“Bostonska čajanka” Marisse Nadler

Marissa Nadler

Marissa Nadler / foto: Nemanja Đorđević

Onog trenutka kada pomislimo da su mesta za nastupanje na teritoriji Beograda redukovana na svega dva do tri već poznata kluba, iz tame (bukvalno tame) omalene Jevrejske ulice se dolazi do Kulturnog centra “REX”, koji je u svojoj suptilnoj atmosferi ugostio Marissu Nadler, bostonsku muzičarku koja je sa sobom donela svoj pečat “dream folk” zvuka.

Ovaj nastup je specifičan na mnogo načina, i za posao muzičkog novinara jedan od onih zbog kojih se ponovo potvrdilo zašto vredi raditi ovaj posao.

Ana Ćurčin

Ana Ćurčin

Nešto pre 21 časa, na bini se pojavila Ana Ćurčin, muzičarka i kompozitorka indie-rock/americana zvuka, dobro poznata beogradskoj publici. Set je pratio prijatan akustični ton, uz prijatnu boju glasa mlade muzičarke. Premda je bilo vrlo pitko za slušanje, teško je bilo ne primetiti da je glas na momente možda bio prviše tih, kao i da je govor između pesama bio ne previše razumljiv. Ipak, tokom polučasovnog izvođenja, Ana je, između ostalog repertoara, predstavila prisutnima svoje nove pesme i na vrlo lep način uvela u predstojeće veče.

Marissa NadlerU 22 časa, Marissa je već bila na bini, zajedno sa violončelistkinjom Janel Leppin, koja je pored violončela pomogla i kao prateći vokal. Ukoliko je vokalno-instrumentalni temelj Ane Ćurčin bio pogodan za slušanje, u slučaju Nadler bismo mogli govoriti o odličnoj
nadgradnji i proširenju prvobitnog zvuka. Obučene u crno, u intimnoj atmosferi, zvuk iz snova je započeo. Premda ne negativnog duha, postoji nešto što je u velikoj meri podsećalo na atmosferu jedne Tori Amos. Može se reći da violončelo i gitara površinski podsećaju na “unplugged” trenutke, ali se u čitavom vazduhu mogao osetiti smiraj koji leči dušu.

Marissa se obratila publici rekavši da je malo bolesna tako da se izvinila ukoliko ne bude na željenom nivou. Ta se ograničenja nisu previše dala primetiti, s obzirom da je set trajao vrlo jasno i kvalitetno. Deonice violončela su povremeno delovale kao poput nekog sempla ili ambijentalnog drone zvuka. Publika je na lep način podržala nastup, što je debi nastup američke gitaristikinje učinio mnogo lakšim.

Marissa NadlerZvuk Marisse Nadler je izuzetno ambijentalan, svaki ton na gitari se odašilje u vasionu poput signala nekim dalekim oblicima života. Kod nekih izvođača tolika okrenutost gitarskim efektima ume da smeta i da pretvori bilo kakvu melodiju u zvučni “mulj”. Na sreću, ovde se to nije osetilo, a glas je takođe u velikoj meri pomogao da svi odlutamo u neke daleke snove.

Vrlo prijatno i potcenjeno iskustvo. U većini slučajeva neko ne bi ni mario za ovakav nastup, s obzirom da bostonska gitaristkinja nije svetski poznato ime, ali beogradska publika je podržala u solidno popunjenoj dvorani kulturnog centra REX. Ipak, ako ovakvi koncerti mogu da na nešto ukažu, to je da niti jedno ime ne treba potcenjivati dok se ne čuje uživo, kao i da je nastup uživo u 90% slučajeva kvalitetan, pa čak i da privatno uopšte ne slušate takav zvuk. Marissa Nadler je izašla kao pobednik u oba slučaja, bez glamura i uz minimum opreme.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Marissa Nadler

Ostavite komentar: