Billy Idol

Kings & Queen Of The Underground

Izdavač: BFI Records/Kobalt, 17.10.2014.

Producent: Trevor Horn, Greg Kurstin

Žanr: Dance rock, hard rock, pop rock

Trajanje: 43:12

3.7/5

Ocena

Billy Idol odavno nije velika firma. Zli jezici bi rekli da, ako bismo veličinu merili samo po opusu, nikada nije ni trebalo da bude. Osam studijskih albuma za 33 godine solo karijere, i nije neka cifra. Pa bar da su tih osam albuma svi odreda istinski rock biseri! Jedan od njih – Cyberpunk – iako u konceptualnom pogledu izuzetno zanimljiv i ispred svog vremena (mada je bilo samo pitanje vremena ko će se toga prvi setiti, ne propuštaju mnogi da primete) – predstavljao je gotovo potpun promašaj, a zbog jednog – Happy Holidays – se valjda i sam Idol češka po glavi pitajući se: „Šta li sam želeo da postignem ovim?“
Istina, imao je – dobro, de, još uvek ima – taj Billy Idol glasa, ama tolike popularnosti sigurno ne bi bilo da nije imao i stasa, poslovnog njuha i Stevea Stevensa. Ono vredno pažnje i pomena što je Idol uradio smestilo se na kompilaciju Idolize Yourself iz 2008. (Malo li je? – odgovaraju na to Billyevi fanovi – Mnogi izvođači koji iz ovog ili onog razloga važe za goleme zvezde ne mogu da napabirče ni deset hitova za jedno „Best Of“ izdanje!) I šta još može da ponudi taj Billy Idol na svom novom studijskom albumu? – pitaju zlobnici, i sami odgovaraju: Bez sumnje ništa novo.

Istina je, Kings & Queens Of The Underground nam ne predstavlja Billya Idola u novom izdanju. Naprotiv. Idola je, čini se, nakon nesretnog božićnog albuma sasvim prošla volja za eksperimentisanjem. Ovaj album je komad mejnstrima kojim će biti razočarani i oni koji su, kao autor ovog teksta (mada mu ni samom nije jasno zašto, kad mu Devil’s Playground iz 2005. za to nije dao previše povoda), očekivali Idola u tvrđem izdanju. Kings & Queens Of The Underground, doduše, nudi sjajne hard rock himne „Postcards From The Past“ i naprosto izvrsnu „Whiskey And Pills“, u kojima je Idolov stari saradnik Stevens, kao i obično, briljirao, no album je po senzibilitetu sasvim blizak Idolovim izdanjima iz osamdesetih. Kings & Queens Of The Underground je, u svojoj biti, tipično billyidolovski amalgam teškog zvuka i elektroničnog plesnog rocka. Na momente čak i odviše elektroničnog – uz Trevora Horna (ex Art Of Noise i Yes), koji je kao producent sarađivao sa imenima kao što su ABC, Frankie Goes To Hollywood, Paul McCartney, Tom Jones, Cher, Grace Jones, Seal, Tina Turner, Pet Shop Boys, Simple Minds, Eros Ramazzotti i Mike Oldfield, za producenta je, svakako pomalo nesretno, izabran Greg Kurstin, koji je producirao radove Lily Allen, Pink, Katy Perry, Lykke Li i Lane Del Rey. Otuda, iako je, razume se, osavremenjivanje zvuka i očekivano i poželjno, Kings & Queens Of The Underground na momente („Can’t Break Me Down“, „Save Me Now“) zvuči i odviše, čak napadno savremeno. Kada dodamo to na činjenicu da se Idol na ovom albumu vratio oprobanim formulama – a one su, u njegovom slučaju, nepretencionzni, srednjestrujaški (čak i kada je tvrdi) zvuk – čini se da se ovaj album može svrstati uz tolike šablonske radove ostarelih rokera koje je odavno prošla volja za nekakvim artizmom (ako su je ikada i imali) i koji snimaju nove albume kao izgovor za turneje, kojih ne bi ni bilo da nije stare slave.

Megjutoa, što? Billy Idol je i dalje sposoban da napiše pristojnu rock himnu – već pomenute „Postcards From The Past“ i „Whiskey And Pills“ – a kada je reč o melanholično-introspektivnim baladama, tu ostaje pravi majstor – „One Breath Away“, „Eyes Wide Shut“ i „Nothing To Fear“ pravi su mali biseri. Glas ga još uvek sasvim dobro služi – dobio je pomalo na patini, a samim tim i na šarmu – a Stevens je, kao i uvek, sjajan. No, naročitu vrednost ovog albuma predstavlja njegov ispovedni ton, prisutan u svakoj pesmi, čak i u komadu „Whiskey And Pills“. U komadima „Bitter Pill“, „Ghosts In My Guitar“, „Love And Glory“, te autobiografskoj naslovnoj numeri (koja ima formu folk balade i u kojoj je Stevens dobio priliku da pokaže sav raskoš svog talenta), Idol je, uspevajući da ne zapadne u patetiku, bacio pogled preko ramena kakav rockeri u godinama počesto prave, ali na koji neko ko se, kako sam Idol kaže na ovom albumu, „smejao znacima koji kažu ‘Vozite oprezno’“ („Bitter Pill“), „bio u svačijoj dvenoj sobi“, „prodao ploče i spucao ih u ruku“ („Kings & Queens“), i u više navrata bio blizu toga da „ode Bogu na istinu“ („Whiskey And Pills“), ima puno pravo.

Novo studijsko ostvarenje Billya Idola upravo zato samo po sebi mora biti vredno pažnje – reč je, naime, o čoveku koji se svakako ne bi našao na listi stotinu najznačajnijih ili najuticajnijih imena rock muzike, ali svakako ulazi u red stotinu najprepoznatljivijih lica rocka i pretstavlja jednu od prvih asocijacija na maksimu „Seksa, droge i rokenrola“. Stoga ono što on danas ima da kaže svakako valja oslušnuti; onaj ko se na to odluči uvideće da Idol ima još energičnih himni i emotivnih balada, još finih melodija i intrigantnih stihova u rukavu.

Spisak pesama:
1. „Bitter Pill“ – 3:57
2. „Can’t Break Me Down“ – 3:42
3. „Save Me Now“ – 4:31
4. „One Breath Away“ – 4:10
5. „Postcards From The Past“ – 4:20
6. „Kings & Queens Of The Underground“ – 4:53
7. „Eyes Wide Shut“ – 4:29
8. „Ghosts In My Guitar“ – 4:47
9. „Nothing To Fear“ – 4:39
10. „Love And Glory“ – 4:28
11. „Whiskey And Pills“ – 3:43

Ostavite komentar: