Billy Gould (Faith No More): “Vrlo mi je važno da učim nove stvari”


Šta reći o legendarnom bendu Faith No More, sastavu koji je obeležio rok i metal svet svojim eklektičnim, a opet hitičnim klasicima koje i danas možemo da pevušimo u dokolici. Za ovaj kvintet nije bio dovoljan ni rok, ni fank, pank, elektronika, džez, već su od albuma do albuma menjali svoj zvuk izuzetno radikalno (čak i od pesme do pesme). No, da ne trošimo reči, većina nas već zna za bend i njihova dva legendarna nastupa kod nas, 2010. na EXIT festivalu i 2012. na Belgrade Calling festivalu. Legendarni osnivač i basist benda, Billy Gould, bio je i više nego rad da popriča za Balkanrock malo o svojim različitim projektima, poslednjem albumu Faith No Morea i još nekim temama.

BR: Gledajući iz današnje perspektive i nakon više od godinu dana od objave poslednjeg Faith No More albuma “Sol Invictus“, šta ovaj album predstavlja kolektivno za bend i za tebe lično nakon gotovo 20 godina pauze?

Billy: Nisam siguran šta predstavlja… Bilo je svakako mnogo posla, kao što su svi naši albumi obično bili takvi, ali bih mogao reći da je ovaj album zasigurno bio najveći izazov, u smislu da smo sve sami uradili, maltene kao u vakuumu. I pošto mi je materijal bio vrlo blizak, verovatno je nemoguće ikada biti potpuno objektivan. Kritički nastrojen? Apsolutno. Ipak, sviđa mi se muzika i oduvek sam mislio da je bend imao još mnogo toga da kaže, stoga mi je jako drago da je došlo do toga.

BR: Jedan od najinteresantnijih elemenata Faith No Morea je oduvek bio njegov eklektičan pristup, mnogo različitih muzičkih žanrova, čak i upotreba muzičkih tradicija iz različitih delova sveta. Koliko je od značaja za tebe i ostale članove benda da istražujete različite muzičke folklore u vašem kreativnom procesu i da budete upoznati sa različitim muzičkim tradicija uopšte?

Billy: Vrlo mi je važno, kao muzičaru, da učim nove stvari, i ne govorim samo o tehnici, već i o samom pristupu muzici. Postoji opasnost od zamora i dosade u svemu, koji god da je žanr u pitanju, kada neprestano pristupate stvarima na sličan način, stoga je neophodno posmatrati širu sliku.

BR: Jedan od projekata na kojima si radio tokom godina je “The Talking Book” trio. Pošto je muzika najvećim delom zasnovana na ambijentalnim drone zvucima, misliš li da je ovo jedan od projekata u kom si imao prilike da istražiš nešto avangardniju stranu muzike i zvuka uopšte nasuprot više melodičnoj i možda pomalo formalnijoj strani muzike koju nalaziš u Faith No More i nekim drugim projektima?

Billy: Pa, ono što je zanimljivo u vezi sa “Talking Book” je što, stilski, deluje nalik ostatku moje muzičke kolekcije, tako da u tom smislu ovaj projekat nije bio preveliki iskorak za mene. Međutim, slušanje ove vrste muzike i komponovanje iste su dve potpuno različite stvari, i definitivno je bilo veliko iskustvo za mene.

BR: Kada se bend razišao 1997. godine, rekao si u jednom intervjuu da si zapravo osećao olakšanje nakon mnogo godina stresa koji je okončao. Kada ste se ponovo okupili ovog puta, misliš li da si osećao drugačiju vrstu olakšanja s obzirom da ste stariji i iskusniji?

Billy: Da i ne. Mnogo se bolje snalazimo jedni sa drugima, ali sam takođe shvatio da dokle god bend postoji, moraću da prihvatim da se neke stvari nikada neće promeniti.

BR: Pomenuo si da obično nemaš omiljenih pesama na albumima, ali misliš li da neke od pesama u katalogu Faith No Morea (ili katalogu nekog od drugih projekata) sadrže neka posebna značenja za tebe tokom tvoje karijere?

Billy: Različite stvari su imale različita značenja tokom različitih perioda, čini se da se menja.

BR: Misliš li da je komunikacija u bendu na mnogo boljem nivou otkako ste se ponovo okupili u odnosu na nekadašnje godine?

Billy: Na neki način, da.

BR: Izjavio si da je Faith No More bend koji je sačinjen od vrlo nezavisnih ličnosti i funkcioniše kao demokratija. Šta vidiš kao pozitivne i negativne strane takvog načina rada?

Billy: Pa, pozitivna strana je da svako ima mogućnost da doprinese, tako da je rezultat obično bolji nego što bi to bio slučaj da dolazi od jedne individue ili dvojice. Pored toga, mislim da se stvara atmosfera timskog rada koja se prenosi na naše nastupe. S druge strane, stvari postaju vrlo neefikasne kada se donose odluke.

BR: Bend je čuven po tome da ima vrlo dobre odnose sa zemljama poput Brazila, kao i nekim evropskim zemljama (neke od njih nisu toliko poznate i možda nisu naročito poznate po posetama velikih bendova). Misliš li da je muzika Faith No Morea uspela da ostavi zaista jak utisak u određenim delovima sveta, možda čak i više nego u Americi?

Billy: Mislim da je to istina. Razlog bi mogao biti istorijske prirode; primera radi, posetili smo mnogo novih mesta krajem osamdesetih i početkom devedesetih koja nisu bila navikla na posete bendova kao što smo mi. S druge strane, ako bih mogao reći nešto pohvalno o mojim članovima benda, to je da smo oduvek bili vrlo zainteresovani da učimo o mestima, i živeli smo bezbedna iskustva na turneji. Kada smo putovali u mesto kao što je Manaus, Brazil po prvi put je bila prava avantura za nas. Mislim da su ljudi verovatno mogli osetiti i prihvatiti naš entuzijazam.

BR: Klavijaturista Roddy Bottum je izjavio u jednom intervjuu da ste tokom vaše karijere obično stvarali materijal koji je bio vrlo slojevit i da ste uvek voleli da stavite mnogo stvari u konačni miks, a da sada zapravo mnogo više uživa u jednostavnijem pristupu, praktično sa upotrebom jednog instrumenta i glasa. Kakvo je tvoje mišljenje u pogledu kompleksnijeg, odnosno jednostavnijeg materijala u procesu komponovanja i rada na produkciji?

Billy: Postoji vreme za jednostavnost i vreme za kompleksnost, u zavisnosti šta želiš da iskažeš. Oba pristupa mogu biti snažna; ali u slučaju Roddyjeve izjave, razumem šta je hteo da kaže. Postoji nešto vrlo zahvalno i snažno u iskazivanju ideje kroz jednostavnost. Lično, ja sam ljubitelj direktnijeg pristupa.

BR: Pored Faith No Morea i različitih saradnji poslednjih 17 godina poseduješ svoju izdavačku kuću Koolarrow records, objavio si mnogo albuma od strane bendova iz različitih delova sveta. Koji bendovi i koja izdanja su po tvom mišljenju ona na koja si najviše ponosan i očekuješ li neka nova izdanja u budućnosti?

Billy: Ako je moguće sa sigurnošću reći jednu stvar u vezi sa BILO KOJIM izvođačem iz Koolarrow recordsa, to je da niti jedan od njih nije prijemčiv za tržište – i toga sam svestan od početka. U tom smislu kada se zainteresujem za projekat, ja sam već ponosan na njega, dovoljno da se borim za njega. U potpunosti sam investiran.

BR: Radio si sa izvođačima koji koriste muzički folklor sa Balkana, poput Kultur Shock i Dubioza Kolektiv. Nalaziš li neke sličnosti sa tim bendovima u pogledu kombinovanja različitih uticaja i eklektičnog pristupa koji nije stran ni Faith No Moreu?

Billy: Mislim da bismo sigurno mogli analizirati stvari i pronaći sličnosti, ali to nije ono što me privlači. Ono što me zainteresuje jeste kada vidim da bend ima snažnu viziju, natera me da želim da se pridružim njihovom timu i da im pomognem da je ostvare.

BR: Takođe si pomenuo da više ne slušaš čitave albume i da obično koristiš “shuffle” opciju na tvom telefonu. Postoji li izvođač ili bend u poslednjih nekoliko godina koji te je zaista zainteresovao i na neki način ostavio snažniji uticaj na tebe?

Billy: Naravno (uzgred, nisam zadovoljan zbog čitavog nasumičnog slušanja pesama na telefonu, nadam se da ću ispraviti taj problem!!). U poslednje vreme sam pronašao nekoliko izvođača koji mi se dopadaju: Usssy, Burial, BadBadNotGood, Getatchew Mekurya, Bucolica, Protomartyr. Stvari koje čine da želim da nastavim sa stvaranjem muzike.

BR: Čuveni producent koji je radio sa Faith No Moreom, Matt Wallace, izjavio je da ste jedan od retkih bendova koji je spreman da prihvati različite pristupe koje bi većina bendova verovatno smatrala previše van njihove zone komfora i konkretno je pomenuo pesmu “Be Aggressive” u kojoj je Roddy napisao tekst i Mike (Patton) je samo rekao: “Hajde da to uradimo!” bez da se osećao nelagodno da peva o felaciu. Misliš li da je Faith No More bio spremniji da se drastično menja i da se poigrava sa idejama koje bi se mogle smatrati kontroverznim u odnosu na druge bendove?

Billy: Pa, čisto da budemo načisto sa tim, Mike je predložio tu ideju pre mene (smeh)! Ali, da, jedna od stvari koju volim u vezi sa sviranjem sa ovim ljudima jeste da poseduju neustrašivost u njihovom pristupu.

BR: Billy, želeo bih samo da kažem, mnogo ti hvala što si izdvojio vreme za ovaj intervju i nadam se da ćemo imati prilike da vidimo tebe i Faith No More ponovo u Srbiji u budućnosti. Još uvek pamtim vaš fantastičan nastup na EXIT festivalu 2010. godine kada ste usrećili i napunili pozitivnom energijom veliki broj ljudi. Ne želim da dosađujem, samo sam srećan zbog prilike da uradim ovaj intervju sa jednim od mojih najvećih muzičkih uticaja i nadam se da ćeš biti prisutan na muzičkoj sceni još dugo vremena. 

Billy: Ne brini, sretan sam… Možda ne si znao, nego Serbija je mesto da volim. Hvala!

Ostavite komentar: