Bitipatibi u Elektropioniru – Kolektivni san

Bitipatibi

Bitipatibi; foto: Nemanja Đorđević

Koliko puta vam se desilo da vas muzika na koncertu uzme za ruku i odvede toliko visoko da „povratak“ bude nemoguć satima nakon svirke? Sudeći po onome što se sinoć zbilo u beogradskom Elektropioniru, uža specijalnost benda Bitipatibi se upravo bazira na izazivanju pomenutog osećanja. Beogradski dreampop/shoegaze sastav demonstrirao je zbog čega ih mnogi smatraju draguljem domaće scene pred krcatim novootvorenim klubom.

Kimekai

Kimekai

Veče je otvorio hrvatski Kimekai (alias Marko Vuković), one man band koji sučeljava matrice sa gitarom i pevanjem postižući zvuk i vajb nekih od najprominentnijih svetskih indie bendova. Ovaj mladi hrvatski muzičar poslužio je kao savršen uvod u ostatak večeri. Reakcije publike na muziku koja je dolazila sa bine bile su u najmanju ruku jako pozitivne, što je najočigledniji znak da se pred mladim Vukovićem nalazi bogata karijera.

Ne dozvolivši da se pauza između predgrupe i njihove svirke učini predugom, bend Bitipatibi se na opšte oduševljenje dupke punog kluba ubrzo popeo na binu i od prvog tona uvodne pesme „Milutine“ poveo sve prisutne na sneno putovanje kroz gitarom obojene predele. Već tu se dalo primetiti da je atmosfera na bini odlična i da je su Una Gašić, Ivan Skopulovič i ekipa odlično raspoloženi za svirku. Kao i na koncertu Lire Vege pre tačno sedam dana, u publici su se našle i mnogobrojne kolege sa scene, a sa bine je dolazio i dokaz da nije u pitanju samo uzajamno poštovanje reda radi.

BitipatibiBitipatibi su sonično jedinstvena pojava u istoriji domaće muzike, što se na studijskim izdanjima čuje, ali se tek na nastupima oseća i ostalim čulima. Maestralno obojeni zvuk gitare i sanjiva simbioza glasa Une Gašić i klavijatura dovoljni su za vantelesno iskustvo, dok je ritam sekcija benda tu da spreči da čitava priča postane amorfna. Zaista, ovaj bend je sve prisutne u Elektropioniru nosio i nosio do neslućenih visina, i to bez gubitka kontrole – poput psihodeličnih supstanci, Bitipatibi ume da preuzme kontrolu na čulima svakog ko se nađe u neposrednoj blizini i baci ga u mistični san iz koga ne želi da se probudi. Po onome što pružaju publici, komotno bi mogli da „stanu na crtu“ ranim radovima grupe The Verve ili najlegendarnijem shoegaze bendu, My Bloody Valentine i to je sinoć bilo i više nego evidentno.

BitipatibiOdličan prijem kod publike imala je svaka pesma na setlisti (koja je uključila ceo album „Lešnici divlji“ i nekoliko novih pesama), mada se nekoliko sinoćnih izvedbi može uvrstiti u neke od najupečatljivijih muzičkih live momenata u Beogradu. Pesma „Zgrade“, koja se našla u prvoj polovini koncerta, bacila je publiku u trans koji će se pamtiti nedeljama nakon ovog događaja. Skopulovič, inače jedan od najoriginalnijih i najuzbudljivijih gitarista koje region ima, za potrebe ove pesme ostavlja gitaru i pridružuje se Draganu Mihajloviću na basu, pritom ne menjajući stil sviranja, što je, naravno, doprinelo još većem uranjanju u magični zvuk ovog benda.

Nakon „Zgrada“, slede dve pesme sa sledećeg albuma, „U pesku“ i „Mali Betmeni“. Iako je i prva pesma sa svojim tekstom koji pominje izvesnog kockastog sunđerastog junaka koji živi u ananasu na dnu mora (okeana?) i njegovog prijatelja Patrika pobrala brojne simpatije publike, pravu nirvanu donose „Mali Betmeni“. Snena ljubavna pesma kojom ordiniraju Weltschmerz, nesigurnost i propuštene prilike očigledno rezonira sa publikom do te mere da je od samog pojavljivanja postala miljenik fanova. Bez mnogo okolišanja, bend je nastavio da „hrani“ publiku hitovima pa je nakon „Betmena“ usledio i možda najveći njihov hit, „Andrija“. Iako je zvuk u Elektropioniru bio pomalo škakljiv i oni koji nisu imali privilegiju i strpljenje da budu u prvim redovima nisu mogli da uživaju u potpunoj lepoti ovog benda, sigurno je da se umilni nežni zvuk „Andrije“ svima urezao duboko u svest.

BitipatibiAko neki bend u ovoj zemlji može da materijalizuje zvuk i učini koncert sinestetičkim iskustvom, to je Bitipatibi. Preplitanje nežnog Uninog glasa, sintisajzera koji poput vetra jezde kroz muziku i basa koji maltene grmi u sprezi sa Skopulovičevom ćudljivom gitarom pruža zaista jedinstven osećaj. Kako se koncert bližio kraju i izvođenju sada već antemične „Mi smo od šećera“, publika je sve intenzivnije osećala želju da nikada ne napusti snena zvučna polja ovog benda. Pomenuta „Mi smo od šećera“ možda je bila i najepskiji trenutak ovog koncerta. U kolektivnom snu koji je publika u Elektropioniru proživljavala, entitet zvani Bitipatibi zvučao je uniformno i neraskidivo. Poput boja koje se stapaju u neku potpuno novu nijansu, ova četvorka je na bini u Elektropioniru uspela da stvori novi svet koji nije ni na nebu ni na zemlji, već negde između, crpeći najbolje od oba sveta – od neba sanjivost i nežnost, od zemlje snagu i stabilnost. Kao deo bisa, pomenuti favorit fanova „Mali Betmeni“ doveo je do glasnog pevanja publike što je apsolutno opravdalo ponavljanje ove pesme.

Ovim koncertom, Bitipatibi su najavili novi album koji bi trebalo da se pojavi u junu, fanove častili izvanrednim izvođenjem dosadašnjeg materijala i, na kraju, ulepšali proleće svima koji su bili dovoljno srećni da se sinoć nađu u novootvorenom beogradskom svetilištu alternative.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Bitipatibi

2 komentara o “Bitipatibi u Elektropioniru – Kolektivni san

  • dragan

    Žao mi je što organizatori Uni nisu dozvolili da otpeva još jednu stvar (za svoju dušu) na bis. Atmosfera je bila više nego pozitivna. Verujem da je ovo bila jedna od onih svirki koje će se godinama pominjati kao “sećaš se onog koncerta” … devojka i klavijature … predivno …

    Reply

Ostavite komentar: