Black Sabbath u Budimpešti: Poslednji pozdrav

Black Sabbath

Black Sabbath u Budimpešti / foto: Nemanja Đorđević

Mislim da je zaista suvišno govoriti o kosmičkoj veličini kolektiva zvanog Black Sabbath i sveopštem uticaju, da ne kažem impaktu, koji su na izvršili na gitarsku muziku. Posle pete decenije skoro pa neprestanog rada, rešili su su da se na veličanstven način oproste sa publikom širom sveta organizujući turneju na koju će izvoditi samo pesme sa prva tri albuma. Pitate se kako to izgleda u 2016. pored Gojire, Mastodona… Pa, fantastično!

Black Sabbath često nazivaju pionirima hevi metala i vrlo je jasno da prevazilaze tu usku definiciju. Bend je u 2016. godini zvanično na svojoj poslednjoj turneji, stoga se i zove “The End Tour”. U Evropu dolazi iz Okeanije, tačnije Novog Zelanda. Prvi koncert na toj turneji je upravo ovaj, u budimpeštanskoj Areni. Velelepna hala je bila puna do poslednjeg mesta, a kako je ovo prvi koncert na evropskoj turneji ove godine, sam nastup je bio rasprodat mesecima ranije. Inače, vidno je primetna starija ekipa u publici. Prema mom skromnom zapažanju, tinejdžera je bilo veoma malo, što jasno govori u kom pravcu se kreće muzika danas. Lepo je videti fanove iz čitavog sveta koji su “opkolili” arenu sa svih strana i prevalili stotine, hiljade kilometara kako bi došli da odaju počast jednom od najvećih bendova u istoriji postojanja muzike.

Black SabbathPomalo nezahvalno i nenajavljeno, veče je otvorio američki hard-rok sastav Rival Sons. Momci iz Los Anđelesa su za nepunih sat vremena dali sve od sebe što ipak nije bilo dovoljno. Nije im baš pošlo za rukom jer, pre svega, Rival Sons nisu neka veličina ni po kvalitetu ni po srodnosti, tako da ostaje pitanje zašto je uopšte Black Sabbath dozvolio sebi da ima goste koji više zvuče kao zanemarljivi tribjut prohujalom vremenu klasičnog hard-rok zvuka nego neki zaista bolji, da ne kažem originalniji, sastav. Nakon pola sata njihovog nastupa i uz kratku pauzu, pada mrak nad koncertnom salom, u pozadini se čuje odjek crkvenih zvona i uz silovit Tonijev rif numera “Black Sabbath” preuzima svoj prepoznatljivi oblik, kome se kasnije priključuje sablasni Ozijev vokal. BS nas vode dole, u samo srce pandemonijuma.

Poslednje glasine o Oziju su od prvog minuta pale u vodu. Neuništivi čovek sa svojih nepunih 67 godina izneo je koncert junački, bez ijedne greške otpevao sve pesme gotovo do perfekcije. U nekima mu je naravno publika dosta pomagala, pa ga je samo na trenutke nadglašavala. Bez nekog punog kretanja na bini, sam sa svojim demonima i mikrofonom uveo nas je duboko u prošlost i same početke sedamdesetih kada je totalno nesvesno sa Geezerom i Tonijem stvarao istoriju.

Black SabbathDa se razumemo, iako je “najnovija” pesma koji su izvodili Tonijeva “Dirty Woman” iz 1976. godine, pesme uopšte nisu izgubile na aktuelnosti, oštrici i energiji. Sve ovo uživo zvuči punije, mnogo više slojevito i pre svega efektno. Vrlo je specifično i to da vizionarski tekstovi pesama koje su napisani pre skoro pedesetak godina i dalje zvuče savremeno i primenjivi su i dan danas. “War Pigs” je odličan primer ovoga. Nižu se “After Forever”, “Fairies Wear Boots”, jedna za drugom frenetične “Into the Void”, “Snowblind”… Velika pohvala i za kompletan vizuelni događaj, a posebno za video bim koji sa pregršt efekata dočarava i “boji” pesme.

Jedino što ih odvaja od originalne postavke duplo mlađi od njih tridesetšestogodišnji Tommy Clufetos, bubnjar fantastičnih mogućnosti. Tommy je inače dugogodišnji Ozijev bubnjar, tako da nije imao puno šta da uči, već se od prvog koncerta uklopio u bend. Bill Ward nedostaje, nedostaju njegovo tutnjanje i zastrašujuća harizma. Velika je šteta što se nije priključio poslednjem pozdravu, no… Bespotrebni bubnjarki solo spustio je energiju kod već ionako anestezirane i anemične mađarske publike, ali je izgleda svakako bilo potrebno, više zbog odmora starijeg dela ekipe nego zbog dokazivanja perkusionističkih veština mlađanog bubnjara.

Svu jačinu i silinu publika je tek uzvratila za vreme zvaničnog bisa i vanvremenskog hita “Paranoid” koji je vešto čuvan za sam kraj. No, mađarsku publiku retko da može šta “dodirnuti” osim možda biseva, verovatno jer se tada raduju što odlaze kućama. Publika kojoj nije jasno da ima čast da prisustvuje kraju jednog istorijskog poglavlja ne može umanjiti doživljaj legende, bez obzira na to što ne zna šta da radi sa energijom dobijenom sa bine.

Zanemarujući upravo tu ništavnu publiku Black Sabbath su došli, videli, osvojil, kako to uvek i biva sa njima, ali ovaj put, nažalost, poslednji. Bend koji je u muziku uneo težinu i mrak po poslednji put odjekuje dvoranama sveta, ni za decibel tiši nego pre nekoliko decenija. Turneja “The End” amanet je svima koji se rokenrola late i ne postoji veći manifest mladosti od ovog – umesto poslednjeg trzaja, Black Sabbath nam nude fatalni udarac u grudni koš. Junački, nema šta.

Black Sabbath

Black Sabbath

 

Set Lista:

Black Sabbath
Fairies Wear Boots
After Forever
Into the Void
Snowblind
War Pigs
WASP
Behind the Wall of Sleep
N.I.B. (sa ‘Bassically’ intro)
Hand of Doom
Rat Salad (sa drum solo)
Iron Man
Dirty Women
Children of the Grave

Bis:
Paranoid

Save

3 komentara o “Black Sabbath u Budimpešti: Poslednji pozdrav

  • Nick

    Ja sam ih gledao na rock im parku par dana kasnije i ne znam o čemu pričaš za bubnjara. Jedan od najboljih delova koncerta u kome smo se složili svi u okolini.

    Reply
  • horvat zoltan

    gospodine djordjevic ja sam bio u pesti na koncertu i neznam sta je falio publici sto pricate a siguran sam da u beogradu ne bi bilo vise od 5 ili 6 hiljada ljudi pozdrav

    Reply

Ostavite komentar: