Bojana Vunturišević: Daljine su blizine

Nema baš svaki autor sreću da publika lepo prihvati njegov prvi solo album. Naročito ne ako ga je već navikla okruženog bendom, te samostalnost na sceni deluje prilično čudnovato. No Bojana Vunturišević, nekadašnja članica grupe Svi na pod, osamostalila se u punom sjaju i imala tu sreću da naiđe na vrhunski prijem slušalaca. Nakon promocije pesme “Kese etikete”, usledio je emocionalni uragan u vidu albuma “Daljine”. U subotu, 29. aprila, čuli smo uživo sve nove numere, a tim povodom smo se i našli sa Bojanom i poveli jedan prijatan razgovor.

Balkanrock: U mejlu si spomenula hor, pa možemo da počnemo sa tim…

Bojana: To je prvi plesni hor u Srbiji. Ono što je karakteristično za njega jeste jako čudan repertoar za taj uzrast: od pet godina do nekih deset-jedanaest. Neke note koje su za decu koju gledamo svakog petka na televiziji u jednoj takmičarskoj emisiji, jako nesvakidašnje. Ono što još karakteriše ovaj hor jeste koreografija za svaku numeru. Tako da smo mi jedan plesni hor.

BR: Da li je lakše komunicirati i sarađivati sa decom ili odraslima?

Bojana: Meni je mnogo lakše da komuniciram sa decom. Ja sam uz pomoć tih časova sa decom naučila da komuniciram sa odraslima. Deca znaju šta hoće, kako do toga da dođu. Za decu ne postoji nezadovoljstvo. I u slučaju da postoji, to se nezadovoljstvo nekako brzo pretvori u zadovoljstvo. A odrasli su puni frustracija, pa se do željenog cilja malo teže dolazi.

BR: Da li imaš neku interesantnu priču o radu sa decom koju bi mogla podeliti sa nama?

Bojana: Svaki čas se tu desi neki lapsus. Ali recimo… Kada smo snimali spot. Uvek pred neku novinu koja treba da se desi, pitam ih da li znate šta je ploča, da li znate šta je ovo, da li znate šta je ono… I konkretno pred snimanje spota, ja sam ih pitala da li znaju čime se bavi reditelj. Klara je podigla dva prsta i rekla je: Reditelj govori rez i govori ajde. I meni je to bilo mnogo smešno.

BR: Haha… Hajde sada da pređemo na album… Da li si bila zadovoljna reakcijom publike na “Kese etikete“?

Bojana: Jesam. Ja sam već deset godina u muzičkom svetu i prvi put mi se desilo da bude takva reakcija na neku pesmu koju sam izbacila. I ne samo na “Kese etikete”. Vidim da album ceo dobro prolazi. On je rađen u jednoj jako pozitivnoj atmosferi, bez bilo kakvog špekulisanja da li će se to nekome dopasti ili ne. Vrlo sebično smo ga radili i želeli smo da se nama dopadne i da se mi osećamo dobro u tom odelu. Tako da smo se te tri godine mi osećali odlično i samim tim je logično da i reakcija publike bude odlična.

BR: Da li bi mogla reći da se kasnija reakcija na celi album lepo nadovezala na sve?

Bojana: Jeste. Vidim da su ljudi jako lepo odreagovali, pogotovo žene. Žene seku vene. Čim nešto govori o ljubavi, tu su žene prve da pokriju tu priču.

BR: Koliko su to daljine daleko od nas i da li ćemo im se ikada približiti?

Bojana: Ja sam im se približila. Maša Seničić sa kojom sam isto radila na ovom albumu tvrdi da su daljine daljine, a ja tvrdim da su daljine blizine. Kako koga život miluje ili lomi.

BR: Da li možeš da nam ispričaš svoju priču o Portugalu?

Bojana: Haha…To je više priča za My love story… Otišla sam u Portugal, jer je moj partner tada bio na volonterskom radu. I čitava ta priča me je inspirisala. Naši mejlovi, sms poruke… Sve se to pretočilo u album… Odlepila sam na grad Porto, na Lisabon nešto i nisam. Svi kažu da je to grad u kome treba da se živi, ja mislim da treba da se živi u Portu. Sve u svemu, jedna zemlja kojoj danas želim da se vratim.

BR: Pojedini segmenti numera iskaču iz pop dimenzije. Ko je kontrolisao te žanrovske prelaze i to da oni ne odu previše daleko?

Bojana: Bambi i ja smo se bavili tim muzičkim segmentom i nismo se uopšte držali čvrsto pop žanra. I dok smo radili u Svi na pod, ono što je bilo karakteristično je žanrovska šizofrenija. Jer mi i kod kuće ne slušamo isključivo jedan žanr. A i pop u sebi ima hiljadu i hiljadu podžanrova. Tako da i na ovom albumu možete da čujete uglavnom pop, ali ima i r’n’r-a, nekog malo ženskog fankića… Sve se okupilo. Kako nas je moment i kako su nas životne okolnosti inspirisale, tako smo radili. Ako nas je život voleo, onda su to bile neke lepe note. Ako smo bili besni, onda bi nastao neki malo agresivniji stil.

BR: Kako se Bambi snašao kao producent “Daljina“?

Bojana: Ovo je Bambijev producentski prvenac. Mislim da je posle Aleksandra, koji je žario i palio jugoslovenskom scenom kao producent, moralo da prođe jedno trideset godina da bi se rodio neko poput Bambija. Bambi ne govori samo te producentske priče i ne priča samo o decibelima. Bambi je čovek koji je muzički jako potkovan i zanat poznaje u mali prst. Tako da sam jako zadovoljna Bambijem, ne samo kao producentom, već i saradnikom. On je umeo mene da vodi, da svaki moj zabod nastavi i da me inspiriše da svoj muzički deo ostvarim.

BR: Koliko su “Daljine” daleke, ili pak bliske, od stila grupe Svi na pod?

Bojana: Mislim da su “Daljine” logičan nastavak. Da je ovo bio treći album grupe Svi na pod, bio bi pun pogodak. Ja sam bila kompletan autor u grupi i ne mogu da iskočim iz svoje kože, mogu samo da sazrim kao autor.

BR: Da li misliš da je prošlo malo, dovoljno ili puno vremena od Svi na pod do “Daljina”?

Bojana: Mislim da je prošlo sasvim dovoljno vremena. Mene su privatne okolnosti zaustavile. Album je bio gotov nakon godinu dana, ali pošto sam zatrudnela, želela sam samo da spavam i da budem dobro. I želela sam da u periodu trudnoće i deteta osetim čitavu priču i da u promociju albuma krenem potpuno svesna.

BR: Šta se dešavalo između? Kroz koje si sve faze prolazila?

Bojana: Dosta sam čitala, gledala nastupe drugih izvođača, radila sam čak i u pozorištu. Ono me je dosta inspirisalo da napravim koncept kakav je bio u BITEF teatru 29. aprila. Skupljala sam utiske sa raznih strana. Onda sednem, zagledam se u jednu tačku i mozgam… Na razne načine sam osmišljavala današnju priču koja se zove “Daljine”.

BR: Sem pozorišta, šta te još inspiriše?

Bojana: Ono što mi se dešava u životu. Najviše me inspiriše ljubav i često mi se desi da u tekstovima koje pišem kažem kako se osećam, a da to prvo nisam ni osvestila. Tako da su ti tekstovi za mene vizionarski. Sve što sam rekla u drugom albumu grupe Svi na pod, desilo se u roku od dva, tri, četiri meseca, pa i godinu dana. To su neke moje posebne poruke samoj sebi.

BR: Sve su pesme lične, ali koja je najličnija?

Bojana: Najličnija je pesma “Daljine”, zatim “Amy i Blake”. Što se tiče tekstova. A što se tiče muzike, mislim da je najličnija “Noćni program”.

BR: Šta možemo da očekujemo dalje?

Bojana: Možete da očekujete ludilo. Haha… Sledi dalja promocija albuma, spot za pesmu “Daljine”, “Noćni program”. Uglavnom ću se fokusirati na video produkciju, ali i na koncertne aktivnosti. Pred nama je leto, otvoreni smo za sve festivalske pozive i radujemo se nastavku priče.

Ostavite komentar: