Branko Golubović Golub (Goblini): “Situacija u zemlji je takva da smo praktično bombardovani idejama za pesme”

Goblini
Frontmen šabačkog punk sastava Goblini, Branko Golubović Golub, otkrio nam je kako jedan bend funkcioniše kada njegovi članovi žive u četiri grada na dva kontinenta, hoće li biti nekog novog materijala Goblina, gde će ih odvesti daleki put ovog leta, kao i šta očekuje nišku publiku 7. jula na njihovom koncertu u dvorištu Univerziteta (Banovini).

BR: Tokom devedesetih Goblini su bili jedan od najaktivnijih bendova u zemlji. Koliko je bilo teško/lako svirati tih godina, a koliko je teško/lako svirati danas?

Golub: Period u kojem smo mi započinjali karijeru ne može se uporediti s današnjim periodom. Postoje određene stvari koje su nama bile dostupnije nego današnjim bendovima, ali i obratno. Npr. pristup takozvanim “mainstream” medijima nama nije predstavljao veći problem. U to vreme je bilo brdo radio i TV emisija kao i štampanih medija koji su na ovaj ili onaj način podržavali rock and roll scenu. U današnje vreme, oni jedva i da postoje. Zato, današnji bendovi imaju pristup elektronskim medijima, nečemu što u naše vreme nije ni postojalo. Ipak, i dalje smatram da su mainstream mediji mnogo bitniji od ovih drugih. Po pitanju snimanja materijala, mi smo imali izbor od par nešto pristupačnijih studija koji su i dalje bili poprilično skupi, dok se danas sve to može uraditi u “kućnoj radinosti’”. Slično je i sa snimanjem spotova. Kako god da se uzme, mislim da ni nama, a ni njima nije lako niti će biti lako. Na kraju se sve svodi na neverovatnu veru u bend i masu odricanja potrebnih kako bi uspeo da izguraš to u šta veruješ.

GobliniBR: Kako nastaje jedna pesma Goblina? Ko osmisli muziku, a ko da ideju za tekst?

Golub: Većina ideja za tekstove nastaje na samim probama, kao i tokom razgovora s ljudima koji nas okružuju i čije nam je mišljenje bitno. Iako se, na neki način, naši tekstovi mogu autorski identifikovati, skoro da ne postoji ijedan na kojem se nije desila kakva-takva intervencija ostalih članova benda. Slično je i sa muzikom. Najčešće neko od nas dođe s nekom idejom koja se nakon par sati sviranja polako uobliči u ono što će kasnije ljudi prepoznati kao pesmu Goblina.

BR: Odakle crpite energiju i inspiraciju da radite i stvarate?

Golub: Situacija u zemlji je takva da smo praktično bombardovani idejama za pesme. Ne treba puno kopati naokolo kako bi se došlo do inspiracije za pesme Goblina. Što se tiče energije, ona dolazi iz ljubavi prema istoj toj zemlji u kojoj živimo kao i prema tome čime se bavimo. Mi možda jesmo kritični prema mnogim stvarima koje nas okružuju u našem društvu, ali ta kritika upravo i dolazi iz te iste ljubavi.

BR: Album “Roba s greškom” objavljen je još 2013. godine. Kada možemo očekivati neki novi materijal Goblina (singl, album)?

Golub: Bend je od januara ove godine krenuo da se bavi stvaralačkim radom. Međutim, specifičnost situacije u kojoj se nalazimo (pet ljudi živi u četiri grada na dva kontinenta) tera nas da se ne opterećujemo previše bilo kakvim datumima i da ne dajemo nikome previše obećanja. Album ili singl za novi album biće predstavljeni javnosti onog trenutka kada budemo spremni za to.

BR: Koliko privatne obaveze svakog člana benda otežavaju rad benda? Kako uspevate da se uskladite i organizujete za probe ili nastup?

Golub: Kao što sam rekao, ovo je verovatno jedinstven slučaj na našim prostorima gde članovi benda ne žive čak ni na istom kontinentu. Nije lako funkcionisati u takvim uslovima i sve to zahteva dosta razumevanja i strpljenja od strane svih momaka u bendu. Mi većinu svirki moramo da odbijemo zato što ja nisam u mogućnosti da se pojavim u Srbiji tog dana. Po pitanju proba, tu je situacija malo lakša. Ipak živimo u XXI veku tako da nam tehnološka dostignuća istog idu na ruku. Dešavalo se da momci na probi u Batajnici rade na novoj pesmi, a već par sati kasnije dobili bi od mene tekst i pevanje za istu. S malo “bržim” internetom ovde u Etiopiji, siguran sam da bih mogao da zajedno s njima radim probu iako sam nekih 7000 km udaljen od njih.

GobliniBR: Zašto danas na muzičkoj sceni nema nekih “novih Goblina” ili ako ih ima, ko su oni, po vama?

Golub: Ima ih, kako da ih nema. Skoro svaki grad u kojem smo svirali ima svoje, da ih nazovemo “Gobline”. To su klinci koji vredno rade i koji pokušavaju da se izbore za svoje mesto na srpskoj R’n’R sceni. Najsvežiji je primer šabački bend Sprž.

BR: Šta je za vas punk-rock i koliko je danas prisutan u vašim životima?

Golub: Sam pokušaj uspostavljanja definicije punk rocka bi ga u isto vreme i obezvredio.

BR: Jeste li, nakon svih ovih godina, i dalje ona ista deca iz komšiluka?

Golub: Jesmo! I uvek ćemo biti!

BR: Kuda vas sve vodi daleki put ovog leta? Gde ćete još održati koncerte?

Golub: Za sada znam da ćemo u julu svirati u Nišu, Čačku, Kragujevcu i na Hills Up festivalu na Zlatiboru. Čeka nas i svirka u Beogradu krajem avgusta.

BR: U Nišu ste uvek bili rado viđeni. Možete li da date makar mali nagoveštaj šta publiku očekuje 7. jula u dvorištu Univerziteta?

Golub: Naša publika ne voli iznenađenja. Oni dolaze na naše koncerte zato što znaju šta će se na njima desiti, a to je dobra svirka od strane petorice ljudi koji su gladni nastupa. Znači, beskompromisno, energično i od srca.

Save

Ostavite komentar: