Billy pokazao zašto nam je Idol

Foto: Avalon produkcija

Foto: Avalon produkcija

Oluja nad Beogradom sprečila je prvobitno održavanje trećeg po redu Belgrade Calling festivala i koncert legendarnog Billyja Idola na Kalemegdanu u sredu 25. juna, kada je prvobitno planirano, i pomerila za četvrtak (doduše, čuo sam da su se neki ipak i u sredu sjajno proveli – čitaj “informer”). Šok i neverica bili su na licima brojnih fanova koji su tog dana u centar Beograda došli iz svih krajeva Srbije i regiona u nadi da če čuti sjajnog rokera. Ipak, to nije uspelo da omete ni Billyja, a ni sjajnu publiku, koja je Kalemegdan i sutradan napunila u ogromnom broju.

avalon_billy1Festival je počeo već od 18 časova od kada su se na bini ređali Dža ili Bu, Tempera i sjajni Psihomodo Pop, o čijim nastupima ćete opširnije imati prilike da čitate u posebnoj reportaži, prostor se punio i sve polako bilo spremno za zvezdu večeri. Billy Idol je jedan od onih likova sa rok scene koje ne možete da ne volite. Svi muškarci žele da budu kao on, dok bi svaka dama volela da bude s njim. To je bilo jasno na samom početku koncerta u 21:30, kada su gromoglasni vrisci iz grla nežnijeg pola dočekali razdraganog Billyja, koji je svoj izlazak na scenu otvorio sa „Postcards from the Past“. Posle pesme, rekao je kako je lepo vratiti se i da je vreme za rock dok se Božija ruka ne umeša, i započela je „Cradle of Love“, za pravu žurku među prisutnima. Bilo je stvarno ljudi raznih generacija, roditelja s decom, sredovečnih parova i ekipica tinejdžera, a Billy je još jednom ponovio kako mu je lepo što se vratio i kako večeras neće dati da ga išta zaustavi. Usledila je „Dancing with Myself“, tokom čijeg izvođenja je pozivao Srbiju da pleše s njim, a 15-ak hiljada ljudi nije prestajalo s igrom.

Uz fanki taktove „Flesh for Fantasy“, Billy je počeo da skida gornje slojeve odeće sa sebe, da bi na kraju ostao u prepoznatljivom kožnom prsluku, a damama je to očito godilo, pa nisu prestajale s vriskom. Kako su išle „Love and Glory“ i „One Breath Away“ tako se pojavila i dosadna kiša, koja očigledno nije htela lako da se preda, ali ni publika ni Billy nisu hteli da popuste. Doduše, tad je do izražaja došao i možda jedini minus koncerta – nedostatak video bima. Naime, mnogi su zbog kiše otvorili svoje kišobrane i tako redovima iza sebe preprečili pogled ka bini, što je bilo poprilično frustrirajuće. Ipak, ništa strašno, a kad je Billy održao kratak uvod u pesmu „Sweet Sixteen“, kiša i kišobrani doprineli su romantičnoj atmosferi koja je zavladala. Da li ste došli sami, s devojkom, dečkom, drugarima, nije bitno, osećala se ljubav i pesma je stvarno uspela da rasplamsa divne emocije u ljudima, što je bilo očigledno.

avalon_billy2Sa „Whiskey and Pills“ počelo je razbuđivanje iz sna, da bi na „Eyes Without a Face“, koju je publika pevala s Billyjem, on obukao košulju, na žalost ’slabijeg’ dela iste. Takođe, bukvalno kako je pesma završila, tako je i kiša stala, konačno je valjda shvatila da ne može zaustaviti sjajnu svirku na Kalemegdanu, povukavši se pred sjajnim Idolom. Usledila je legendarna obrada pesme grupe The Doors „L.A. Woman“, gde se plavokosi roker prvi put latio i gitare, a đuskanje nije prestajalo. Nakon toga, svi su se osim gitariste Stiva Stivensa povukli sa bine, a on je otprašio gitarskim solom sa elementima metala, flamenka, roka, a u jednom trenutku je počeo da svira i „Stairway to Heaven“ Led Zeppelina, na opšte oduševljenje prisutnih.

Žurka se nastavila sa „King Rocker“, „Love Like Fire“ i „Blue Highway“ i bližila se vrhuncu. Billy je u jednom trenutku pobacao i silne frizbije u publiku, sve vreme je trčkarao po bini, a onda se obratio sa: „Reći ću vam samo dve reči – Rebel Yell!“, da bi potom skinuo majicu i bacio je u fan pit, za potpuno oduševljenje i histeriju. „Rebel Yell“ je jedan od njegovih najvećih hitova i zato ne čudi što se iz hiljada grla u ekstazi jednoglasno pevala. Tom pesmom završen je i regularan deo koncerta.

Posle malo dozivanja i “udaranja čežnje“, na sceni su se pojavili Billy i Stivens, koji je nosio akustičnu gitaru. Billy se zahvalio publici, a posle i svom gitaristi, što mu život čine “j***** sjajnim”, da bi njih dvojica zatim zajedno počeli sa još jednom rok himnom „White Wedding“. Naravno, i nju je publika fantastično ispratila, da bi se i ostatak benda u jednom trenutku pridružio, a i sam Billy se latio ponovo gitare. Usledila je i „Mony Mony“, gde je bilo i dosta solaža, među njima i Billyeva. Nakon toga, predstavio je sve članove benda i sebe, pobacali su sve što su imali u masu, a Billy je za kraj rekao samo: „Vidimo se sledeće godine!“.

Set-lista:

  • Postcards from the Past
  • Cradle of Love
  • Dancing with Myself (Generation X pesma)
  • Flesh for Fantasy
  • Love and Glory
  • One Breath Away
  • Ready Steady Go (Generation X pesma)
  • Sweet Sixteen
  • Whiskey And Pills
  • Eyes Without a Face
  • L.A. Woman (The Doors obrada)
  • Guitar Solo
  • King Rocker (Generation X pesma)
  • Love Like Fire (Generation X pesma)
  • Blue Highway
  • Rebel Yell

Bis:

  • White Wedding
  • Mony Mony (Tommy James & the Shondells obrada)

Ostavite komentar: