Boris Vlastelica (Repetitor): “Žene razbijaju, posebno kad su ti ritam sekcija”

Repetitor“Repetitor je elektronski uređaj koji prima signale, pojačava ih i šalje dalje. Zahvaljujući tome, signali mogu duže da putuju do prijemnika” kaže Vikipedija, a uz tu definiciju adekvatan je i izbor imena koji nosi jedan od najenergičnijih, najbučnijih i pritom najoriginalnijih bendova današnjice sa teritorije Srbije. Ovaj rokenrol trio u subotu dolazi u Niš u okviru prve “Lift” svirke gde će binu deliti sa bendom Za Dž i DJ timom Kišobran. To je bio idealan povod da razgovaramo sa Borisom Vlastelicom gitaristom i frontmenom ovog sastava.

boris-vlastelica4BR: Relativno skoro ste svirali u Holandiji. Kakvi su vam utisci sa tih koncerata? Šta biste izdvojili kao najveću razliku u odnosu na koncerte u Srbiji?

Boris: Pravili smo već dve turneje po Holandiji a sada su nas zvali na treću u maju, tako da smo se tamo već solidno probili, a što se tiče razlika tokom same svirke, njih nema. Svi sve kapiraju, pa i kad ne pričaju jezik.

BR: Česti ste gosti u Nišu, a i više puta se moglo pročitati da volite da svirate ovde. Po čemu se to izdvajaju svirke u Nišu?

Boris: Ne bih da zvučim patetično ali po toplini ljudi u publici. Znam da to vi ovde ne možete da osetite kao kad neko dođe sa strane, ali nama je to uvek utisak na jugu.

BR: U jednom intervjuu ste izjavili da treba “da se borite da uništite političku elitu na Balkanu”. Jeste li i dalje obeshrabrujućeg stava prema političkoj situaciji u Srbiji i šire?

Boris: Valjda si mislio ohrabrujućeg, a ne obeshrabrujućeg. Naravno da to ovako izvučeno iz konteksta deluje teško za jedan bend ili scenu, ali to je neki utopijski cilj koji rokenrol treba da ima, kao smer na kompasu. Povratak ulici. Da se ne desi da bude instrument vlasti ko u nekim situacijama.

boris-vlastelica1BR: “Zadatak svake uspešne države je da daje svojim građanima šanse.” Koliko je vama Srbija pomogla u dosadašnjoj istoriji benda?

Boris: Par puta smo svirali na račun opštine, na to se svodi pomoć države. Ali zemlja Srbija, ne država, nam jeste pomogla tako što bi verovatno bili mnogo drugačiji bend da smo rođeni i rasli bilo gde drugde.

BR: Na prelasku granice sa Kosovom ste rekli da su kosovski graničari najučtiviji, dok su hrvatski na dnu liste. Pamtite li neke neprijatnosti na graničnim prelazima koje biste želeli da podelite?

Boris: Nemate dovoljno memorije na serveru za sve priče sa granica i anegdote sa pandurima, ali bilo je svega, skidanja, pretresa, privođenja, odugovlačenja, treniranja strogoće. Jednom nam se tokom pretresa, pred neprijatno strogim hrvatskim graničarima, prosula rakija u prostoru za pretres, pa smo se posle par minuta od isparenja svi malo opustili i smejali.

BR: Šta je najveći/najteži kompromis koji si u životu morao da načiniš zarad benda?

Boris: Ispisao sam se sa fakulteta. Kao prva, eksperimentalna generacija bolonje, bilo je bitnije da si stalno prisutan ko u srednjoj školi, nego da li znaš ili ne znaš. Drugim rečima, da radiš i studiraš na budžetu je nemoguće.

boris-vlastelica5BR: Wikipedia stranica benda je zabeležila da te je 16. novembra 2012. napala grupa skinheda ispred kluba. Možeš li nam reći šta se tačno desilo i koji bi bio razlog napada?

Boris: Nije im se svidelo to što sam prekinuo koncert zbog zig-hajlovanja i poručio im da odjebu sa tim.

BR: Decembra ’11. ste nastupili u Gračanici, Prištini i Leposaviću. Snimci su zabeležili razbijanje predrasuda vezano za potencijalne neprijatnosti na koje je navikao um ophrvan strahom i paranojom. Ukoliko je bend zainteresovan da promoviše svoj materijal na kosovskoj teritoriji, preporučujete li odlazak u tamošnje krajeve (ne samo u političkom, već i finansijskom/praktičnom smislu)?

Boris: Nama se desila neverovatna sreća i slučajnost da su nas u isto vreme zvali iz tri grada na Kosovu, tri različite ekipe. Srbi iz enklava, Srbi sa severa i Albanci iz Prištine, tako da smo sve te tri realnosti upoznali i videli. Nisam siguran koliko je praktično i finansijski isplativo, ali je definitivno zanimljivo iskustvo, o kome smo snimili i kratak film, dostupan na tjubu.

BR: U “Močvari” ste imali incident kada je određena osoba oduzela gitaru i potom je bacila. Kako se postaviti u toj situaciji? Koliko je bila šteta nad instrumentom?

Boris: Ruku na srce, ja sam mu dao gitaru jer nije delovalo ni malo kao da će pokušati da je razbije. Kad se to desilo instiktivno sam pokušao njega da razbijem. Mislim da je to ok reakcija. Gitara je herojski izdržala ono što mnoge ne bi mogle, i nastavila da svira na istom koncertu. Vidi se trag udarca, nedostaje farba, ali moram da pohvalim indonežanske radnike Squier-a koji su napravili ovaj čaroban komad drveta otporan na udarce i ni malo nežan tretman evo već 9 godina.

boris-vlastelica2BR: Koliko su sarkazam i cinizam deo vašeg opusa i percepcije?

Boris: Nisu previše deo opusa ni percepcije. Ok su i sarkazam i cinizam u malim dozama, inače uglavnom postaju nepodnošljivi i snishodljivi. Dakle prisutni su, ali se oprezno koriste.

BR: Uskoro će deset godina od nastanka benda. Kakvi su planovi za obeležavanje tog jubileja?

Boris: Ti si to primetio pre nas. Nismo razmišljali o tome uopšte.

BR: Nedavno je okončana emisija “Jelen Top 10” koja je bar delimično bila podrška za mnoge “alternativne” bendove. Koliko je mogućnost medijskog eksponiranja svedena na Youtube i Internet interaktivni sadržaj?

Boris: Te emisije sa brendiranim studijom, logom sponzora na bini, prelepim voditeljima i puno šarenih boja, nisu ni činili previše usluga rokenrolu, andergraundu, alternativi i svim pravcima koji ne pretenduju na pop i mejnstrim. Bez nekog hejta, jednostavno se estetski ne uklapa. Postoji emisija Bunt na RTS-u, i legendarno Gruvanje na RT Vojvodina, oni su hvale vredni, ali da, stvari se sve više svode na internet.

BR: Kako je nastao naziv benda “Repetitor”?

Boris: Trebalo nam je ime za bend, a nismo ga imali. Javilo se u wc-u Akademije.

boris-vlastelica6BR: Unutar Repetitora su dva od tri člana sastava devojke. Naravno, tokom godina su se pojavili brojni sastavi sa ženskim članovima, čak i neki unutar kojih nema muškog življa. Postoji li izvesni šovinizam unutar rokenrola koji, po nepisanom pravilu, ima odbojnost prema ženama u bendu?

Boris: Pa postoji taj mačo momenat u rokenrolu, ali nije toliko jak sentiment da bi žene bile nepoželjne, naprotiv. Žene razbijaju, posebno kad su ti ritam sekcija. Puno sam srećan i zahvalan što sviram sa dve takve devojke kao što su Ana-Marija i Milena jer sviraju jako prirodno i neopterećeno egom.

BR: Takođe u jednom intervjuu je navedeno da vam je uzor bend Ramones. Koliko je stav (bilo muzički ili ideološki) bio uticajan na put kojim je krenuo Repetitor i koliko ga se još uvek držite?

Boris: Ramonesi su pojednostavili stvari, vratili ih korenima i to obojili svojom bojom, u trenutku kad je rokenrol otišao u preduge, samodovoljne solaže i nerazumljive poruke. U tom smislu su nam uzori, po toj nekoj filozofiji bazičnosti. Stav je mnogo važan, to je sigurno. I muzički i taj ideološki što nije neko politikanstvo, već se misli na sve ono što čini jedan bend a nije muzika.

BR: Koji su dalji planovi za Repetitor u narednom periodu?

Boris: Da nađemo neki prevoz do Niša, da ne idemo Niš Ekspresom. Ako ima neko ko ide kolima, pa se vraća, neka nam se javi. Plaćamo gorivo i preko ako treba.

Ostavite komentar: