj predstojeći novi album “AmeriKKKant“. Publika je imala prilike da čuje nešto novog materijala, ali većina koncerta je bila posvećena nekim od starih, dobro poznatih hitova, kao i par starih “izgubljenih dragulja” koje bend nije izvodio dugo vremena. Publika je poprilično ispunila prostor i svakako je veliki broj posetilaca došao iz različitih gradova Srbije i bili su vrlo raspoloženi za ono što Ministry na čelu sa Alom Jourgensenom donosi skoro deceniju nakon nastupa na novosadskom EXIT festivalu 2008. godine.

Koncert je počeo oko 21:30 sa klasikom iz doba “Psalm 69…”, istoimenom “Psalm 69“. Prvih nekoliko pesama je poslužilo kao “zagrevanje” za ono što će tokom kasnijeg dela nastupa biti podignuto na viši nivo. “PermaWar“, kao i fantastična “Punch in the Face” su predstavile noviji materijal, dok je nakon toga usledila pesma sa novog albuma, tek par puta odsvirana “Antifa“: spora, zlokobni thrash rifovi, podseća na neke od Slayer elemenata (što će biti slučaj i sa mnogim drugim pesmama u setu). Gitarista Sin Quirin je doprineo mnogobrojnim temama i melodijama, kao i energičnom solo deonicom. Solidna numera, u sada već, može se reći, prepoznatljivom industrial / thrash duhu koji Ministry neguje bar poslednjih desetak godina.

Nastavak nastupa je pratila pomalo zaboravljena “Supermanic Soul” koju bend nije izvodio još od 2003. godine, a uvrstio je sa još par pesama na ovogodišnjoj turneji. Dobar presek za fanove i negde na ovom delu koncerta je nastup počeo da tera publiku na pokret. Pogotovo sa narednim pesmama, “Rio Grande Blood“, “Señor Peligro” (kako je samo dobro Jourgensen dreknuo iz sve snage naziv pesme pre početka, odzvanjalo je po čitavom Kalemegdanu) i “LiesLiesLies“, bend se vratio u dane svoje prve posete Srbiji sa izuzetno snažnim thrash metal napadom sa sve anti-Buš vajbom. Prvi redovi su počeli sa šutkama i crowd-surfingom, u nekim trenucima se činilo da kiša počinje da pada, ali je to bilo samo povremeno pivo koje je letelo sa jedne strane na drugu. “Grmljavina” se nastavila i sa pesmama kao što su “Let’s Go“, “Waiting” i “Worthless“, kada se publika već poprilično pokrenula i definitivno je u prvim redovima nastala velika gužva, znoj i skakanje do iznemoglosti. Bend je u ovom delu definitivno odlučio da publici ponudi presek materijala iz novijeg doba što je svakako prijalo uz povremene stare klasike.

Sa pesmom “Bad Blood” Ministry skoro da je pomalo podsetio na neke dane “Land of Rape and Honey” albuma (konkretno na pesmu “You Know What You Are”, naravno u agresivnijoj, gitarskoj atmosferi) i dobro je došla kao presek u odnosu na prethodne brže pesme. Ova pesma se takođe našla u live setu benda po prvi put na ovoj turneji još od 2003. godine. Situacija je postala izuzetno vruća kada su prvi semplovi “N.W.O.” krenuli sa bine, ukoliko je deo publike napred bio u pokretu, sada su krenule prave šutke i pomahnitala skakanja sa jedne strane na drugu. Ritam je samo “vozio” publiku, a energija bi kulminirala sa semplovanim vriskom koji nastupi na kraju svake strofe. Ruke podignute visoko uvis i urlici na sve strane, atmosfera je sada već eksplozivna. Bend je bio odlično raspoložen ovde i zajedno sa publikom se uneo u energiju pesme. Ništa manje energično nije bilo ni na naredna dva klasika, “Just One Fix” i “Thieves“, pogotovo na “Thieves” su ljudi izgubili razum i bar u prvim redovima skakali iz sve snage uz snažan ritam i rifove pesme.

Nakon pesme “Thieves”, Jourgensen je pozdravio publiku i zajedno sa ostatkom benda napustio scenu. Kratak period je bilo zatišje tokom kojeg je publika počela da traži bend da se vrati nazad i glasno uzvikivala njihovo ime da bi se mračne siluete vrlo brzo našle na sceni. Sa prvih nekoliko semplova najavila se “Filth Pig” sa sve sporim, teskobnim ritmom i prljavom bas deonicom da bi gitare krenule da “grme” još jedanput sa scene sa svojim glavnim, teškim rifom. Pesma je teška, spora, psihodelična, fantastična. Pogotovo deo kada nastupi solo deonica na usnoj harmonici, jednostavno je kompletna muzika potpuno opčinila sa bine. Delovalo je kao da je Jourgensen imao problema sa zvukom baš kada su nastupali delovi sa harmonikom, činilo se kao da prekida zvuk na momente, ali se većina materijala iznela kako treba, nije narušilo atmosferu. I ova pesma nije dugo izvođena od strane benda, takođe još negde od 2003. godine, tako da je ovo bio treći put da su je svirali na ovoj turneji. Bis je završen sa još jednom pesmom sa albuma “The Mind is a Terrible Thing to Taste”, “So What“. Jourgensen je tražio od publike da tapše i prati ritam pesme što je publika dobro ispratila, delovalo je kao da je pevač bio zadovoljan reakcijom posetilaca. Nakon pesme Jourgensen se pozdravio sa publikom, bacio nekoliko konzervi piva u publiku i bacio mikrofon iza sebe dok je silazio sa bine dok je ostatak benda bacao trzalice, palice i još ponešto dok se pozdravljao sa publikom.

Bend nije naročito komunicirao sa publikom, osim povremene najave određenih pesama. Jourgensen je pored stalka za mikrofon imao svesku sa tekstovima pa je tokom određenih pesama gledao čisto da se podseti delova. Pored toga, na različitim delovima seta je koristio megafon za određene deonice kao efekat dok je ostatak benda prilično uvežbano predstavio ceo set od sedamnaest pesama publici.

Koncert je protekao odlično, energija je bila zadovoljavajuća, možda se činilo da je publika bila pomalo manje raspoložena ovaj put ako se ne računaju prvi redovi, ali čini se da je prostor bio prilično pun i da su posetioci dobili kvalitetan nastup legendarnog benda. Na kraju, i dalje se osete bolovi u kostima, ogroman znoj, upropaštena odeća i pritisak u grudima, ali vredelo je svakog takta pesme. Odlično, nadamo se i narednoj poseti benda sa još nekim od klasika.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Ostavite komentar: